20/11/2026

Агенција Fitch још једном потврдила позитивне изгледе Србије за добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга

Рејтинг агенција Fitch је у свом најновијем извештају задржала кредитни рејтинг Србије на нивоу BB+, као и позитивне изгледе за његово повећање, чиме се наша држава и даље налази на пола корака од добијања рејтинга инвестиционог ранга.
Кредитни рејтинг Србије, према оцени Агенције Fitch, подржан је доследним макроекономским политикама, које укључују:

  • снажну посвећеност очувању стабилности девизног курса и одговорног фискалног управљања,
  • високе девизне резерве и
  • већи БДП по глави становника у поређењу са земљама које имају исти кредитни рејтинг.

Као кључне факторе који утичу на позитивне изгледе за повећање кредитног рејтинга агенција наводи:

  • одржив привредни раст,
  • стабилизацију јавног дуга на ниском нивоу и
  • доказану отпорност на екстерне шокове.

Насупрот томе, агенција оцењује да су у Србији, у поређењу с другим земљама са истим кредитним рејтингом, виши дефицит текућег рачуна, мање ефикасне политике управљања, као и већи степен евроизације банкарског сектора.

Агенција Fitch очекује да ће нова влада у великој мери одржати непромењен оквир економске политике, у чијој основи су стабилан девизни курс, одговорно фискално управљање и режим циљања инфлације као монетарни оквир. Такође, наводи се да се најављује да ће нови економски програм бити усмерен на већу подршку домаћим инвестицијама, прогресивнији порески систем и веће улагање у секторе образовања и здравства, али да још увек нису познати конкретни детаљи. Приоритет у кратком року биће усвајање буџета за наредну годину, као и преговори у вези с гасним аранжманом с Русијом и продајом Нафтне индустрије Србије.

У извештају се наводи да су ојачане девизне резерве (од 29,2 милијарде евра на крају октобра) омогућиле Народној банци Србије да интервенише на девизном тржишту у условима појачаних депрецијацијских притисака, а да би повећање референтне каматне стопе у новембру за 25 базних поена, на 6,0%, требало да пружи додатну подршку домаћој активи. Очекује се да ће и у наредном периоду девизне резерве остати на адекватном нивоу, мерено степеном покривености увоза робе и услуга.

Истакнуто је и да је очувана стабилност финансијског сектора и да се, упркос одузимању дозволе за рад Алта банци и привременим притисцима на ликвидност Банке Поштанска штедионица, не очекује материјализација ширих ризика по финансијску стабилност. Као аргументи томе у прилог истакнуте су висока капитализованост, ликвидност и профитабилност банкарског сектора као целине.

Према новој пројекцији агенције Fitch, привредни раст у 2026. години ревидиран је навише, на 3,5%, са 2,8% у јулу, што је у складу с новом пројекцијом Народне банке Србије. Раст ће бити вођен снажном домаћом тражњом, која је подржана растом расположивог дохотка и кредитне активности, као и завршетком пројеката повезаних с међународном изложбом „Експо 2027”. Пројектовани раст БДП-а за наредне године такође је у складу с нашом пројекцијом, према којој се, након убрзања на 4% у 2027. због одржавања изложбе „Експо”, очекује стабилизација раста на 3,5% у 2028. години.

И пројекција платнобилансних показатеља слична је новембарским пројекцијама Народне банке Србије. Агенција Fitch очекује и нижи дефицит текућег рачуна у 2026. (4,1% БДП-а) у односу на 2025. годину (4,6% БДП-а), с обзиром на то да су нижи трговински дефицит, који је подржан снажним извозом аутомобилског сектора, и виши суфицит на рачуну секундарног дохотка неутралисали притиске по основу виших цена енергената. У 2027. години очекује се додатно смањивање дефицита текућег рачуна услед већих прилива од извоза туристичких услуга током изложбе „Експо”, да би се након тога дефицит стабилизовао на нивоу од око 4% БДП-а. Такође, у периоду 2026–2028. године очекује се нижи прилив СДИ у поређењу с претходним годинама, који би у просеку требало да се креће око 2,2%БДП-а.

У оквиру фискалних показатеља, агенција Fitch очекује дефицит буџета у 2026. од 3,0% БДП-а, као и да се, у складу с циљевима из текућег аранжмана с Међународним монетарним фондом, дефицит постепено смањи на ниво од 2,5% БДП-а до 2028. године. Учешће јавног дуга у БДП-у требало би у периоду 2026–2028. године да се стабилизује на нивоу од око 44%, што је знатно ниже у поређењу са земљама са истим кредитним рејтингом. Оцена агенције је и да су фискални ризици у кратком року умањени, захваљујући умереном фискалном дефициту, високим резервама ликвидности буџета и повољној рочној структури јавног дуга.

Као фактори који би, одвојено или заједно посматрано, могли да допринесу повећању кредитног рејтинга, наводе се већи степен поверења у континуитет политика које ће очувати снажне изгледе раста, макроекономску стабилност и екстерну одрживост. Структурно посматрано, повољнијој оцени рејтинга допринели би и већа ефикасност управљања, смањење корупције и већа институционална независност.

Кабинет гувернера