11/01/2024
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима задржане су и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определило је даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља средином ове године. Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећанe референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти тих мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се настављају попуштање трошковних притисака и смањење инфлације на глобалном нивоу. Такође, иако је светска привреда завршила прошлу годину нешто боље него што се очекивало, њен раст је испод дугорочног просека и биће успорен ове године, што, уз смањење инфлације, повећава очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика. Ипак, притисци с тржишта рада и даље су снажни и водеће централне банке их истичу као кључни фактор који захтева опрезност у вођењу монетарне политике. Поред тога, изгледи за макроекономска кретања у Кини, због утицаја на глобалну трговину и светске цене примарних производа, као и присутне геополитичке тензије, и даље су кључни извори неизвесности који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.
Извршни одбор је истакао да је међугодишња инфлација у Србији наставила да се смањује у складу с пројекцијом Народне банке Србије и да се, према процени Републичког завода за статистику, у децембру спустила на 7,6%, што је готово двоструко ниже него на крају 2022. године. Као и претходних месеци, смањењу инфлације у највећој мери допринели су мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона. Извршни одбор је истакао да се базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) током целе године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући предузетим мерама монетарне политике. У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља средином ове године, а затим приближавање централној вредности циља од 3% крајем године. Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у 2023. години износио је 2,5%, што је у складу с пројекцијом Народне банке Србије. Раст активности је остварен у свим производним и услужним секторима. Највећи раст остварили су сектор енергетике, пољопривреда, као и грађевинарство захваљујући интензивирању реализације инфраструктурних пројеката. Отпорност у условима успоравања екстерне тражње показала је прерађивачка индустрија, остварујући раст производње и извоза. Повољна кретања настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и реални раст зарада. Просечна зарада је на нивоу године номинално повећана за 15,0%, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста бруто домаћег производа и износио је 2,6%, што потврђује да је очувана куповна моћ становништва. С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и услед очекиваног даљег убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста бруто домаћег производа у овој години на 3,0–4,0%. Према оцени Извршног одбора, важан фактор раста биће и лична потрошња, али не у мери у којој би то могло да изазове веће инфлаторне притиске, као и инвестиције у основна средства, које повећавају и производни потенцијал.
Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. фебруара.
Кабинет гувернера
