19/08/2020
Народна банка Србије објавила је данас Извештај о инфлацији – август 2020, који садржи анализу актуелних макроекономских кретања и нове пројекције инфлације и економске активности.
Као и претходни, и овај извештај о инфлацији припремљен је у условима изразите неизвесности у погледу тока пандемије вируса корона и њеног утицаја на економску активност на глобалном нивоу. Иако је, после почетне фазе пандемије, од маја на глобалном нивоу уследило постепено ублажавање здравствених мера и опоравак економске активности, и даље је присутан висок степен неизвесности у погледу брзине опоравка светске привреде, што се одражава на кретања на међународном робном и финансијском тржишту.
С обзиром на то да Србија, као и остатак света, предузима мере да умањи негативне ефекте пандемије и убрза економски опоравак, значајан део августовског Извештаја о инфлацији посвећен је управо економским ефектима пандемије на глобалну економију и Србију, као и реакцији носилаца економске политике у свету и код нас.
Као неке од најважнијих налаза истичемо:
„На изазов без преседана у новијој историји, Народна банка Србије и Влада одговориле су пакетом економских мера, који је прилагођен карактеру кризе и без којег би успоравање економске активности у овој години било знатно веће, а раст у 2021. скромнији. Свеобухватан пакет економских мера по обиму и дубини премашио је мере којима се реаговало на светску економску кризу 2008. године, што је омогућено одговорним вођењем економске политике у протеклих осам година. Србија је ову кризу дочекала у знатно бољој макроекономској позицији, захваљујући смањењу унутрашње и спољне неравнотеже, као и спроведеним структурним реформама у претходном периоду. У сарадњи с Владом, у протеклих осам година стабилизовали смо економију и допринели повољним изгледима за њен убрзани раст, обезбеђујући пре свега ниску инфлацију, финансијску стабилност и девизне резерве на рекордном нивоу. То је створило простор за доношење постојећих обимних монетарних и фискалних мера, као и за евентуалне будуће мере ако то буде потребно, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности, као ни фискалне позиције државе”, навела је гувернер Јоргованка Табаковић.
Анализа и упоредни приказ основних макроекономских показатеља Србије пред избијање светске економске кризе 2008. године и пандемије 2020, који недвосмислено потврђују бољу макроекономску позицију у случају актуелне кризе, представљени су у осврту Поређење макроекономскe позицијe Србије уочи претходне светске економске кризе и кризе изазване пандемијом вируса корона.
У складу с нашим очекивањима у претходном Извештају о инфлацији, негативни ефекти пандемије на домаћу економију највише су се осетили у априлу, да би у наредним месецима, с постепеним ублажавањем здравствених мера и ефектима донетих мера монетарне и фискалне политике, уследио опоравак. Притом, смањење економске активности у другом тромесечју било је мање него што смо очекивали, због бољих резултата у скоро свим производним и услужним секторима. Према првој процени Републичког завода за статистику, смањење бруто домаћег производа износило је 6,5% у односу на исти период претходне године, наспрам 8%, што су била наша очекивања у мајском Извештају о инфлацији.
Кретање индустријске производње током другог тромесечја било је доминантно опредељено прерађивачком индустријом, која је у априлу забележила пад, а у мају опоравак, који је настављен у јуну. Идентична динамика кретања физичког обима производње прерађивачке индустрије остварена је у готовo свим земљама средње и југоисточне Европе, при чему су месечне промене биле знатно повољније у Србији – пад у априлу је био блажи, а опоравак након тога снажнији. Тако је ниво производње прерађивачке индустрије у Србији био нижи за око 3,5% у јуну у поређењу с просечним нивоом производње оствареним током првог тромесечја, док је у другим земљама региона пад обима производње био већи.
Пандемија је снажно утицала и на динамику текућег дефицита платног биланса, који је у другом тромесечју очекивано смањен, и то за готово 47% међугодишње, због смањења дефицита робне размене и дефицита на рачуну примарног дохотка, као и благог побољшања салда услуга. Као и до сада, дефицит текућег рачуна био је више него у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција, који је био нижи током другог тромесечја у односу на исти период претходне године (која је била рекордна година по том основу), али је и у условима пандемије прилив инвестиција из иностранства настављен. Прилив капитала забележен је и по основу успешне емисије еврообвезница у мају у износу од 2 милијарде евра. Остварена платнобилансна кретања током другог тромесечја у складу су с нашим очекивањима да ће ове године бити забележен нижи дефицит текућег рачуна у поређењу с претходном годином и да ће износити око 5% бруто домаћег производа, као и да ће и даље више него у пуној мери бити покривен нето приливом страних директних инвестиција.
Пандемија вируса корона за сада се није знатније одразила на формалну запосленост у Србији, пре свега захваљујући свеобухватном пакету подршке домаћој привреди, којим су сачувана радна места у већини привредних делатности. Ипак, међугодишња динамика раста зарада и запослености, с једне стране, и пада незапослености, с друге стране, успорена је у другом тромесечју у односу на период пре пандемије.
Детаљнији приказ досадашњег утицаја пандемије на макроекономска кретања у Србији дат је у осврту Очекивана и остварена макроекономска кретања у другом тромесечју.
Иако је ток пандемије у наредном периоду тешко проценити, с обзиром на поновно глобално ширење вируса и неизвесност по питању опоравка светске економије, а самим тим и наше економије, предузете економске мере и повољна средњорочна макроекономска перспектива допринеће да се започети опоравак настави и у наредном периоду.
„Због опоравка економске активности у мају и јуну, који је услед донетих економских мера снажнији од очекиваног, и уз структуру привреде Србије у којој је мање учешће сектора туризма и угоститељства, можемо очекивати бољи исход по питању бруто домаћег производа ове године него у осталим европским земљама. То је у складу и с пројекцијама међународних институција”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Уз уважавање ефеката пандемије и мера Народне банке Србије и Владе, и даље очекујемо да бруто домаћи производ у 2020. буде реално нижи за око 1,5%, а у 2021. виши за око 6%. Притом, повољнија домаћа економска кретања од очекиваних у другом тромесечју упућују на закључак да би успоравање наше економије ове године могло бити и мање од пројектованог, али пројекцију ипак нисмо мењали, имајући у виду ризике из међународног окружења, који се пре свега односе на нови талас ширења вируса корона у Европи и свету и с тим повезани могући спорији глобални економски опоравак.
Домаћа тражња ће на нивоу године бити смањена, док ће позитиван допринос дати нето извоз, услед очекиваног већег смањења увоза од извоза. Наредне године уследиће убрзан економски опоравак од око 6%, вођен домаћом тражњом и извозом, чему доприноси правовремен и адекватан одговор носилаца економске политике у Србији и задржана повољна средњорочна перспектива наше земље, што ће обезбедити повратак на стабилну средњорочну путању раста од око 4% годишње.
Ризици пројекције за ову годину који потичу из међународног окружења асиметрични су наниже, пре свега у погледу брзине опоравка зоне евра, док су ризици који потичу из домаћег окружења асиметрични навише због могућег бржег опоравка домаће тражње од очекиваног.
У складу с глобалним трендом успоравања инфлације током почетне фазе пандемије, кретале су се и потрошачке цене у Србији. Након што је у априлу и мају била испод доње границе циља, међугодишња инфлација се вратила у границе циља и у јулу је износила 2,0%. На повратак инфлације у границе циља у највећој мери су утицали ишчезавање базног ефекта из прошле године код цена хране и све мањи негативни доприноси цена нафтних деривата, услед опоравка светске цене нафте од маја. Позитиван и нешто већи допринос него у претходном тромесечју бележиле су цене воћа, док је допринос осталих категорија хране, као и непрехрамбених производа, био стабилан, што указује на пуну снабдевеност тржишта и у отежаним условима пандемије.
И у наредном периоду очекујемо да ће инфлација остати ниска и стабилна. Према августовској централној пројекцији, инфлација ће наставити да се креће у доњој половини циљаног распона, ближе доњој граници циља до краја 2021. године. Таквом кретању инфлације допринеће релативно ниска агрегатна тражња, инфлација у међународном окружењу и светске цене примарних пољопривредних производа, док ће ефекти ниже светске цене нафте постепено ишчезнути. Након тога, с даљим растом економске активности и тражње, инфлација ће почети постепено да се креће ка централној вредности циља од 3%, али ће остати испод ње и у 2022.
У односу на мајску пројекцију, нова пројекција инфлације на нешто је вишем нивоу у кратком року, пре свега у трећем тромесечју ове године, због виших цена воћа, поврћа и светске цене нафте претходних месеци од претпостављених. У средњем року, пројекција инфлације је на нижем нивоу, јер ће према нашој оцени дезинфлаторнији утицај агрегатне тражње и увозне инфлације надјачати инфлаторни утицај цене нафте на светском тржишту.
Неизвесност у погледу остварења пројекције инфлације у кратком року односи се пре свега на кретање цена воћа и поврћа, као и светске цене нафте и примарних пољопривредних производа. У средњем року, кључни ризици пројекције и даље потичу из међународног окружења, а односе се пре свега на брзину опоравка зоне евра и токове капитала према земљама у успону. Ризици за остварење пројекције делом се односе и на брзину опоравка домаће тражње и кретање домаћих регулисаних цена, при чему ризике остварења пројекције инфлације, заједно посматрано, оцењујемо као симетричне.
Инфлација се у протеклој години дана кретала у великој мери у складу с пројекцијом коју смо израдили и објавили у Извештају о инфлацији – август 2019. (незнатно испод централне вредности пројекције), што доприноси јачању поверења у Народну банку Србије и усидрености инфлационих очекивања.
Утицај пандемије на инфлацију и зашто се очекује да ће она наставити да се креће на ниском нивоу у већини земаља, укључујући и Србију, детаљније је размотрен у осврту Утицај пандемије на инфлацију.
Све наведено у великој мери је помогло банкама, а преко њих и привреди и становништву да се први талас кризе ублажи и да кредитни канал настави несметано да функционише и доприноси започетом опоравку наше привреде. Притом, важно је нагласити да је до краја јуна у оквиру гарантне шеме одобрено преко 630 милиона евра кредита, од чега је преко половине било у динарима, што је допринело расту степена динаризације пласмана на 34,6%, односно на највиши ниво до сада. Према прелиминарним подацима, до краја јула одобрена је готово половина укупног планираног износа гарантне шеме.
Детаљан приказ стимулативних мера и њихових досадашњих ефеката када је у питању најугроженији део привреде, који је уједно и значајан генератор привредног раста и радних места, дат је у осврту Микропредузећа, мала и средња предузећа – реализација кредита из гарантне шеме и услови финансирања.
„Правовременим и добро одмереним мерама подржали смо привредни опоравак, очували запосленост и допринели да се ефекти пандемије на привреду и грађане сведу на најмању могућу меру. По брзини реакције на ефекте пандемије били смо једна од првих институција у земљи и међу првим централним банкама у свету. Циљ нам је да се сачувају животи људи, али да се у исто време сачувају и радна места и помогне најугроженијим предузећима. Верујем да смо доказали да умемо да препознамо изазове времена у коме живимо и да нашу економију водимо путањом одрживог и убрзаног раста, а грађанима обезбедимо даљи раст животног стандарда”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
