01/12/2021

Наставља се раст коришћења савремених облика плаћања

Употреба најсавременијих облика плаћања у нашој земљи наставља да расте и у трећем тромесечју 2021. године. О томе говори и податак да су на крају трећег тромесечја 2020. године уговорену услугу електронског банкарства имала 3.040.674 корисника (физичка и правна лица), а на крају трећег тромесечја ове године – 3.396.064 корисника, што је повећање од 11,69%. Раст броја корисника који су уговорили услугу мобилног банкарства још је већи – са 2.036.765 корисника на крају трећег тромесечја 2020. на 2.692.552 корисника на крају трећег тромесечја 2021. године, што је повећање од 32,20%. Пораст је приметан и у односу на друго тромесечје ове године – број корисника физичких и правних лица електронског банкарства већи је за 2,64%, а мобилног банкарства за 5,34%.

Поред броја корисника, порастао је и број трансакција које путем електронског и мобилног банкарства обављају физичка и правна лица. Ово се нарочито односи на мобилно банкарство – број трансакција извршених путем мобилног телефона већи је за 30,45% него у трећем тромесечју 2020. (пораст са 10.198.837 трансакција на 13.304.525 трансакција), а за 5,55% већи него у претходном тромесечју. Када је реч о електронском банкарству, у односу на треће тромесечје 2020. године, пораст броја извршених трансакција износи 2,82% (са 38.205.854 на 39.282.938).

На крају трећег тромесечја ове године, укупан број платних картица износи 10.201.606 – за 9,70% више него у исто време 2020. године и 2,83% више него на крају другог тромесечја ове године. Наши грађани су у трговинама у нашој земљи у трећем тромесечју 2021. извршили 92.027.607 плаћања платним картицама, што представља раст од 12,52% у односу на број плаћања у истом тромесечју 2020. године. С друге стране, забележена су 7.886.942 плаћања картицама иностраних пружалаца платних услуга у нашим трговинама – чак 105,88% више него током трећег тромесечја 2020, што поново сведочи о опоравку на тржишту, у првом реду у туризму и угоститељству.

У протеклом тромесечју банке су донекле повећале и број банкомата – којих је на крају трећег тромесечја укупно било 3.149, односно за 27 више него крајем јуна 2021. и 173 више него у трећем тромесечју прошле године. Проширење прихватне мреже за платне картице приметније је код POS терминала, којих је корисницима на располагању 111.444 – за 16,62%, односно за 15.881 уређај више него у трећем тромесечју 2020. У овом тромесечју међугодишњи раст је још већи него између другог тромесечја ове и другог тромесечја претходне године, што сведочи о динамичности процеса дигитализације плаћања.

Захваљујући и бројним мерама које је претходних година предузела Народна банка Србије, картична плаћања постају све исплативија трговцима у нашој земљи, а превасходно када је реч о плаћањима националном платном картицом DinaCard. На то указује чињеница да су у периоду 2016–2020. године укупне накнаде које су банке у Србији платиле иностраним картичним системима биле преко тридесет пута веће него трошкови према домаћем картичном систему, при чему треба имати у виду да се сви наведени трошкови по правилу прелију на накнаде које банкама плаћају грађани и привреда. Трошковну ефикасност DinaCard убедљиво потврђује податак да, остварујући учешће од 25% укупног картичног промета, DinaCard то чини са свега 3% удела у укупним трошковима које банке (односно њихови клијенти) плаћају према свим картичним системима на тржишту.

Током минулог тромесечја прихватна мрежа за кинески картични бренд UnionPay знатно је проширена придруживањем три нове банке списку његових прихватилаца. Тиме се мрежа проширила за нових 627 банкомата, што је веома значајан податак, нарочито ако се има у виду могућност издавања заједничке бесконтактне картице DinaCard-UnionPay током 2022. године, као и очекивани опоравак туризма.

Када је реч о интернет продавницама, односно виртуелним продајним местима, крајем септембра ове године било их је 2.970, што је за 478 више него три месеца раније – а чак 80,66% више него на крају трећег тромесечја 2020. Другим речима, број интернет сајтова домаћих трговаца на којима је могуће куповати и одмах онлајн платити у последњих 12 месеци порастао је за 1.326.

О расту популарности куповине робе и услуга преко интернета сведоче и најновији подаци Народне банке Србије. Број динарских трансакција којима су грађани обављали куповину преко интернет сајтова био је већи од пет милиона, што је за 32,61% више него у трећем тромесечју 2020. године. Вредност поменутих трансакција износила је 12,84 милијарде динара, тј. за 52% више од вредности извршених плаћања у трећем тромесечју 2020. Сличну динамику бележе и плаћања у еврима и америчким доларима (односно на иностраним сајтовима). Наиме, на крају трећег тромесечја ове године број трансакција извршених у еврима већи је за четвртину него у истом периоду прошле године, што је мањи раст него код трансакција извршених у динарима. С друге стране, порасла је вредност тих плаћања, са 30,29 милиона евра на 56,26 милиона евра, односно 85,72%. Током минулог тромесечја највећу динамику бележе доларска плаћања, чији су број и вредност плаћања односу на исти период прошле године порасли за 54,44% односно за 66,09%.

Расту употребе безготовинских плаћања у земљи допринео је раст коришћења инстант плаћања. Да је поверење корисника у IPS НБС систем на високом нивоу, показује просечан дневни број извршених плаћања у трећем тромесечју 2021. године, који износи 118.317. Раст броја трансакција у односу на треће тромесечје 2020. износи високих 63,77%, а оборен је и нови дневни рекорд 20. септембра, када су реализована 221.442 плаћања1.

Даљем порасту коришћења инстант плаћања несумњиво ће допринети и новоуведена услуга Prenesi. Реч је о услузи која корисницима омогућава пренос новца познавањем само броја мобилног телефона примаоца регистрованог за услугу, без уписивања или памћења броја рачуна примаоца. Регистрацију броја мобилног телефона за услугу Prenesi и коришћење овог сервиса за пренос новца банке ће омогућити корисницима путем постојећих апликација мобилног банкарства2.  Уз то, подсећамо да је Народна банка Србије, у намери да се грађанима и привреди омогући правовремено информисање о инстант плаћању и његовим предностима као најсавременијем и најбржем облику плаћања, током јула ове године покренула интернет презентацију – IPS (Инстант плаћања Србије) на страници https://ips.nbs.rs.

Могућност плаћања рачуна/фактура скенирањем NBS IPS QR кôда додатно је проширена у трећем тромесечју, будући да је још једна банка ову услугу уврстила у своју понуду3.  Реч је о услузи путем које корисници комуналних, телекомуникационих и свих других услуга могу лако и веома једноставно извршити плаћање скенирањем приказаног NBS IPS QR кôда на рачуну/фактури, без ручног укуцавања налога за плаћање. NBS IPS QR кôд већ користе предузећа која издају велики број месечних рачуна/фактура, као што су ЈП „Електропривреда Србије”, ЈКП „Инфостан технологије”, Телеком Србија а.д., Теленор д.о.о., ЈКП „Информатика” Нови Сад, А1 Србија д.о.о., СББ д.о.о., Меркур осигурање а.д.о., ДДОР Нови Сад, Уника осигурање а.д.o. и други, а могу га користити и сви остали повериоци ако желе да својим дужницима поједноставе поступак плаћања. За ту сврху Народна банка Србије је на својој интернет презентацији омогућила техничку припрему (генерисање) NBS IPS QR кôда.

Графички преглед података у вези с пружањем платних услуга и издавањем електронског новца за треће тромесечје 2021. године можете пронаћи на интернет презентацији Народне банке Србије, у делу за статистику платног система.


1. И овај рекорд премашен је већ средином четвртог тромесечја (15. новембар) за преко тридесет хиљада извршених плаћања, што је објављено у вести на интернет презентацији Народне банке Србије.
2. Списак свих банака на домаћем тржишту доступан је на овом линку.
3. Списак банака које пружају наведену услугу може се погледати на интернет презентацији посвећеној инстант плаћањима.

Сектор за платни систем