16/08/2022
Мобилно и електронско банкарство
Употреба најсавременијих облика плаћања у нашој земљи наставља да расте и у другом тромесечју 2022. године. О томе говори и податак да je на крају другог тромесечја уговорену услугу електронског банкарства ималo 3.624.525 корисника (физичка и правна лица и предузетници), што је повећање од 9,55% у односу на исти период лане. Број корисника који су уговорили услугу мобилног банкарства такође расте – број корисника износи 3.224.993, што представља повећање од 26,17%.
Поред броја корисника, порастао је и број трансакција које путем дигиталног банкарства обављају физичка и правна лица. Број трансакција употребом електронског банкарства опао је за 2,94%, што је број трансакција путем мобилног банкарства више него компензовао, повећавши се за 29,38% у односу на друго тромесечје 2021. године. Поменути пад резултат је смањења коришћења електронског банкарства пословних субјеката за 4,49%, који се све више окрећу мобилном банкарству, те тај раст у овој групи корисника износи 32,77%.
Платне картице и прихватна мрежа
На крају другог тромесечја ове године, укупан број издатих платних картица износи 10.321.483, што је за 4,04% више него у исто време 2021. године, односно преко 64 хиљада картица више него на крају првог тромесечја 2022. године. У другом тромесечју 2022, наши грађани су у трговинама у нашој земљи извршили 108.777.425 плаћања платним картицама, што представља раст од 21,25% у односу на број плаћања у истом тромесечју 2021. године. С друге стране, забележено је чак 7.266.228 плаћања картицама иностраних пружалаца платних услуга у нашим трговинама, што је за 45,36% више него током другог тромесечја 2021. и преко милион и по плаћања више него у претходном тромесечју.
У минулом тромесечју, тј. на почетку јула, број банкомата износио је 3.144, што је за 22 уређаја више него у исто време 2021. Проширење прихватне мреже за платне картице приметније је код ПОС терминала, којих је 117.315, што је за 6,86% или за 7.528 уређаја више него у другом тромесечју 2021. У овом тромесечју, међугодишњи раст приметно је нижи него између другог тромесечја 2021. и другог тромесечја 2020. године (када је износио 15,36%), што потврђује стабилизацију процеса дигитализације плаћања на домаћем тржишту, нарочито након опоравка од кризе с почетка пандемије тј. за њу карактеристичних ниских вредности. Захваљујући и бројним мерама које је претходних година предузела Народна банка Србије, картична плаћања постају све исплативија трговцима у нашој земљи, а превасходно када је реч о плаћањима националном платном Дина картицом. Да трговци у пословању с домаћим картичним брендом препознају најбољи интерес, показује преко 23.000 продајних места на којима је могуће плаћати робу и услуге Дина картицом на рате и одложено. Поред тога, компанија Меркатор-С је увела у свим својим продавницама Меркатор, Рода и Идеа услугу „Подигни динаре”, која корисницима Дина картица омогућава подизање готовог новца уз куповину у наведеним продајним објектима. Ово је још један велики трговински ланац који је поред компаније НИС Петрол омогућио наведену услугу. Овај сервис ће допринети приступачности готовине за крајње кориснике, нарочито у срединама у којима је мрежа банкомата мање развијена и, с друге стране, увећати конкурентност трговца, могућношћу привлачења додатног броја потрошача у продајни објекат.
Када је реч о интернет продавницама, односно виртуелним продајним местима, њихов број крајем јуна ове године био је 2.956, за 98 виши него три месеца раније, а за 464 виши него на крају другог тромесечја 2021. године.
Куповина преко интернета
О расту популарности куповине робе и услуга преко интернета сведоче и најновији подаци Народне банке Србије. Број динарских трансакција којима су грађани обављали куповину преко интернет сајтова био је готово седам милиона, тј. за 26,13% више него у другом тромесечју 2021. године. Вредност поменутих трансакција износила је 18,4 милијарде динара, тј. за 40,07% више од вредности извршених плаћања у другом тромесечју 2021. Услед устаљене доступности иностране робе и услуга путем интернета на домаћем тржишту, у минулом тромесечју трансакције извршене у еврима бележе врло слично кретање као у претходном, док посматрано у односу на пре годину дана, раст броја трансакција у односу на друго тромесечје 2021. износи 56,17%, док је њихова вредност већа за 86,24%. У другом тромесечју ове године, нешто слабију динамику бележе плаћања у америчким доларима, чији раст у односу на исти период прошле године износи 14,67% за број трансакција и 19,01% када је реч о њиховој вредности.
Инстант плаћања – систем IPS НБС
Расту употребе безготовинских плаћања у земљи наставља да доприноси раст коришћења инстант плаћања. Да поверење корисника у систем IPS НБС остаје на високом нивоу, показује просечан дневни број извршених плаћања у другом тромесечју 2022. године, који износи 145.038. Раст броја трансакција у односу на друго тромесечје 2021. износи 23,19%.
Поред услуге скенирања приказаног NBS IPS QR кôда на рачуну/фактури, без ручног укуцавања података, даљем порасту коришћења инстант плаћања несумњиво доприноси и услуга „Prenesi”. Реч је о услузи која грађанима омогућава једноставан инстант пренос новца, и то само уношењем или учитавањем из именика броја мобилног телефона примаоца регистрованог за ову услугу, без уписивања или памћења броја рачуна примаоца. Регистрација броја мобилног телефона за услугу „Prenesi” и коришћење овог сервиса за пренос новца банке корисницима се омогућава путем постојећих апликација мобилног банкарства. У минулом тромесечју, ову услугу омогућила је још једна банка, а у току су тестирања за повећање броја банака које ову услугу пружају.1 Када је реч о NBS IPS QR кôдовима, а услед надолазеће летње сезоне и повећања броја захтева за издавање личних докумената, њихова примена такође је значајна и на порталу е-Управе путем услуге „еПлати”. Путем Система за креирање јединствених уплатница корисници имају могућност инстант плаћања услуга скенирањем поменутог кôда, који се приказује на преузетој уплатници – на тај начин ће плаћање бити одмах евидентирано у систему Министарства унутрашњих послова. Овај сервис ће, заједно с технологијом deep link, уведеном у фебруару као најједноставнијем виду плаћања на тржишту, али и осталим услугама које Народна банка Србије у сарадњи с државним установама и учесницима у систему IPS НБС континуирано усавршава, допринети даљој дигитализацији и повећању брзине и једноставности плаћања за крајње кориснике. Подсећања ради, плаћање путем технологије deep link реализује се тако што се на интернет сајту трговца, ком корисници приступају путем мобилног телефона, одабере добро позната опција „IPS skeniraj”, а након тога банка чијом се апликацијом плаћа. Након тог избора и клика на дугме Плати, од трговца се преузимају неопходни подаци и кориснику се отвара апликација мобилног банкарства да би спровео аутентификацију на уобичајени начин и трансакција се извршава за неколико секунди.2
Подсећамо и на то да је Народна банка Србије, у намери да се грађанима и привреди омогући правовремено информисање о инстант плаћању и његовим предностима као најсавременијем и најбржем облику плаћања, у јулу прошле године покренула интернет презентацију – IPS (Инстант плаћања Србије), на страници https://ips.nbs.rs.
Графички преглед података у вези с пружањем платних услуга и издавањем електронског новца за друго тромесечје 2022. године можете пронаћи на интернет презентацији Народне банке Србије у делу за статистику платног система.
Закључивање уговора о финансијским услугама на даљину годинама задржава тренд раста
Током претходних година број укупно закључених уговора на даљину између банака и корисника финансијских услуга у Републици Србији растао је, полазећи од 44.295 у 2019. години, 71.519 (од чега је 6.018 уз примену видео-идентификације) у 2020. години, 116.401 (18.300 видео-идентификацијом) у 2021. години, до прве половине 2022. године – 74.449 (9.128 видео-идентификацијом).
Закључивање уговора на даљину омогућена је Законом о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, који је на предлог Народне банке Србије усвојен 2018. године, као и Одлуком о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације, коју је Народна банка Србије донела 2019. године. Посматрајући последње три године, број уговора на даљину закључених у 2020. години већи је за 61% од броја закључених уговора у 2019, док пораст у 2021. години прати исти тренд и износи 62% у односу на годину пре ње. Такође, имајући у виду да је само до краја јуна ове године закључено више уговора него у целој 2020. години, односно у првој половини 2021. године (74.449 наспрам 71.519 и 51.331, респективно), очекујемо знатан међугодишњи раст на крају године.
Динамичност раста коришћења овог сервиса не уочава се само кумулативно, већ и по томе што је у последњих шест тромесечја раст био већи из тромесечја у тромесечје. Ово се нарочито односи на уговоре закључене на даљину електронским путем, чији се наставак раста бележи и у прва два тромесечја ове године. Број закључених уговора електронским путем у другом тромесечју 2022. године порастао је за 23% у односу на претходно тромесечје, а у поређењу са истим тромесечјем 2021. године за чак 51%. Највећи број ових уговора односи се на готовинске кредите и услугу дозвољеног прекорачења по текућем рачуну.
Што се тиче категорије закључивања уговора на даљину видео-идентификацијом, забележен међугодишњи раст показује динамичнија кретања, с обзиром на то да је у 2020. години закључено 6.018, наспрам 18.300 уговора закључених у 2021. години, што је троструки раст. Осим тога, показатељи за 2022. годину указују на пад закључених уговора применом видео-идентификације у другом тромесечју за 14% у односу на претходно тромесечје, док у поређењу са истим тромесечјем 2021. године постоји раст од такође 14%. Међутим, у првој половини 2022. године закључено је 33% више уговора путем видео-идентификације него у истом периоду претходне године, што указује на очекивану потврду међугодишњег раста на крају ове године. Највећи број уговора из ове категорије односи се на услугу отварања платног рачуна и готовинске кредите.
Проактивни ангажман Народне банке Србије показао се исправним са становишта динамике закључивања уговора на даљину, ако се има у виду пандемија, која је 2020. и 2021. године узроковала велики раст потребе за оваквим видом уговарања. Иако су уговори на даљину, као савремено и практично решење, постали део свакодневице корисника финансијских услуга, позивамо грађане да и у наредном периоду користе предности оваквог начина уговарања.
1 У тренутку објављивања овог саопштења шест банака пружа услугу „Prenesi”. Банке које пружају ову услугу могу се пронаћи на овом линку .
2 Закључно с јуном ове године, услугу путем технологије deep link омогућило је девет банака.
Сектор за платни ситем
