11/12/2017

Блиц – у вези с улагањем у инвестиционо злато

Питања: Да ли у Србији постоји могућност штедње грађана у злату, односно куповине инвестицијског злата? Да ли ће тако нешто бити могуће и када? Да ли постоје процене о томе у којој мери (колики је проценат у целокупној штедњи) грађани Србије штеде у злату?

Одговор НБС: Закон о Народној банци Србије уређује тзв. монетарно злато, тј. злато које је саставни део девизних резерви Народне банке Србије као централне банке Републике Србије, али не и инвестиционо злато и његову трговину у Републици Србији.

Са становишта макроекономских ефеката потенцијалног улагања грађана у инвестиционо злато у случају увоза инвестиционог злата у Републику Србију, указујемо на то да би постојао реалан ризик одлива девиза из земље, с обзиром на то да би грађани који би куповали инвестиционо злато вршили прекомпозицију своје девизне штедње у штедњу у злату, због чега би, у случају да дође до омасовљења овакве праксе, то могло да проузрокује неравнотежу понуде и тражње за девизама, а тиме и одређени притисак на курс динара на девизном тржишту.

Такође, то би могло, у одређеној мери, да смањи кредитни потенцијал банака у Републици Србији, што би могло да резултира смањењем одобравања кредита привреди, посебно малим и средњим предузећима.

Поред тога, скрећемо пажњу на то да су Влада Републике Србије и Народна банка Србије потписале Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије, чији је циљ повећање обима коришћења динара у пословним трансакцијама, те ако би се омогућила штедња грађана у инвестиционом злату, наведена појава могла би утицати на смањење коришћења домаће валуте у финансијском систему Србије, јер би се у овом случају радило о прекомпозицији динарске штедње грађана, која је у успону, у штедњу у инвестиционом злату. Већа употреба динара у финансијском систему Србије побољшава степен финансијске стабилности земље, умањује ризик од промене девизног курса у најрањивијим секторима домаће економије и повећава ефикасност монетарне политике. Са становишта даљег развоја штедње у Републици Србији, веома је значајно да грађани све више штеде у динарима, а не у девизама, што је још увек доминантан вид штедње, као и да се повећа штедња у корист штедње дуже рочности, чиме би динарска штедња постала стабилан и значајан извор кредитне активности банака у Србији на дужи рок.

Промет инвестиционим златом и штедња у инвестиционом злату у Републици Србије нису у овом тренутку посебно уређени домаћим прописима. Народна банка Србије није институција надлежна за регулисање инвестиционог злата и његовог промета, али ће са аспекта својих надлежности безрезервно подржати све активности усмерене на доношење прописа којима би се створили предуслови за развој тржишта инвестиционим златом у Републици Србији.

Кабинет гувернера