11/04/2024
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима задржане су и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу девети месец заредом определили су пре свега опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци, актуелна средњорочна пројекција инфлације, као и присутна неизвесност у међународном окружењу по основу кретања цена енергената и примарних производа. Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти тих мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања, указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више уравнотежени. Многе централне банке са све већом извесношћу предвиђају да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, имајући у виду смиривање инфлаторних притисака и ефекте које су дали рестриктивни монетарни услови. На опрезност у зони евра и Сједињеним Америчким Државама још увек упућује базна инфлација, која наставља да се креће изнад укупне инфлације, пре свега услед виших зарада, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви опрезни у погледу почетка циклуса ублажавања монетарних политика. Према оцени Извршног одбора Народне банке Србије, опрезност домаће монетарне политике потребна је и због раста цене нафте на светском тржишту услед одлуке земаља OPEC+ да ограниче понуду и током другог тромесечја, у условима изражених геополитичких тензија, дужих транспортних рута и већих логистичких трошкова.
У складу с најавама Извршног одбора, снажно опадање међугодишње инфлације у Србији настављено је у овој години, на 5,6% у фебруару. Даљем опадању инфлације кључно је допринело успоравање међугодишњег раста цена хране испод нивоа укупне инфлације, на 4,7% у фебруару, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на 5,2% у фебруару. У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из последње средњорочне пројекције инфлације из фебруара. Инфлација би требало да се приближи централној вредности циља крајем ове године и да се око тог нивоа креће и у средњем року. Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и наставак смањења инфлационих очекивања, која се у случају финансијског сектора и за годину дана унапред налазе у границама циља Народне банке Србије.
Расположиви подаци у реалном сектору указују на то да су остварења у два месеца ове године била повољнија од очекивања. Међугодишње посматрано, раст индустријске производње у јануару и фебруару убрзан је на око 8%, вођен растом прерађивачке индустрије од близу 9%. Истовремено, реални промет у трговини на мало повећан је за 6,4% међугодишње, а раст броја туриста и њихових ноћења указује на наставак позитивних трендова у туризму.
Упркос слабијој екстерној тражњи, даљи напредак је забележен и у робној размени са иностранством, где је, према подацима Републичког завода за статистику, у прва два месеца остварен међугодишњи раст извоза од 3,2% (вођен извозом прерађивачке индустрије и пољопривреде), док је истовремено увоз био мањи за 1,3%, као последица и даље нижег увоза енергената.
Имајући у виду смањење глобалних инфлаторних притисака и постепен опоравак зоне евра, као и очекивано даље убрзање реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује да ће стопа раста бруто домаћег производа у 2024. години бити у распону 3–4%, с централном вредношћу од 3,5%.
Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће будуће одлуке монетарне политике зависити од кретања кључних фактора инфлације из међународног и домаћег окружења и брзине даљег успоравања домаће инфлације. Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. маја.
Кабинет гувернера
