18/11/2022
Питања: Бавимо се темом увођења дигиталних средстава у банкарски систем. Наиме, Мastercard је недавно представио пилот-пројекат за трговину криптовалутама који ће следеће године почети у Сједињеним Америчким Државама, Израелу и Бразилу. Реч је о услузи Crypto Source, која ће корисницима омогућити да купују и продају дигиталну имовину преко својих банковних рачуна. Из компаније нам је речено да не одбацују могућност да такву опцију понуде и у земљама Европе, укључујући Србију, те бисмо желели да чујемо став Народне банке Србије о томе. Како би спровођење оваквог једног пројекта у Србији утицало на банкарски систем наше земље? Да ли би увођење таквог типа услуге захтевало одобрење Народне банке Србије или неке друге јавне институције? Да ли би омогућавање куповине и продаје дигиталне имовине преко банкарских рачуна генерално било нешто што би Народна банка Србије поздравила као позитиван пример иновације банкарског система Србије? Каква је Ваша општа оцена о таквим пројектима?
Одговор: Народна банка Србије снажно подржава иновације у финансијском сектору, нарочито у области дигиталног пословања, о чему сведоче наше бројне активности у претходних неколико година. Народна банка Србије је активно учествовала и у изради Закона о дигиталној имовини, којим је први пут у нашој земљи (а међу првима смо и у свету) на свеобухватан начин уређена дигитална имовина и пружање услуга повезаних с дигиталном имовином. Посебну предност овог закона Народна банка Србије види у могућности издавања дигиталних токена, који су по својој природи слични финансијским инструментима и који могу да олакшају финансирање отпочињања пословања у нашој земљи, посебно стартаповима и малим и средњим правним лицима. У складу са Законом о дигиталној имовини, услуге повезане с дигиталном имовином у Републици Србији могу да пружају само лиценцирани пружаоци услуга, а такву лиценцу у случају услуга повезаних с виртуелним валутама издаје Народна банка Србије. Иако нам, осим јавно доступних информација, нису познате детаљније информације о наведеном пројекту компаније Mastercard, нити се Народној банци Србије ова компанија обраћала тим поводом, из јавно доступних извора закључујемо да се ради о услузи која ће омогућити да банке и други овлашћени издаваоци картица Mastercard омогућавају својим корисницима услуге повезане с виртуелним валутама. Имајући то у виду, указујемо на то да је Законом о дигиталној имовини финансијским институцијама под надзором Народне банке Србије, укључујући банке, забрањено да се баве пружањем услуга трговине криптовалутама (нпр. да извршавају налоге трећих лица за куповину и продају криптовалута, да отварају новчанике за држање различитих врста дигиталне имовине и сл.) и да улажу своју имовину у криптовалуте. Наведена забрана је прописана с обзиром на велику волатилност виртуелних валута, због чега би било какво пословање банака с виртуелним валутама могло негативно да утиче на њихову стабилност и стабилност финансијског система у целини. С друге стране, указујемо на то, као што Вам је и познато, да грађанима наше земље није забрањено да купују и продају дигиталну имовину и да извршавају те трансакције с новчаних рачуна отворених код банака. Када је реч о прекограничним плаћањима, у складу с девизним прописима, банке могу да изврше такву трансакцију ако је трговање дигиталном имовином извршено на страној платформи која је регистрована или лиценцирана у страној држави у складу с међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма. Иако већина банака иначе има конзервативан став према пословању с дигиталном имовином, одређен број банака у нашој земљи извршава платне трансакције повезане с трговањем дигиталном имовином, у складу са својом пословном политиком и анализом ризика. Када је реч о евентуалном одобрењу Народне банке Србије за увођење нових банкарских услуга, указујемо на то да је свака банка, у складу с прописима, дужна да пре увођења сваке нове услуге или производа, као и значајне измене постојећих услуга или производа, о томе претходно обавести Народну банку Србије и да анализира све ризике које произилазе из тог увођења, укључујући и усклађеност с релевантним прописима. Што се тиче става Народне банке Србије о оваквим и сличним пројектима, а узимајући у обзир актуелна дешавања на тржишту дигиталне имовине на глобалном нивоу и то што је са аспекта укупних токова у финансијском систему у Републици Србији невелики број корисника дигиталне имовине и мали значај тог тржишта у нашој земљи, Народна банка Србије, уз резерву да нам се Mastercard није обраћао овим поводом и ближе описао ову услугу, генерално не сматра да овакви пројекти у овом тренутку у већој мери могу да допринесу развоју финансијског тржишта, нити да могу да имају неке значајније користи за грађане и привреду. Иако је став Народне банке Србије о виртуелним валутама познат од раније и није се променио ни након усвајања регулаторног оквира којим се уређује област виртуелних валута и друге дигиталне имовине у нашој земљи, због чега континуирано упозоравамо јавност на ризике улагања у виртуелне валуте – Народна банка Србије је, што је показала и у претходних неколико година, отворена за сваку врсту сарадње и иновативних пројеката који би могли да допринесу развоју финансијског тржишта и пословања у нашој земљи и који би могли бити корисни грађанима и привреди, те смо самим тим отворени и за евентуалну комуникацију с компанијом Mastercard ради добијања детаљнијих информација о овом пројекту.
Кабинет гувернера
