02/12/2016
Питања: С обзиром на то да је и према Закону о заштити корисника финансијких услуга, у надлежности Народне банке да контролише банке, занима нас да ли све банке на територији Србије поштују Закон према коме немају право да ненаплативе кредите уступају, продају тзв. агенцијама за утеривање дугова? Које године и којим Законом је забрањено банкама да уступају ненаплативе кредите агенцијама за утеривање дугова? Колико сте од тада до данас добили притужби физичких и правних лица које су се односиле на то да су банке уступиле њихове кредите агенцијама за наплату потраживања уместо другој банци како је то Законом о заштити корисника финансијских услуга; за колико сте оценили да су основане и шта сте конкретно учинили по том питању (у наведеном периоду, за колико банака за које сте утврдили да јесу прекршиле Закон тако што су кредите уступиле некој агенцији, а не другој банци, сте изрекли новчану казну и у ком износу и које сте још мере предузимали)? Које су све казне предвиђене за банке које продају непнаплатицве кредите тзв. агенцијама за утеривање дугова и за такве агенције које их откупе? Да ли је Народна банка надлежна за контролу рада агенција за наплату потраживања и с тим у вези ко и на који начин може да заштити грађане од непрофесионалног односа, узнемиравања, радника тих агенција? На који начин би банка требало да комуницира са грађанима од којих покушава да наплати кредит, где је граница између професионалног покушаја наплате дуговања и узнемиравања, па самим тим и агенције којима уступају ненаплативе кредите? Које су казне предвиђене за банке које уступајући ненаплативе кредите тзв. агенцији за утеривање дугова, дају и све податке свог клијента тим агенцијама (рецимо попут оног о месечним примањима клијената) и да ли сте у Србији у било којој банци у протеклих пет година наишли на такве случајеве и како сте поступили? Молби коју смо данас послали прикључујемо и следећа питања: Да ли банке имају право и по ком правном основу да ангажују агенцију за наплату потраживања само да зове клијенте уместо њих, без да им уступе ненаплаћени кредит? Да ли Народна банка има сазнања да агенције и банке имају такве уговоре, да ли је контролисала уговоре и шта је утврђено? У случају да банке имају правни основ да ангажују агенције за наплату потраживања да само позивају њихове клијенте, на који начин Народна банка може да спречи непорофесионално понашање радника агенција према клијентима у виду претњи, застрашивања, нељубазности, вршења притиска честим позивима и снимање разговора с клијентом који са тим није упознат, с обзиром на то да се у Закону о затити корисника финансијских услуга наводи следеће: "Општим условима пословања давалац финансијске услуге је дужан да обезбеди примену добрих пословних обичаја, добру пословну праксу и фер однос према кориснику, као и усклађеност ових услова с прописима". С обзиром на последње питање и одговор, молимо Вас да конкретније одговорите на који начин Народна банка може да заштити грађане од нерофесионалног односа агенција за наплату потраживања које банка ангажује да позива њене клијенте и подсећа на рате за кредит, имајући у виду да је по Закону о заштити корисника финансијских услуга банка дужна да обезбеди фер однос са дужником и добру професионалну праксу? Да ли је пропуст банке ако радници агенције, коју је банка ангажовала да позива у њено име клијнете због кредита, крше одредбе Закона о заштити корисника финансијских услуга у делу који се односи на фер однос и добру пословну праксу - рецимо узнемиравају учесталим позивима, увредама и томе слично? На који начин у том случају Народна банка поступа и ком броју банака сте наложили да раскине уговор са агенцијом за наплату потраживања зато што не поштује горе наведену одредбу о фер односу са клијентом?
Одговор: У вези са уступањем потраживања, потребно је имати у виду то да је важећим прописима регулисано да банка може да уступи, односно прода потраживање како би умањила кредитни ризик и могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке због неизвршавања обавеза дужника према банци. Могућност уступања потраживања од физичких лица предвиђена је Законом о заштити корисника финансијских услуга (Закон), који се примењује од 5. децембра 2011.године и то искључиво другим банкама, а прописима који регулишу пословање банке регулисано је уступање потраживања од правног лица, предузетника и пољопривредника. Законом је прописано да банка потраживање из једног уговора може уступити само једној банци и дужна је да обавести корисника о уступању тог потраживања. Истим законом је прописано да када се ради о уступању потраживања банке из уговора о кредиту, о дозвољеном прекорачењу рачуна и о издавању и коришћењу кредитне картице који је закључен са физичким лицем, другој банци, корисник задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према другој банци које је имао и према првој банци, а друга банка не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да то потраживање није пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима. Уколико банка не поступи на наведени начин, Народна банка Србије може, сходно Закону, банци решењем изрећи новчану казну која је предвиђена у распону од 80.000 до 1.000.000 динара, по притужби. Међутим, банка може потраживање од правног лица, предузетника и пољопривредника да уступи другој банци, с тим што ради смањења лоше активе, банка може да уступи и другом правном лицу потраживањa од правног лица, предузетника и пољопривредника, и то: доспело потраживање и потраживање које још није доспело, али се сматра проблематичним у смислу одлуке којом се уређује класификација билансне активе и ванбилансних ставки банке и класификовано је као проблематично, сходно одлуци којој је регулисано управљање ризицима банке. Такође, банка је дужна да Народну банку Србије обавести о намераваном уступању потраживања најкасније 30 дана пре закључења уговора о том уступању и да јој уз то обавештење достави прописану документацију. Изузетно банка може да, у случају хитности, када је уступање потраживања неопходно ради побољшања њеног финансијског положаја, од Народне банке Србије затражи одобрење да јој обавештење и прописану документацију достави и у року краћем од прописаног рока, али не касније од пет радних дана пре закључења уговора о уступању потраживања.
Као што је напред наведено, Законом је забрањено да се потраживања банке од физичких лица (доспела и недоспела) уступају, односно продају другим правним лицима, односно лицима која нису банка тј. лицима која нису добила дозволу за рад Народне банке Србије. До дана почетка примене Закона, банка је могла само доспела потраживања од физичких лица, али после неуспелог покушаја наплате, да уступи правном лицу у Републици Србији које се претежно бави финансијском делатношћу у РС, које није повезано лице у смислу закона којим се уређују банке, а није могла исто уступити и већем броју лица.
Од доношења Закона до данас Центар је примио незнатан број приговора по овом основу који су се односили на потраживања која су уступљена пре почетка примене Закона. Наиме, од доношења Закона, није било приговора који су се односили на уступање потраживања другом правном лицу.
Када се ради о уступању потраживања банке из уговора о кредиту, о дозвољеном прекорачењу рачуна и о издавању и коришћењу кредитне картице који је закључен са физичким лицем другој банци, сходно члану 39. Закона је прописано да уколико банка уступи ово потраживање другом правном лицу, казниће се новчаном казном од 80.000 до 1.000.000 динара, по притужби.
Народна банка Србије не издаје дозволе за рад правним лицима, агенцијама за наплату потраживања, те нема законска овлашћења за њихову контролу.
Законом је прописана обавеза банке да у уговору дефинише начин комуникације са корисником када га обавештава о доспелим обавезама по конкретном уговору (најчешће је то писаним путем или СМС поруком или преузимањем информација на шалтеру банке), с тим да је Законом дефинисана обавеза банке да кориснику шестомесечно , без накнаде доставља обавештење о стању његовог дуга по уговору о кредиту. Међутим, треба имати у виду да банка може неке послове да повери и трећим лицима. Поверавање тих активности врши се на основу уговора закљученог између банке и лица коме се те активности поверавају, под условом да је банка, најкасније 30 дана пре закључења тог уговора о поверавању обавестила Народну банку Србије и уз то обавештење доставила прописану документацију. Банка одговара за послове које је поверила трећем лицу.
Сагласно одредбама Закона о банкама које регулишу банкарску тајну, банка може податке о клијенту који се сматрају банкарском тајном саопштити трећим лицима само уз писмено одобрење тог клијента, осим ако овим или другим законом није друкчије прописано, с тим што банка има право да податке који представљају банкарску тајну саопшти истражном судији, јавном тужиоцу и судовима, односно другим органима који врше јавноправна овлашћења искључиво ради заштите својих права, у складу са законом.
Банкарском тајном сматрају се: 1) подаци који су познати банци а односе се на личне податке, финансијско стање и трансакције, као и на власништво или пословне везе клијената те или друге банке, 2) подаци о стању и промету на индивидуалним депозитним рачунима, као и 3) други подаци до којих банка дође у пословању с клијентима.
Банка и чланови њених органа, акционари и запослени у банци, као и спољни ревизор банке и друга лица која због природе посла који обављају, имају приступ подацима који представљају банкарску тајну, не могу те податке саопштавати трећим лицима, ни користити их противно интересу банке и њених клијената, нити могу трећим лицима омогућити приступ тим подацима.
При томе, обавеза чувања банкарске тајне не престаје ни после престанка статуса по основу ког су остварили приступ подацима из тог става.
Имајући у виду да је банкарска тајна врста пословне тајне, указујемо да је одавање пословне тајне прописано Кривичним закоником као посебно кривично дело и то у групи кривичних дела против привреде, за чији основни облик је прописана казна затвора у распону од шест месеци до пет година.
У складу с Одлуком о управљању ризицима банке, ангажовање агенција за наплату потраживања без уступања ненаплаћених кредита банке је дозвољено и представља поверавање активности у вези с пословањем банке трећем лицу, које их обавља као своју претежну делатност, односно има одговарајуће искуство у обављању тих или сличних активности. Поверавање активности се врши на основу уговора закљученог између банке и лица коме се те активности поверавају, о чему је банка дужна да обавести Народну банку Србије 30 дана пре закључења тог уговора. Народна банка Србије након пријема наведених обавештења, у сваком појединачном случају контролише поверене активности и уколико утврди неусклађеност са важећим прописима предузима одговарајуће мере из своје надлежности.
Имајући у виду да банка одговара за активности у вези с њеним пословањем које је поверила трећем лицу, Народна банка Србије приликом контроле утвђује евентуалну неусклађеност са важећим прописима и предузима одговарајуће мере из своје надлежности. Ако у поступку контроле утврди да банка, због пропуста у раду другог лица коме је уговором поверила одређене активности не поступа у складу са прописима – Народна банка Србије може наложити банци да раскине уговор о поверавању активности закључен с тим лицем.
Истовремено напомињемо да ако се банка или друго правно лице коме је поверила одређене активности, вишеструко обраћа кориснику, противно његовој вољи телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством електронске комуникације, а да није у питању наплата потраживања из уговорног односа, то се може сматрати насртљивом пословном праксом, сагласно одредбама Закона о заштити потрошача.
Такође, указујемо да се самим позивањем корисника у вези са потраживањем из уговорног односа са банком не крше одредбе Закона, а ни одредбе Закона о заштити потрошача. Међутим, корисници и у таквим ситуацијама имају право да се приговором обрате банци, и притужбом Народној банци Србије на рад банке, уколико банка не одговори кориснику у року од 15 дана или корисник одговором не буде задовољан. Центар је у пракси имао само један приговор по том основу, који је банка решила на задовољавајући начин по корисника.
Кабинет гувернера
