09/10/2020

Новости – у вези с падом америчког долара и утицајем на курс динара и девизне резерве

Питања: Вредност долара већ месецима опада, од јуче први пут вредност долара је мања од 100 динара. Има ли то неког ефекта на девизне резерве Србије, да ли ће се одразити на стабилност наше валуте, који су разлози и ефекти? На друштвеним мрежама се појављују питања грађана да ли би требало да замене штедњу у евро, да ли је време да промене валуту...

Одговор: Ниво курса од 100 динара за један амерички долар достигнут је крајем јула ове године, а пре тога крајем 2017. и посебно у првој половини 2018. године, када се кретао око 95 динара за један амерички долар. Званични средњи курс динара према америчком долару утврђује се на бази:

• званичног средњег курса динара према евру (EUR/RSD) и
• курса евра према америчком долару (EUR/USD) на иностраним тржиштима.

Како је кретање курса динара према евру релативно стабилно, пресудан утицај на актуелно кретање курса динара према америчком долару има кретање курса евра према америчком долару, које је у постојећим условима неизвесности услед пандемије вируса корона нарочито волатилно (у току ове године EUR/USD кретао се у распону 1,064–1,201).

Од средине марта до краја августа 2020. године евро је јачао према америчком долару, а кључни фактори који су утицали на то јесу:
 

1. знатно смањена разлика у каматним стопама на амерички долар и евро, превасходно као резултат смањења референтне каматне стопе ФЕД-а, чиме је смањена и разлика у приносима између државних обвезница и друге активе САД и зоне евра, што је утицало на смањену тражњу за доларом, а тиме и на слабљење долара;
2. ефекат фискалног пакета ЕУ, односно координације фискалних политика земаља чланица зоне евра;
3. перцепција тржишних учесника да је реакција зоне евра на кризу изазвану вирусом корона била боља него у САД и да ће интензитет и темпо привредног опоравка у зони евра надмашити САД;
4. неизвесност око председничких избора у САД;
5. наставак трговинских тензија између САД и Кине. 

На крају августа 2020. године, девизне резерве (бруто) износиле су 13,4 милијарде евра и двоструко су веће од међународних стандарда којима се мери њихова адекватност. Функција девизних резерви, између осталог, јесте да обезбеде да се може одговорити спољним обавезама земље. С обзиром на то да је спољни дуг изражен у различитим валутама, један од приступа управљању девизним резервама јесте да се њихова валутна структура што више прилагоди валутној структури спољног дуга државе, чиме се валутни ризик својеврсном „природном заштитом од девизног ризика” своди на најмању могућу меру, што је један од кључних принципа Народне банке Србије у оквиру стратешког приступа управљању девизним резервама. Највећи део спољног дуга Србије је у еврима, а затим у америчким доларима, што одражава и одговарајућа валутна структура девизних резерви, тако да је изложеност валутном ризику минимална, односно волатилност валутног пара евро/долар не би требало да има значајније негативне ефекте на девизне резерве Народне банке Србије, које се налазе на довољно високом нивоу и представљају својеврсни гарант стабилности у условима различитих ризика из међународног и домаћег окружења. Народна банка Србије је током претходних година веома пажљиво користила девизне резерве за одржавање стабилности на домаћем девизном тржишту, а од априла 2017. до краја прошле године својим активностима их је повећала за преко 5,3 милијарде евра. Дакле, радили смо на њиховом повећању како бисмо били спремни за потенцијалне ризике.
 
Кретања на светским међувалутним тржиштима немогуће је са сигурношћу предвидети. Пројектовање кретања америчког долара према евру нарочито је тешко и незахвално у амбијенту присутне неизвесности изазване ширењем вируса корона, када ни искусни аналитичари и институције које се детаљно баве кретањима на финансијским тржиштима то не могу прецизно учинити. Због тога Народна банка Србије не може грађанима давати савете у којој валути да штеде, нарочито зато што та одлука зависи не само од међувалутних кретања и висина камате већ и од личних преференција и потреба штедиша.
 
Ипак, оно што грађани треба да знају јесте да Народна банка Србија својим инструментима монетарне политике, пре свега интервенцијама на девизном тржишту, може утицати на однос динара према евру, као референтној страној валути у нашој економији, док однос динара према другим валутама (укључујући и амерички долар) зависи не само од активности Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту већ у знатној мери и од кретања на иностраним финансијским тржиштима, тачније од кретања евра према другим валутама.
 
Народна банка Србије већ дужи низ година успешно одржава релативну стабилност курса динара према евру, и то је оно чему ће тежити и убудуће, узимајући у обзир значај релативне стабилности девизног курса за грађане, привреду и читаву нашу економију. Стабилност у том смислу нема алтернативе и није ни у једном моменту била угрожена, чак ни у јеку кризе изазване вирусом корона. Гарант те стабилности јесу управо висок и адекватан ниво девизних резерви, које је Народна банка Србије у периодима структурних притисака ка јачању домаће валуте увећавала претежно куповином девиза на међубанкарском девизном тржишту (спречавајући на тај начин претерано јачање домаће валуте), а у актуелним условима неизвесности које владају у читавом свету, Народна банка Србије одмерено и опрезно користи тако увећане девизне резерве како би очувала релативну стабилност девизног курса.
 
Одговорним понашањем Народне банке Србије у претходним годинама створен је адекватан одбрамбени механизам и повећана отпорност домаће економије на потресе из међународног окружења, што говори у прилог томе да је вредност динара према евру од почетка године остала готово непромењена упркос турбуленцијама на међународним тржиштима забележеним ове године.
 
Оно што је такође важно да грађани знају, а што Народна банка Србије већ неколико година истиче, јесте да анализе показују да је штедња у домаћој валути (у динарима) исплативија од штедње у еврима, те би препорука грађанима била да пре свега размотре штедњу у динарима. Већа исплативост динарске штедње резултат је:

1. постигнуте и одржане монетарне стабилности (ниске и стабилне инфлације и релативно стабилног курса динара према евру), односно стабилног макроекономског окружења;
2. још увек нешто виших каматних стопа на штедњу у динарима него на штедњу у еврима;
3. повољнијег пореског третмана штедње у домаћој валути (јер се камата на динарску штедњу, за разлику од девизне штедње, не опорезује), као и свих благовремено донетих мера у периоду пандемије које су допринеле очувању поверења грађана у домаћу валуту. 

Према најновијим подацима, динарска штедња грађана код банака износи готово 90 милијарди динара (89,2 милијарде динара), што указује на њен раст од преко 12% само у овој години (претходне две године расла је по стопама од 22% и 30%, респективно). Према последњим подацима, девизна штедња износи 11,2 милијарде евра (раст од 3,4% у односу на крај 2019. године). Од укупне девизне штедње, 91,2% се односи на штедњу у еврима, око 4,3% на штедњу у америчким доларима, око 3,5% на штедњу у швајцарским францима, док се остатак од 1% односи на девизне депозите у другим валутама.

Кабинет гувернера