Саопштење о резултатима рада Народне банке Србије у 2025. години

30/12/2025

Саопштење о резултатима рада Народне банке Србије у 2025. години

Инфлација је у границама циља Народне банке Србије (3 ± 1,5%), где ће, према нашим пројекцијама, остати и у средњем року.
- Дуже од десет година инфлација у Србији упоредива је са инфлацијом у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
- И финансијски сектор очекује да ће инфлација остати унутар граница циља, о чему сведоче краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су остала усидрена и током 2025. године.
И у 2025. одржали смо релативну стабилност динара према евру.
- Курс динара према евру готово је непромењен (промена за свега 0,3%), и поред значајних изазова с којима смо се суочавали.
Бруто девизне резерве износиле су 29,4 милијардe евра на крају новембра 2025. године.
Злато у девизним резервама у 2025. години наставили смо да увећавамо – укупно за oкo 4,3 тоне, на рекорднe 52,4 тонe на крају новембра 2025. године.
- Уз раст цене злата на светском тржишту, вредност златних резерви достигла је нови рекорд од 6,1 милијарде евра, што представља 20,8% девизних резерви на крају новембра 2025. године.
Динарска штедња је и у 2025. години наставила да расте – за 15,2 милијардe динара (8%), на преко 206 милијарде динара на крају новембра 2025. године.
У 2025. години омогућено је и прихватање Discover картица на DinaCard прихватној мрежи. Настављено је и са ширењем прихватне мреже UnionPay картица издатих у иностранству у DinaCard прихватној мрежи. У 2025. години значајно је повећан број продајних места на којима је омогућено подизање готовине уз куповину DinaCard картицама – услуга „Подигни динаре”.
Очували смо кредитни рејтинг код све три рејтинг агенције, укључујући и инвестициони ранг, који је Србији у 2024. години доделила агенција Standard & Poor’s. Таквом резултату битно су допринели и високе девизне резерве, одговорно вођење монетарне политике и стабилан и отпоран финансијски сектор.
У односу на јун 2024. године, када смо започели са ублажавањем монетарне политике, каматне стопе на динарске кредите становништву смањене су додатно за 3,4 п.п., на 8,3% у новембру 2025. године, док су каматне стопе на динарске кредите привреди у истом периоду смањене за 1,3 п.п., на 6,8%.
Као резултат примене новог Закона о заштити корисника финансијских услуга:
- номиналне каматне стопе на дуг по кредитној картици физичких лица смањене су са 21,5% крајем 2024. на 14,5% у новембру ове године;
- номиналне каматне стопе на минус по текућем рачуну физичких лица смањене су са 27,8% крајем 2024. на 17,1% у новембру ове године;
- каматне стопе на стамбене кредите ограничене су на нивоу од 5% у 2025. години, при чему се крећу и испод тог нивоа (4,4% у новембру).
Запосленима и пензионерима с редовним месечним примањима до 100.000 динара банке су понудиле потрошачке и готовинске кредите у динарима, као и стамбене кредите под повољнијим условима, у складу са супервизорским очекивањима Народне банке Србије.
- Од септембра 2025. године банке су одобриле око 180.000 готовинских и потрошачких кредита, кредита за рефинансирање ових кредита и стамбених кредита по повољнијим условима, у укупном износу од око 143 милијардe динара.
С циљем заштите интереса грађана и спречавања психолошких притисака на девизно тржиште, донели смо привремену меру којом се укида могућност наплате провизије у мењачницама приликом откупа и продаје ефективе грађанима. Предузели смо и мере којима смо обезбедили да канали снабдевања овлашћених мењача ефективним страним новцем функционишу несметано и у условима повећане тражње, а заједничко деловање регулатора и тржишних учесника допринело је смиривању ситуације и очувању уравнотежености мењачког тржишта.

Банке су обавезане да примене разумне мере које кориснику олакшавају отплату кредита ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање или друге битне околности на које корисник не може да утиче.
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда, између осталог, у току 2025. године оценио је и следеће: „Промишљене макроекономске политике Србије и снажна сарадња с Међународним монетарним фондом донеле су импресивне резултате. Висок ниво девизних резерви, високи депозити државе, као и отпоран и добро капитализован банкарски сектор, пружају важну подршку у савладавању актуелних изазова. Фискална дисциплина се строго одржава, а монетарна политика остаје опрезна, чиме се чува кредибилитет економских политика. Наставак опрезне монетарне политике и отпоран финансијски сектор остаће важан ослонац у периоду појачане неизвесности”.
Гувернеру Народне банке Србије Јоргованки Табаковић у октобру је на церемонији у Вашингтону уручена оцена „A–” од светског финансијског часописа Global Finance, у оквиру извештаја Оцена рада гувернера централних банака у 2025. (Central Banker Report Cards 2025). Магазин Global Finance објавио је крајем августа имена гувернера централних банака који су добили највише оцене, „A+”, „A” или „A–” (по абецедном реду земаља, на енглеском језику). Оцене су дате на скали од „A+” до „F” за успех у областима као што су контрола инфлације, остваривање циљева привредног раста, стабилност валуте, управљање каматним стопама и политичка независност. („A” означава изузетне резултате, док „F” представља потпуни неуспех.)

„Сви резултати који су у координацији с другим носиоцима економске политике у нашој земљи, остварени и у изузетно изазовној 2025. години, јесу потврда добрих макроекономских политика. И у 2025. години рејтинг агенције су међу кључне факторе који доприносе повољној оцени кредитног рејтинга Србије истицале високе девизне резерве, очувану релативну стабилност курса динара према евру, одговорно вођење монетарне политике и стабилан и отпоран финансијски сектор. Очекивано кретање инфлације унутар граница циља Народне банке Србије (3 ± 1,5%) и у средњем року, које пројектују Народна банка Србије, Међународни монетарни фонд, рејтинг агенције, као и други важни чиниоци међународног економског система, говори у прилог наставка одговорног вођења политика, док резерве које смо изградили остају гарант стабилности и у наредном периоду”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Инфлација у границама циља Народне банке Србије

Дуже од десет година инфлација у Србији упоредива је са инфлацијом у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
Инфлација је спуштена у границе циља Народне банке Србије (3 ± 1,5%), где ће, према нашим пројекцијама, остати и у средњем року.
У септембру 2025. године међугодишња инфлације је значајно успорила на ниво испод централне вредности циља, који износи 3%. Томе је допринела примена Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су ограничене трговинске марже у велетрговини и малопродаји, као и успоравања базне инфлације на око 4% међугодишње, на коју мере монетарне политике имају највећи утицај.

Усидрена инфлациона очекивања

Средњорочна и краткорочна инфлациона очекивања финансијског сектора остала су усидрена унутар граница циља Народне банке Србије и током 2025. године.
И усидреност инфлационих очекивања потврђује поверење тржишних субјеката у мере монетарне политике и кредибилитет Народне банке Србије.

Очували смо релативну стабилност курса динара према евру

И у 2025. години очували смо релативну стабилност курса динара према евру (промена за свега 0,3%), и поред изазова с којима смо се суочавали почетком, а у већој мери и крајем године.
Народна банка Србије је и ове године остала чврсто посвећена одржавању релативне стабилности девизног курса, како у условима преовлађујућих фактора на страни понуде девиза средином године, када је куповала девизе, тако и у условима доминације фактора на страни тражње за страном валутом почетком и крајем године, када је претежно продавала девизе.
По основу интервенција на девизном тржишту, Народна банка Србије је ове године, закључно с новембром, нето купила 145 милиона евра ради одржавања релативне стабилности курса динара према евру.
У условима изражених неоправданих притисака на девизно тржиште од краја новембра, изазваних психолошким факторима, Народна банка Србије је без одлагања реаговала – како девизним интервенцијама у виду продаје девиза тако и активностима усмереним на обезбеђење несметаног функционисања канала снабдевања тржишта страном ефективом и другим мерама с циљем заштите интереса грађана и финансијске стабилности Републике Србије.

Очували смо висок ниво и адекватну структуру девизних резерви

Бруто девизне резерве, према последњим званичним подацима с краја новембра, износе 29,4 милијарде евра
Злато у девизним резервама у 2025. години наставили смо да увећавамо – за 4,3 тоне на крају новембра 2025. године, куповинoм злата из домаће производње.
Већа количина, уз раст цене злата на светском тржишту, повећала је вредност златних резерви на 6,1 милијарду евра, што је 20,8% укупних девизних резерви на крају новембра 2025. године.

Очуван кредитни рејтинг код све три кредитне рејтинг агенције

Упркос израженој неизвесности у међународном и домаћем окружењу, у 2025. години очували смо кредитни рејтинг на непромењеном нивоу код све три рејтинг агенције. То се односи и на кредитни рејтинг инвестиционог ранга, који је у 2024. години Србији доделила агенција Standard & Poor’s.
Међу кључне факторе који доприносе повољној оцени кредитног рејтинга агенције убрајају и високе девизне резерве, очувану релативну стабилност курса динара према евру, одговорно вођење монетарне политике и стабилан и отпоран финансијски сектор.

Настављен раст динарске штедње

Динарска штедња је и у 2025. забележила додатни раст за 15,2 милијарде динара (за 8%), достигавши ниво од преко 206 милијарди динара на крају новембра 2025. године, што је показатељ очуваног поверења у динар и банкарски систем.

Још повољнијим условима финансирања настављена је подршка повећаним изворима финансирања потрошње и инвестиција

Претходно ублажавање монетарне политике Народне банке Србије, заједно с предузетим додатним сетом пруденцијалних мера подршке грађанима током 2025. године, донело је даљи пад каматних стопа на динарском тржишту кредита.
- У односу на јун прошле године, када смо започели сa ублажавањем монетарне политике, каматне стопе на динарске кредите становништву смањене су за 3,4 п.п., на 8,3% у новембру, док су каматне стопе на динарске кредите привреди у истом периоду смањене за 1,3 п.п., на 6,8%.
Обезбеђени повољнији услови финансирања позитивно су утицали на раст кредитне активности (14,0% међугодишње у новембру 2025. године), чиме је и кроз овај канал настављена подршка повећаним изворима финансирања потрошње и инвестиција.

Подршку расположивом дохотку грађана обезбедили смо и трајним уређењем нивоа максималних номиналних каматних стопа и ефективних каматних стопа кроз нови Закон о заштити корисника финансијских услуга. На овај начин каматне стопе зависе од тржишних услова, али се спречава одобравање кредита по неоправдано високим каматним стопама, као и снажан раст услед екстерних шокова. Као резултат примене овог закона:
1. номиналне каматне стопе на дуг по кредитној картици физичких лица смањене су са 21,5% крајем 2024. на 14,5% у новембру ове године;
2. номиналне каматне стопе на минус по текућем рачуну физичких лица смањене су са 27,8% крајем 2024. на 17,1% у новембру ове године;
3. каматне стопе на стамбене кредите ограничене су на нивоу од 5% у 2025. години, при чему се крећу и испод тог нивоа (4,4% у новембру).

Међународни монетарни фонд у 2025. години – добре макроекономске политике у Србији донеле су импресивне резултате

У децембру 2024. године Међународни монетарни фонд је по трећи пут Србији одобрио нефинансијски саветодавни Инструмент за координацију политика намењен земљама које спроводе добру економску политику.
Оба разматрања спровођења економског програма у оквиру тог инструмента у току 2025. године успешно су спроведена.
Након првог разматрања спровођења економског програма, Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда, између осталог, закључио је: „Промишљене макроекономске политике Србије и снажна сарадња с Међународним монетарним фондом донеле су импресивне резултате. Добрим макроекономским политикама подржана је отпорност привреде Србије и Србија је добро позиционирана за управљање потенцијалним шоковима у условима неизвесног глобалног окружења. Захваљујући и томе, Србија је 2024. године први пут добила инвестициони кредитни рејтинг”.
Након другог разматрања спровођења економског програма, Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда, између осталог, закључио је: „Успешним вођењем макроекономске политике Србија је изградила резерве које омогућавају ефикасно суочавање са изазовима. Висок ниво девизних резерви, високи депозити државе, као и отпоран и добро капитализован банкарски сектор, пружају важну подршку у савладавању актуелних изазова. Фискална дисциплина се строго одржава, а монетарна политика остаје опрезна, чиме се чува кредибилитет економских политика. Наставак опрезне монетарне политике и отпоран финансијски сектор остаће важан ослонац у периоду појачане неизвесности”.

Пруденцијалне мере Народне банке Србије из 2025. године од непосредног интереса за грађане

Прописи које је у области пословања банака доносила Народна банка Србије и супервизорске активности које смо предузимали у 2025. години биле су посебно усмерене на заштиту стандарда грађана, а нарочито оних с нижим примањима. Свака донета мера и њени потенцијални ефекти пажљиво су анализирани, уз вођење рачуна о томе да се њима унапреди доступност и квалитет финансијских услуга, а да стабилност банкарског сектора не буде доведена у питање.

Подржан је државни програм стамбених кредита за младе кроз омогућавање олакшане куповине прве стамбене непокретности, уз учешће клијента од свега 1% (уместо досадашњих 20% или 10%), имајући у виду да су стамбени кредити у оквиру овог програма обезбеђени гаранцијама Републике Србије уз повољније услове отплате.
Од почетка примене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности банке су одобриле скоро 4.400 кредита из ове гарантне шеме, у укупном износу од преко 40 милијарди динара (344 милиона евра).
На свеобухватан и системски начин дугорочно је решено питање ограничења каматних стопа на све кредитне производе грађана.
У оквиру подршке мерама државе за унапређење животног стандарда грађана, банкама су изнета супервизорска очекивања да своје актуелне понуде ажурирају тако да запосленима и пензионерима с редовним месечним примањима до 100.000 динара понуде потрошачке и готовинске кредите у динарима, као и стамбене кредите под повољнијим условима. Све банке су поступиле у складу са изнетим очекивањима, а многе од њих су грађанима понудиле и повољније услове.
- Од септембра 2025. године банке су одобриле око 180.000 готовинских и потрошачких кредита, кредита за рефинансирање ових кредита и стамбених кредита по повољнијим условима, у укупном износу од око 143 милијардe динара.
Трајно је поједностављено одобравање динарских потрошачких кредита мале вредности (до 150.000 динара с роком доспећа до три године и ефективна каматна стопа од 0%) и мање ризичности, чиме се грађанима додатно олакшава приступ финансирању.
Преко 6.100 физичких лица, у укупном износу од 4,7 милијарди динара, искористило је олакшицу у виду реструктурирања готовинских, потрошачких и сличних кредита на рокове отплате три године дуже од редовног режима, што је помогло да се смањи оптерећеност њихових буџета.

Очували смо финансијску стабилност

И током 2025. године задржана је:
- висока адекватност капитала банкарског сектора (показатељ адекватности капитала од скоро 21%),
- повољна структура капитала – око 92% чини најквалитетнији основни акцијски капитал,
- висока ликвидност банкарског сектора – сви релевантни показатељи и даље бележе двострукo веће вредности од минимално прописаних.
Побољшан је квалитет кредитног портфолија банкарског сектора – учешће проблематичних кредита је на историјском минимуму од 2,14%.
Остварен је и раст свих релевантних параметара на тржишту осигурања:
- У прва три тромесечја 2025. године билансна сума повећана је за 6,5% (на 444,1 милијарду динара), капитал за 10%, техничке резерве за 3,2%, а укупна премија осигурања за 8,5% (на 143,8 милијарди динара) у односу на крај истог периода претходне године.
- У односу на период пре десет година – капитал, укупна имовина, техничке резерве и укупна премија осигурања више су него удвостручени, што је утицало и на позитиван тренд премије по становнику.
Сектор добровољних пензијских фондова током 2025. године пословао је стабилно, уз константан раст најважнијих показатеља пословања.
- Нето имовина фондова на крају трећег тромесечја 2025. године у износу од 65,2 милијарде динара већа је за 9,0% међугодишње.
- Учешће корисника услуга пензијских фондова у укупном броју запослених лица у Србији износило је 9,8%.

Заштита и нова права корисника финансијских услуга

Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, између осталог, уведено је ограничење каматних стопа с циљем спречавања превисоких цена кредита.

Банке су обавезане да примене разумне мере које кориснику олакшавају отплату кредита ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање или друге битне околности на које корисник не може да утиче.

До 15. децембра 2025. године Народна банка Србије решила је 2.425 притужби корисника, од чега се највећи број односио на поступање банака (70,5%). Решено је 1.710 притужби на поступање банака, од којих је 47,3% било основано.
- У том периоду, финансијски ефекат за кориснике у поступцима по притужбама износи преко 66 милиона динара, док је на основу поступака посредовања остварен ефекат од око 8,4 милиона динара.
И у контролним поступцима остварени су материјални ефекти за кориснике, при чему се, након утврђивања одређене неправилности, често системске, банкама налаже њено отклањање према свим корисницима на које се она односи.
- Финансијски ефекат који је за кориснике тако остварен у контролним поступцима ове године износио је преко 2,7 милиона динара.
- Мере које је у овим поступцима донела Народна банка Србије не односе се само на материјално обештећење корисника већ и на налоге преко којих се спречавају будуће неправилности и превентивно делује на банкарско тржиште.
По основу других мера која је предузела Народна банка Србије, за кориснике је остварен финансијски ефекат у износу од преко 7,1 милиона динара.
По основу активности Народне банке Србије у претходним годинама, велики број корисника кредита који их превремено отплаћује остварио је одређено умањење преосталог износа дуга.

Учињен важан искорак ка даљем унапређењу платних услуга – Србија постала чланица SEPA

Дана 22. маја 2025. године Република Србија је званично постала 41. чланица Јединственог подручја за плаћања у еврима – SEPA. Приступање подручју SEPA важан је корак у процесу економске интеграције наше земље са Европском унијом, као и са економијама Западног Балкана. Овим кораком завршена је прва фаза процеса приступања и наша земља се сврстала у друштво држава и територија које примењују јединствене стандарде за плаћања у еврима, чиме се отварају нове могућности за грађане и привреду у области прекограничних трансакција. Прикључење подручју SEPA резултат је вишегодишњег рада и реформи које је спровела Народна банка Србије, у сарадњи с другим институцијама, с циљем пуне усклађености са европским прописима. Праве користи за грађане и привреду очекују се од 4. маја 2026. године, односно приступањем пружалаца платних услуга из Републике Србије платним шемама SEPA.
Током првих 11 месеци 2025. године, у RTGS систему и Kлиринг систему Народне банке Србије реализована су преко 203,3 милиона трансакција, чија је вредност износила преко 193.719,7 милијарди динара.
У Систему за инстант плаћања Народне банке Србије – IPS НБС систему, од почетка 2025. године закључно са 22. децембром 2025. године, реализована су преко 106,3 милионa трансакција, што представља раст за више од 25% у односу на исти период 2024. године.
Компанија Rakuten Viber исказала је интерес за имплементацију појединих сервиса заснованих на инстант плаћању у своју апликацију. Ова сарадња, започета у 2024. године, настављена је 2025. кроз активности усмерене на повезивање функционалности Rakuten Viber апликације и сервиса IPS НБС система.
На крају трећег тромесечја 2025. године за услуге:
- мобилног банкарства било је 5,0 милиона регистрованих корисника, што је за 7,8% више него крајем 2024. године;
- електронског банкарства било је 4,8 милиона регистрованих корисника, што је за 9,1% више у односу на крај 2024. године.

На крају трећег тромесечја 2025. године прихватна мрежа:
1. физичких продајних места износила је преко 180 хиљада, што је за 12% више у односу на крај 2024. године;
2. интернет продајних места повећана је на 5.377, што је за 13,8% више него крајем 2024. године.

Настављен је развој тржишта платних услуга, које у нашој земљи, поред 19 банaкa, пружају и седам платних институција и шест институција електронског новца. Поред платних институција, пет институција електронског новца и јавни поштански оператор пружали су платне услуге преко веома распрострањене мреже заступника.
Настављен је развој и тржишта дигиталне имовине, тако да је, поред постојећа два пружаоца услуга повезаних с виртуелним валутама која су у претходном периоду добила дозволу за пружање наведених услуга, у току 2025. године Народна банка Србије донела још једно решење о давању дозволе за пружање ових услуга.
У оквиру модернизације система DinaCard, Народна банка Србије је, у сарадњи с банкама и релевантним техничким партнерима, пустила у рад следеће кључне компоненте:
1. нови DinaCard Switch, заснован на савременој архитектури високих перформанси, који обезбеђује стабилнији, бржи и отпорнији систем за обраду трансакција;
2. DinaCard Secure, решење за платне картице усклађено с највишим међународним техничким стандардима (EMVCo), које омогућава додатну аутентификацију корисника (SCA) и тиме знатно повећава заштиту од злоупотреба у електронској трговини.
У 2025. години омогућено је прихватање Discover картица на DinaCard прихватној мрежи. Прва банка која је омогућила прихватање јесте Банка Поштанска штедионица.
Током 2025. године, Међународном и Међубанкарском систему у девизама Народне банке Србије прикључила се још једна банка која послује у Србији – OТП банка, чиме је својим клијентима омогућила бржу и једноставнију реализацију девизних трансакција према учесницима у наведеним системима. Тренутно, у Међународном и Међубанкарском клиринг систему у девизама Народне банке Србије, поред Народне банке Србије, учествује 13 банака са седиштем у Републици Србији, шест банака са седиштем у Босни и Херцеговини и једна банка из Црне Горе.

Послови са иностранством и мењачки послови

И у 2025. години Народна банка Србије је евидентирала кредитнe пословe са иностранством (кредитна задужења и одобрења), извршавала кредитне обавезе Републике Србије према иностранству поступајући као агент државе, вршила контролу девизног пословања (непосредна и посредна), вршила непосредну и посредну контролу мењачког пословања и активно сарађивалa са институцијама у земљи у циљу заштите финансијског и привредног система од ризика прања новца и других противправних радњи.
Желећи да подстакнемо што ефикасније снабдевање мењачког и девизног тржишта ефективним страним новцем, додатно смо олакшали канал снабдевања ефективом овлашћених мењача од стране банака.
Донели смо привремену меру којом се укида могућност наплате провизије у мењачницама приликом откупа и продаје ефективе грађанима, с циљем заштите њихових интереса и спречавања неоправданих психолошких притисака на девизно тржиште. Таква одлука представља наставак доследних активности Народне банке Србије усмерених на очување стабилности финансијског система, укључујући претходно предузете мере којима је обезбеђена повећана доступност ефективног страног новца и олакшано пословање мењача у условима појачане тражње.

Пакет закона за даље унапређење регулаторног и супервизорског оквира у области банкарских и других финансијских услуга

На предлог Народне банке Србије, Народна скупштина Републике Србије је 6. марта 2025. године донела пакет закона за унапређење регулаторног и супервизорског оквира у области банкарских и других финансијских услуга, првенствено с циљем додатне заштите корисника тих услуга и даљег развоја финансијског тржишта. Ови закони ће у пракси боље служити грађанима и привреди и допринети даљем економском развоју наше земље:

Закон о заштити корисника финансијских услуга – основни циљ је већа економска заштита и боља информисаност грађана у коришћењу банкарских и других финансијских услуга, као и јачање правне сигурности, економске предвидљивости и стабилности у погледу положаја корисника финансијских услуга, ограничавањем каматних стопа на кредите – стамбене, потрошачке, готовинске, кредитне картице и прекорачење по рачуну.
Закон о изменама и допунама Закона о банкама – оснажен је супервизорски механизам Народне банке Србије у оквиру банкарског сектора и унапређен законски оквир за реструктурирање банака образовањем Фонда за реструктурирање банака, којим управља Народна банка Србије. Тиме се обезбеђује додатни степен заштите буџетских и јавних средстава у поступку реструктурирања банака и предупређује да спасавање потенцијалних проблематичних банака падне на терет пореских обвезника.
Закон о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије – садржи решења примерена савременим тенденцијама централнобанкарског пословања у домену институционалне структуре и функционалних овлашћења централне банке. Закон садржи и конкретне одредбе којима се обезбеђује да домаћи ресурси злата и других племенитих метала, на основу права прече куповине Народне банке Србије, остану у земљи. То ће допринети очувању и јачању девизних резерви, као стожеру финансијске стабилности, од чега највећу корист имају грађани и привреда. Истовремено, овим законом је извршено даље усклађивање с правним тековинама Европске уније у оквиру Преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика.
Закон о изменама и допунама Закона о девизном пословању – унапређена су овлашћења Народне банке Србије у поступцима контроле девизног и мењачког пословања, укључујући и изрицање новчаних казни. Тиме је обезбеђен ефикаснији механизам за санкционисање незаконитог поступања, као и превентивног деловања да се девизни и мењачки послови обављају у складу са законом.

Увођење електронских меница – значајна уштеда времена и трошкова

Од 1. децембра 2025. године почео је с радом Централни регистар електронских меница (ЦРеМ) – савремена дигитална платформа коју је развила Народна банка Србије.

Ова платформа омогућава да се све радње у вези с меницама – њихово креирање, издавање, пренос, подношење на наплату и брисање – обављају електронски, брзо, ефикасно и без папирне документације. То ће значајно убрзати пословање и уштедети време и трошкове и привреди и грађанима.

Активна улога Народне банке Србије током евалуације Манивала

Од јула 2024. године Република Србија је у процесу узајамне процене од стране Комитета експерата Савета Европе за процену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма – Манивал, у оквиру тзв. шестог круга ових процена.
У оквиру овог процеса, Народна банка Србије је у 2025. години била домаћин тиму Манивала који је водио разговоре с представницима релевантних државних органа и представницима приватног сектора који су обвезници прописа у области спречавања прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење.
Представници Народне банке Србије активно су учествовали у бројним областима које се односе на ефективност превентивних мера и супервизије у финансијском сектору, као и техничку усклађеност с препорукама FATF-a у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, а својом експертизом пружили су активну подршку и институцијама у другим деловима система.
Објављивање извештаја Манивала за Републику Србију очекује се у првој половини 2026. године.

Кабинет гувернера

Photo-gallery