11/06/2026
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварено и очекиванo кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација је у априлу износила 3,3%, при чему је њено убрзање са 2,8% у марту готово у потпуности последица знатног раста светских цена нафте и, по том основу, виших цена нафтних деривата на домаћем тржишту. Раст цена нафтних деривата био би већи да држава није предузела мере које су обухватале смањење акциза на гориво и снабдевање тржишта из сопствених резерви. Према оцени Извршног одбора, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља до септембра, а да након тога, крајем ове и почетком наредне године, привремено благо пређе горњу границу циља, под утицајем више светске цене нафте и других примарних производа, као и ниске базе из септембра прошле године, услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20%. Под претпоставком да је актуелни енергетски шок привремен, инфлација би потом требало да успори и да се врати у границе циља средином 2027, а затим да у тим границама остане до краја периода пројекције. Према оцени Извршног одбора, успоравању инфлације током наредне године допринеће и даље рестриктиван карактер монетарне политике, очекивано постепено слабљење трошковних притисака из међународног окружења, као и очекивано успоравање раста реалних зарада.
Сукоб на Блиском истоку и затварање пролаза кроз Ормуски мореуз за већину бродова повећали су забринутост да би енергетска криза могла да подстакне поновни раст инфлације на глобалном нивоу. Раст светске цене нафте представља шок на страни понуде који повећава инфлацију директно, преко виших цена горива, и индиректно, преко виших трошкова за предузећа. С друге стране, по том основу смањује се расположиви доходак становништва за потрошњу, повећава неизвесност и слаби економска активност, што додатно усложњава процес одлучивања о монетарној политици. Подаци за сада показују да у већини земаља доминирају примарни инфлациони ефекти, уз спремност централних банака да реагују повећањем својих референтних каматних стопа уколико дође до значајнијег раста инфлационих очекивања и зарада. Као велики нето увозник енергената, Европа је посебно осетљива на енергетске шокове. Инфлација је у зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, повећана на 3,2% у мају (са око 2% пре избијања сукоба), првенствено због ескалације сукоба на Блиском истоку и раста светске цене нафте. Неизвесност у погледу макроекономских ефеката сукоба на Блиском истоку и даље је висока, јер би могло доћи и до знатнијег раста цена контејнерског транспорта и минералних ђубрива, нарушавања ланаца снабдевања, инвестиционог и потрошачког поверења, као и токова робе и капитала. Коначни ефекти енергетског шока на глобалну, као и на домаћу инфлацију и економску активност, тешко се могу проценити, јер зависе од дужине трајања и интензитета самог сукоба.
Према подацима Републичког завода за статистику, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа у првом тромесечју 2026. износио је 3,2% и био је виши од прве процене, која је износила 3,0%. Поред тога, доступни месечни показатељи за април указују на позитивна кретања у индустрији, трговини на мало и туризму, што је у складу с нашом мајском пројекцијом привредног раста од 3% у овој години. У досадашњем току године, расту бруто домаћег производа доприносе и домаћа тражња и нето извоз, при чему се у наредном периоду додатни позитивни ефекти на економску активност могу очекивати и од реализације инвестиционих пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”, а у 2027. години и од одржавања специјализоване изложбе „Експо”. Подршку економској активности пружа и раст кредитне активности према привреди и становништву, који је у априлу убрзао на 17,1% међугодишње. Ипак, економска активност остаје под утицајем глобалне неизвесности изазване геополитичким тензијама и растом цена енергената, што може негативно да се одрази на инвестиционо и потрошачко поверење, као и на токове капитала.
У таквим околностима, Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса. Уколико процени да раст светске цене нафте има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. јула.
Кабинет гувернера
