06/08/2018
Питања: Колико оштећени еври могу да буду да би их банке и мењачнице замениле? Колике су провизије за замену оштећених евра и да ли она зависи од степена оштећења? Да ли су банке и мењачнице обавезне да замене оштећене евре?
Одговор НБС: Прописима Европске централне банке регулисане су границе између оптицајних новчаница евра, оштећених новчаница евра које су могу заменити за оптицајне и оштећених новчаница евра које се не могу заменити за оптицајне. Редовном употребом новчаница долази до њиховог оштећења тако да се, протеком времена, новчанице оштете у мери да више нису подобне за оптицај, па се из њега повлаче и замењују новим новчаницама у националним централним банкама земаља чланица Европске монетарне уније. Поред оштећења која настају редовном употребом новчаница, новчанице се могу оштетити и чувањем на неадекватним местима (влага, буђ,контаминација разним материјама), утицајем природних непогода (пожари, поплаве), нестручним руковањем заштитним средствима (бојење новчаница упозоравајућом бојом којом се новчанице боје ради њиховог обележавања и тиме спречавања даље употребе), па чак и намерно (фалсификатори новца некада користе оригиналне делове новчаница за израду фалсификата – тзв. системске новчанице које су једним делом оригиналне а другим фалсификоване). У принципу, за замену оштећене новчанице довољно је да део новчанице који се подноси на замену (или више делова који несумњиво потичу од исте новчанице) има површину од најмање 51% оптицајне новчанице. На овај начин се елиминише могућност да једна новчаница буде замењена за две.
Постоје и ситуације када новчанице евра неће бити замењене. То ће се десити када је више новчаница оштећено на исти начин тј. када постоји сумња да су новчанице намерно оштећене, као и у случају да су новчанице обојене упозоравајућом бојом, а подносилац новца није у стању да докаже порекло таквог новца. Упозоравајућа боја се иначе користи да у случајевима неовлашћеног руковања новцем тај новац обоји поменутом бојом како би га учинио неупотребљивим. Боја се обично налази на ивицама новчаница и није је могуће скинути са новчаница без оштећења папира.
Провизија за замену оштећених новчаница евра не би требало да зависи од степена оштећења. Као што је напред наведено, оштећена новчаница евра спада у категорију оштећених новчаница које се могу заменити за оптицајну или у категорију оштећених новчаница евра које се не могу заменити за оптицајну новчаницу. У овом другом случају банка или мењачница уопште неће примити такву новчаницу јер она не може бити замењена у некој од централних банака земаља чланица Европске монетарне уније. Ако се ради о оштећеној новчаници евра која се може заменити за оптицајну, степен оштећења је небитан јер ће таква новчаница свакакао бити повучена из оптицаја независно од степена оштећења (подразумева се да је оштећење такво да новчаницу чини неподобном за оптицај). Банке и мењачнице у Србији саме одређују висину провизије за замену оштећених новчаница евра а она зависи од трошкова које банка/мењачница има када оне врше замену оштећене новчанице евра за оптицајну и конкуренције која ограничава висину зараде за извршену услугу замене оштећене новчанице.
Мењачки послови регулисани су Одлуком о условима и начину обављања мењачких послова. Поменутом Одлуком није прописана обавеза замене оштећених и ваноптицајних новчаница страног новца тако да је то ствар пословне политике банке или мењачнице, тј. оне могу али не морају извршити замену оштећених и ваноптицајних новчаница страног новца. У случају да грађани не могу да пронађу банку или мењачницу која би била вољна да изврши замену поменутих категорија новца, или им не одговара висина провизије, увек остаје могућност да се та замена изврши у некој од националних централних банака земаља чланица Европске монетарне уније (земље које користе евро као заједничку валуту). Детаљне информације о условима замене новчаница евра грађанима су доступне на интернет страницама централних банака поменутих земаља.
Кабинет гувернера
