09/07/2026
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остваренo и очекиванo кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
Међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља (3 ± 1,5%), с тим да је, у складу сa очекивањима Извршног одбора, у мају износила 3,5%, у највећој мери због раста светских цена нафте и по том основу виших цена нафтних деривата на домаћем тржишту у том периоду. Раст цена нафтних деривата услед раста глобалних цена нафте делом је ублажен мерама које је донела Влада Републике Србије – смањење акциза на гориво и снабдевање тржишта из сопствених резерви. Извршни одбор истиче да цене хране од новембра 2025, међугодишње посматрано, бележе пад, који је у мају 2026. износио 1,5%, као и да ни три месеца након истека уредбе о ограничењу трговачких маржи нема већих корекција цена производа који су били обухваћени уредбом. С обзиром на за сада добру пољопривредну сезону и род воћа и поврћа, цене непрерађене хране би могле имати позитиван (дезинфлаторни) утицај на кретање инфлације. Базна инфлација је релативно стабилна и креће се око горње границе циља за укупну инфлацију.
Сукоб на Блиском истоку и даље представља један од кључних извора глобалне неизвесности, иако су тензије у претходном краћем периоду биле ублажене постизањем примирја током преговора о окончању сукоба, што је праћено смањењем светске цене нафте претходних месец дана. Већина централних банака оцењује да размере и трајање сукоба, као и време потребно за нормализацију токова, захтевају опрезан приступ вођењу монетарне политике и задржавање њеног рестриктивног карактера. Европска централна банка је у јуну повећала своју референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена, на 2,25%, након што је инфлација у зони евра у мају достигла 3,2%, а пре објаве јунског податка од 2,8%. Ова одлука донета је уз оцену да је повећање неопходно како би се инфлација вратила на циљана 2% у 2027. години. Систем федералних резерви (ФЕД) у јуну није мењао висину распона своје референтне стопе. Извршни одбор Народне банке Србије наставиће пажљиво да прати геополитичка дешавања, кретања на робним и финансијским тржиштима, развој трговинских односа и потезе водећих централних банака.
Према мајској средњорочној пројекцији Извршног одбора, инфлација би требало да успори до септембра, а да се затим нађе око горње границе циља као последица ниске базе из септембра прошле године услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20%. Услед оствареног раста светске цене нафте и других примарних производа након избијања сукоба на Блиском истоку, као и више увозне инфлације, наша пројекција предвиђа да би инфлација крајем ове или почетком наредне године могла привремено да пређе горњу границу циља. Под претпоставком да је недавни енергетски шок био привремен и да ће светска цена нафте, која је у претходни месец дана забележила пад, остати око садашњег нижег нивоа крајем ове и током наредне године, инфлација би требало да успори и да се релативно брзо врати у границе циља (до средине 2027), а затим да у тим границама остане до краја периода пројекције. Према оцени Извршног одбора, успоравању инфлације током наредне године допринеће и даље рестриктиван карактер монетарне политике, очекивано постепено слабљење трошковних притисака из међународног окружења, као и очекивано успоравање раста реалних зарада.
Кретања у реалном сектору од почетка године повољнија су од очекивања. Према подацима Републичког завода за статистику, у првом тромесечју остварен је реални међугодишњи раст бруто домаћег производа од 3,2%, што је за 0,2 процентна поена више у односу на прелиминарну процену и претпоставку Извршног одбора из мајског Извештаја о инфлацији. Раст је био вођен услужним секторима, а позитиван допринос потекао је и од пољопривреде. Показатељи реалног сектора у априлу и мају бележе повољна кретања, уз опоравак прерађивачке индустрије након лошијег почетка године због проблема у пословању Нафтне индустрије Србије и релативно висок раст промета у трговини на мало и туризму. Упркос глобалној неизвесности и смањењу тражње из Европске уније и региона, извозни сектор Србије показао је отпорност, захваљујући производној и географској диверсификацији и претежно извозно оријентисаним страним директним инвестицијама. Релативно повољни временски услови и добро стање усева дају основу за очекивања да ће приноси у пољопривреди бити бољи него прошле године, као и у односу на деценијски просек. Извршни одбор је нагласио да у досадашњем току године расту бруто домаћег производа доприносе и домаћа тражња и нето извоз, при чему се у наредном периоду додатни позитивни ефекти на економску активност могу очекивати од одржавања специјализоване изложбе „Експо”. Подршку економској активности пружа и знатни раст кредитне активности према привреди и становништву, који је у мају износио 16,4% међугодишње. Ипак, економска активност остаје под утицајем глобалне неизвесности изазване геополитичким тензијама и волатилних цена енергената, што може негативно да се одрази на инвестиционо и потрошачко поверење и токове капитала.
У таквим околностима, Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса. Извршни одбор ће доносити одлуке на основу пристиглих података и њиховог утицаја на кретање инфлације. Ако процени да је остварени раст светске цене нафте имао израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и изгледи и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. августа 2026. године.
Кабинет гувернера
