02/02/2022
Штедња становништва је наставила да расте и током 2021. године, упркос продуженој пандемији праћеној ескалацијом глобалне енергетске кризе и инфлаторних притисака, а штедња у домаћој валути се и у таквим околностима показала исплативијом од девизне.
У 2021. години динарска штедња је повећана за око 12% и крајем децембра износила је 104,2 милијарде динара, што је њен нови највиши ниво крајем године. Употреба динара у финансијском систему у протеклој години била је на највишем нивоу од када се динаризација прати (2008. године), што је значајан показатељ растућег поверења у домаћу валуту.
У протеклих девет година динарска штедња је повећана готово шест пута (раст од 86,3 милијарде динара). Половина укупног раста (43,1 милијарда динара) остварена је у последње три године захваљујући одржаној макроекономској стабилности, која је предуслов за стицање и очување поверења грађана у домаћу валуту. Девизна штедња у истом периоду такође расте, иако релативно (процентуално) нешто умереније (59,2%) од динарске штедње, и то сa 8,3 милијарде евра крајем 2012. године на 12,7 милијарди евра крајем 2021. године.
Одржању макроекономске стабилности у условима пандемије и растуће неизвесности на светском робном и финансијском тржишту допринеле су правовремене и одмерене мере које јe Народна банка Србије у сарадњи с Владом предузимала, ради обезбеђења ликвидности, ефикасног функционисања финансијског тржишта, повољнијих услова финансирања, очувања кредитне активности и подршке привреди и грађанима.
Заоштравање светске кризе изазване пандемијом под утицајем поремећаја у ланцима снабдевања и раста цене енергената одразило се на појаву глобалних инфлаторних притисака. У таквим околностима, Народна банка Србије је очувала релативну стабилност курса динара према евру, која представља снажан фактор ценовне стабилности. На појачане инфлаторне притиске Народна банка Србије реагује адекватним мерама монетарне политике – постепеним повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на репо аукцијама и процента повучених вишкова динарске ликвидности путем ових аукција. Девизне резерве су повећане и крајем прошле године достигле су 16,5 милијарди евра, уз повећање резерви злата на рекордне 37,3 тоне. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) и крајем године износило је 3,4%.
Рејтинг агенција Standard & Poor’s повећала је изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга са стабилних на позитивне (приближивши тако Србију на само пола корака од рејтинга инвестиционог ранга), истичући као главне аргументе – значај кредибилног оквира монетарне политике и задржавање базне инфлације на нивоу око централне вредности инфлационог циља. Добре макроекономске перформансе Србије потврдила је и рејтинг агенција Fitch Ratings, која је задржала кредитни рејтинг Србије на нивоу BB+, један ниво до инвестиционог, са стабилним изгледима, наводећи као аргументе за своју одлуку кредибилну економску политику, релативно ниску инфлацију, висок ниво девизних резерви, као и отпорност српске привреде на последице пандемије и ограничени раст јавног дуга.
Редовна полугодишња анализа исплативости штедње за период од децембра 2012. до децембра 2021. године потврдила је да је исплативије штедети у домаћој валути. На већу исплативост динарске штедње превасходно је утицао уређен макроекономски оквир – монетарна и фискална стабилност у дужем периоду, релативно стабилан курс динара, висок ниво девизних резерви, проблематични кредити на ниском нивоу, умерен ниво јавног дуга. Даље, каматне стопе на штедњу у динарима релативно су више него на штедњу у еврима, a повољнији је и порески третман штедње у домаћој валути (камата на динарску штедњу се не опорезује, а камата на штедњу у еврима се опорезује по стопи од 15%). Поред тога, на већу исплативост утицале су правовремено донете оптималне мере монетарне и фискалне политике ради ублажавања ефеката кризе изазване пандемијом.
Резултати анализе исплативости штедње орочене на годину дана и занављане у периоду од девет година потврдили су да би штедиша који је штедео у динарима на улог од 100.000 динара на крају периода орочења у децембру 2021. године добио близу 36.000 динара (преко 300 евра) више од штедише који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
Штедња у домаћој валути показала се исплативијом и приликом орочавања на годину дана у чак 98% посматраних годишњих потпериода у последњих девет година. Динарски штедиша који је од децембра 2020. штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио би у децембру 2021. око 1.300 динара (11 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност истог износа у еврима (Табела 2).
Када су у питању депозити орочени на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 88% тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године динарска штедња је била уноснија у свим двогодишњим потпериодима. Према томе, без обзира на период орочавања штедње (краткорочно или дугорочно), у претходних девет година било је исплативије штедети у домаћој валути.
И у будућности Народна банка Србије ће наставити да прати и подстиче раст штедње у динарима, спроводећи редовне полугодишње анализе њене исплативости, што ће допринети даљем унапређењу процеса динаризације.
Кабинет гувернера
