08/10/2026
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остваренo и очекиванo кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
Иако су првобитно изостали знатнији инфлаторни ефекти на глобалном нивоу по основу ескалације сукоба на Блиском истоку, изазови су од летос додатно повећани, будући да је цена сирове нафте поново порасла, што прати и раст цена природног гаса и електричне енергије. Досадашњем ублажавању знатнијих ефеката на цене нафтних деривата на домаћем тржишту допринели су смањење акциза на нафтне деривате и коришћење расположивих залиха енергената. Ипак, ако сукоб на Блиском истоку потраје или се геополитичке тензије додатно заоштре, не може се искључити могућност да се ефекти прелију на трошкове производње и транспорта на глобалном нивоу, ланце снабдевања, токове капитала, а тиме и на инфлацију. За Србију, као малу и отворену економију која у знатној мери зависи од увоза енергената, неопходно је наставити пажљиво праћење ових ризика, истакао је Извршни одбор.
Међугодишња инфлација је у августу благо убрзала – на 2,2%, са 1,9% у јулу, првенствено услед наставка енергетског шока и повишених светских цена нафте, при чему Извршни одбор очекује да ће ниска база из прошле године по основу примене уредбе о ограничењу трговачких маржи утицати да се инфлација од септембра ове године креће око 4%. Извршни одбор је истакао да се према последњој расположивој средњорочној пројекцији Народне банке Србије из августа очекивало да ће међугодишња инфлација до краја периода пројекције, тј. у наредне две године, наставити да се креће у границама циља, с тим да су сада повећани ризици навише због продуженог трајања енергетског шока и већег од очекиваног раста светских цена осталих примарних производа.
Економска активност је у првој половини ове године виша за 3,5% у поређењу са истим периодом претходне године, при чему највећи позитиван допринос и даље дају услужни сектори, као резултат раста приватне потрошње, с тим да је раст активности забележен и у прерађивачкој индустрији, рударству, грађевинарству и пољопривреди. Месечни показатељи доступни за јул и август указују на то да су услужни сектори и у трећем тромесечју пружали највећи допринос економској активности, док се на индустријску производњу одражавају ефекти суше и смањеног водостаја. Извршни одбор очекује да ће привредни раст ове године износити најмање 3,2% и да ће наредне године бити убрзан на око 4,5%. Главни покретач раста економске активности требало би да буде домаћа тражња, уз позитиван допринос и потрошње и инвестиција, које ће бити подржане растом расположивог дохотка и наставком реализације инфраструктурних пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”.
Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса. Извршни одбор ће доносити одлуке на основу пристиглих података и њиховог утицаја на кретање инфлације. Ако процени да остварени раст светских цена енергената има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и изгледи и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. новембра 2026. године.
Кабинет гувернера
