NBS | Show news

04/08/2023

Једанаест година рада гувернера Јоргованке Табаковић – стабилност, сигурност и иновације као заједнички интерес свих тржишних учесника

Током претходних 11 година Србија је прешла пут од земље коју је одликовала монетарна и финансијска нестабилност и неизвесност, до земље која има инфлацију упоредиву са осталим земљама, стабилну валуту, рекордан ниво девизних резерви, стабилан финансијски систем, уређене јавне финансије, стабилан раст инвестиција, снажан раст извоза и одрживу спољну позицију.

„Читав живот је подношење рачуна. И прича о ономе шта смо урадили. Најсликовитије увек говоре резултати. Али они не говоре сами о себи ако ми о њима ћутимо. У Србији је стабилност постала нова реалност. У Србији више нико не мора са стрепњом да гледа у курсну листу. Поверење које нам је нужно и које обавезује, заслужује се једино ако имате резултате које осећају грађани и привреда. И ту нема стратегија и тактизирања. Размишљати и реаговати правовремено, ићи догађајима у сусрет, бити одлучан у спровођењу мера, и по цену почетног неразумевања и замерања појединим интересним групама – све је то било неопходно да би Народна банка Србије била успешна. За мене је стабилност одувек била та тачка у којој се спајају интереси поверилаца и дужника, инвеститора и штедиша, државе и грађана, увозника и извозника. То је она тачка једнакости, у којој нико није фаворизован. Зато нудим на увид резултате који сведоче о могућности поправљања система који своју сврху доказује само ако радимо у корист свих“, поручује гувернер Јоргованка Табаковић.

РЕЗУЛТАТИ:

Адекватном монетарном политиком инфлацију смо за годину дана снизили за 10 п.п. – са нивоа од 12,2% крајем 2012. године на 2,2% крајем 2013. године. Смањење притисака уследило је као резултат рестриктивних мера монетарне политике предузетих у периоду јун 2012 – фебруар 2013. године, пада цена примарних пољопривредних производа (на домаћем и светском тржишту), ниске домаће тражње и усидравања инфлационих очекивања. Укупан ефекат појачан је сузбијањем прекомерних краткорочних осцилација курса динара као и успостављеном пуном координацијом са фискалном политиком. Након спуштања, инфлација je у континуитету чувана на ниском нивоу до ескалације глобалних инфлаторних притисака.
Циклус релаксације монетарне политике започели смо у мају 2013. године, након што смо сузбили инфлаторне притиске. Смањење референтне каматне стопе почели смо са нивоа од 11,75%, спуштајући је на ниво од 9,5% на крају 2013. године. У наредним годинама наставили смо да је смањујемо до нивоа од 1% крајем 2020. године, где је и задржана све до априла 2022. године.
Захваљујући побољшању макроекономске позиције земље и повољнијим изгледима за наредни период, у новембру 2016. године, у сарадњи са Владом Републике Србије, донели смо одлуку о смањењу циља за инфлацију са 4% на 3% почев од 2017. године, уз непромењено дозвољено одступање од циља од ±1,5 п.п. Дефинисањем циља на нижем нивоу показали смо одлучност да, заједно с Владом Републике Србије инфлацију, у средњем року, очувамо на ниском и стабилном нивоу. То je додатно допринело усидрености дугорочних инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, предвидивости пословног и инвестиционог окружења, паду дугорочних динарских каматних стопа, као и већој употреби динара у финансијским трансакцијама.
Промењен је приступ спровођењу политике девизног курса динара према евру. Уместо пуштања значајнијих осцилација, које су водиле јачању инфлаторних притисака, неизвесности пословања, високим курсним разликама у домаћој привреди и порасту проблематичних кредита, а што је била карактеристика домаћег тржишта пре августа 2012. године, од тада па до данас једна од основних карактеристика Народне банке Србије остаје релативна стабилност девизног курса.
Динар је током последњих 11 година номинално ојачао за 1,2% према евру. Истовремено, Народна банка све време води рачуна да девизне резерве у временима појачаних депрецијацијских притисака пажљиво користи – инвестира у стабилност курса, а да у амбијенту преовлађујућих притисака ка јачању динара – девизне резерве увећава, градећи тако додатни слој сигурности за домаћи финансијски систем. Од 6. августа 2012. године до данас, Народна банка Србије је на девизном тржишту нето купила 6,6 милијарди евра и тиме, као најзначајнији појединачни фактор, допринела да у наведеном периоду девизне резерве земље буду више него удвостручене и да крајем јула 2023. године премаше 23 милијарде евра. То је за 13 милијарди евра (готово 130%) више него крајем јула 2012. године (када су износиле 10,1 милијарду евра), док смо нето девизне резерве у истом периоду више него утростручили (повећали за 242%) - са 5,5 милијарди евра на 18,9 милијарди евра).
Раст девизних резерви праћен је и јачањем њихове структуре – значајно смо повећали количину, вредност и учешће злата. Од августа 2012. године до данас, злато је количински увећано преко 2,5 пута (са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелних рекордних 38,5 тона), куповином на међународном тржишту (током 2019. и 2020. укупно 12 тона), али и из домаће производње, при чему је све злато највишег квалитета и чистоће (преко 99,5%). Учешће злата у резервама повећано је са 6,2% на око 10%, а његова вредност повећана је три и по пута (са 0,6 милијарди на 2,2 милијарде евра). Од јула 2021. године, након што смо из иностранства увезли 13 тона злата (1 тону осталу из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), све златне резерве налазе се у Србији, у трезорима Народне банке Србије.
Кредитни рејтинг Србије повећан је за два нивоа упркос кризама из међународног окружења, на корак до инвестиционог.
Као трансформисана земља, Србија је препозната и као одлична инвестициона дестинација. Као разлоге који Србију издвајају као добру инвестициону дестинацију инвеститори, између осталог, наводе:
1. релативну стабилност девизног курса динара према евру;
2. континуитет доказано добрих економских политика;
3. посвећеност спровођењу структурних реформи и континуирано унапређење пословног амбијента,
4. непрекинут инвестициони циклус,
5. висок ниво капиталних инвестиција,
6. јак и отпоран банкарски сектор;
7. диверсификовану извозну базу која доприноси његовој одрживости и у условима ниже екстерне тражње.
Само у последње три и по године које су обележене глобалним шоковима, у Србију је усмерено 13,5 милијарди евра страних директних инвестиција, од чега је више од половине инвестирано у разменљиве секторе. За наше грађане то значи и отварање нових радних места, редовно примање плата, пуњење буџета наше земље, а тиме и стабилно и несметано функционисање школства, здравства, заштите безбедности и свега оног што су надлежности државе.
Извоз робе и услуга повећан је са 11,5 милијарди евра 2012. године, на 38 милијарди евра 2022. године, а ове године очекујемо да пређе 42 милијарде евра.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора спуштено је на око 3%, са затечених око 20% (петинa активе банкарског сектора).
Увођењем бројних нових сервиса као конкуренцију скупим иностраним брендoвима, промет DinaCard картицама расте, чиме смо просечно наплаћену трговачку накнаду преполовили са 2,10% на 1,05%. Само на основу тога, и само за период од четири године (од 2019. до 2022. године) остварене су уштеде у систему трговине од близу 200 милиона евра, а то је уједно и трошак који би кроз цене роба и услуга био пренет на купце.

Угледни месечник The Banker, британски магазин у власништву Financial Times-a, с готово стогодишњом традицијом, прогласио је Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на свету и за најбољег европског гувернера за 2020. годину. У образложењу се, између осталог, наводи њен допринос јачању финансијског сектора, стабилизацији и расту српске економије.

Сигурно водимо монетарни систем кроз вишеструке изазове током последње три и по године

Од децембра 2012. године Народна банка Србије своје основне операције на отвореном тржишту, реверзне репо операције (репо продаје благајничких записа), којима повлачи вишкове динарске ликвидности на недељном нивоу, спроводи по систему вишеструких варијабилних стопа. Овакав систем, омогућио је Народној банци Србије да током последњих 11 година има већу флексибилност и ефикасност у спровођењу монетарне политике. Од избијања корона-кризе, па преко енергетске и украјинске кризе до амбијента глобално повећане инфлације, Народна банка Србије је сачувала стабилност на свим сегментима домаћег финансијског тржишта. У претходним годинама смо успешно користили, али и иновирали где је постојала потреба за тим, постојећи инструментаријум монетарне политике користећи познате инструменте са глобалног тржишта (редовне реверзне и директне репо трансакције, девизне своп трансакције, девизне интервенције куповином и продајом девиза, обавезну резерву и стопу ремунерације, секундарну куповину државних и корпоративних хартија од вредности и др.), одговарајући адекватно и благовремено на различите врсте изазова и повећавајући на тај начин ефикасност остварења основних циљева Народне банке Србије.

Очувана и ојачана стабилност финансијског сектора

Народна банка Србије је током претходних 11 година својим деловањем обезбедила све неопходне услове за здрав и стабилан банкарски сектор који финансира домаћу економску активност и пружа савремене финансијске услуге.

Услед проблема у пословању изазваних неодговарајућим управљањем и надзором пре 2012. године, у периоду 2012 – 2014. године били смо принуђени да затворимо четири банке (Нова Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Универзал банка Београд). Тиме су створене основе за враћање потпуног поверења у банкарски систем, уз све релевантне показатеље пословања банака, који су знатно изнад регулаторних захтева Народне банке Србије.
Одговоран приступ Народне банке Србије потврђен је и 2022. године приликом решавања питања Сбербанке у условима ескалације кризе у Украјини 2022. године, када је брзом и ефикасном реакцијом и без трошења јавних средстава очувано поверење у банкарски сектор Републике Србије.
О том поверењу несумњиво говоре и раст динарске и девизне штедње и њихови рекордни нивои (са испод 18 милијарди динара крајем 2012. на преко 110 милијарди динара колико тренутно износи, односно са 8,3 милијарди евра на близу 14 милијарди евра).
Потврда кредибилитета Народне банке Србије као супервизора и регулатора и заинтересованости страних инвеститора да улажу у банкарски систем Србије јесу и две гринфилд инвестиције из 2014. и 2016. године (Mirabank и Bank of China Srbija) које су допринеле и диверсификацији инвестиција у банкарском сектору и унапређењу економске сарадње са матичним земљама тих инвеститора.
Захваљујући одговорном приступу Народне банке Србије успешно је спроведена консолидација банкарског сектора, и очувана стабилност и у условима промена у пословању појединих матичних банака (на пример током „грчке“ кризе из 2015. године). О атрактивности домаћег банкарског тржишта говори и чињеница да је Народна банка Србије у овом периоду дала 31 претходну сагласност за стицање власништва у банкама и 10 сагласности на припајање једне банке другој. Број банака смањен је са 33 на 20, при чему су квалитет и обим пружених услуга грађанима и привреди континуирано унапређивани.
У условима пандемије и изражених негативних ефеката глобалних шокова, доносили смо и мере којима се олакшава отплата кредита.
1. Два дана након проглашења ванредног стања у земљи, у марту 2020. године, усвојени су прописи којима је омогућен мораторијум грађанима и привреди од 90 дана у отплати обавеза по основу кредита и финансијског лизинга, а у јулу 2020. године и додатни мораторијум у трајању од два до три месеца. Преко 90% дужника у случају првог, односно преко 80% дужника у случају другог мораторијума искористило је ту могућност, што потврђује да су ове мере усвојене са разлогом и у правом тренутку. Одложени новчани приливи банака по том основу износили су преко 300 милијарди динара. Ова средства представљала су додатни расположиви доходак који су привреда и грађани могли да искористе за друге приоритетне потребе и потрошњу.
2. Народна банка Србије је у децембру 2020. године прописала и додатне мере репрограма и рефинансирања обавеза дужника банака и давалаца лизинга који су посебно погођени пандемијом. Олакшице су реализоване код преко 50 хиљада дужника, у укупном износу од 111 милијарди динара.
3. Полазећи од економске ситуације у којој су се нашли поједини пољопривредни произвођачи, као и стратешког значаја пољопривредне производње за грађане и привреду, пољопривредницима је у октобру 2022. године омогућен репрограм постојећих обавеза код банака и давалаца лизинга. Овом мером је омогућен је репрограм за 6.238 кредитних партија пољопривредних кредита, укључујући и кредите одобрене лицима која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачи (24,2 милијарде динара, закључно са јуном 2023. године) по основу, буде репрограмирано.
4. Дата је подршка грађанима у финансијским тешкоћама тако да банке могу да им продуже рок за отплату готовинских, потрошачких и других сличних кредита и тако им помогну да лакше измире своја дуговања и превазиђу изазове с којима се суочавају. Донели смо мере којима се олакшавају услови отплате стамбених кредита грађанима, чиме се банке даље подстичу да продуже рок отплате стамбених кредита за додатних пет година у односу на иницијално уговорену рочност. Закључно са јуном 2023. године, готово 2.000 дужника у укупном износу од 2 млрд РСД искористило је уступак реструктурирања готовинских, потрошачких и других сличних кредита, односно продужетак отплате стамбених кредита.
Дигитализацијом услуга осигурања, уз истовремено унапређење надзора тржишног понашања учесника, Народна банка Србије је допринела јачању доступности и поверења у услугу осигурања, инсистирајући на бољој информисаности клијената, спречавањем ширења неадекватне пословне праксе и захтевањем брзог и ефикасног отклањања свих радњи и активности које потенцијално могу имати штетне последице на права и интересе корисника услуга осигурања. Подржавамо иновације и примену нових технологија, уз истовремено унапређење квалитета услуге осигурања.
У протеклих једанаест година забележен је позитиван тренд по свим релевантним параметрима на тржишту осигурања, при чему су капитал, укупна имовина, техничке резерве, премије животних и неживотних осигурања више него дуплиране, што је утицало и на генерално позитиван тренд премије по становнику и њеног учешћа у БДП-у.

Велики број активности у циљу заштите корисника финансијских услуга

Предузели смо велики број активности у оквиру нове функције заштите корисника финансијских услуга што је довело до значајних, директних позитивних материјалних ефеката по кориснике:

На основу одлуке Народне банке Србије из 2015. године банке су корисницима вратиле око 6 милијарди динара по основу камате коју су наплатиле једностраним променама каматне стопе.
На основу мишљења Народне банке Србије, банке од 2020/2021. године, приликом превремене отплате кредита корисницима враћају (умањују дуг за отплату) и до 5 милиона евра годишње.
Поједине супервизорске мере довеле су у последње три године до отписа дуга према корисницима у износу од око 756 милиона динара.
У последње три године директни позитиван ефекат за кориснике чије су притужбе биле основане износи око 74 милиона динара годишње.
Активно смо пратили поступање банка на тржишту, па смо због непоштене праксе односно због поступања супротно прописима неким банкама забранили да наплаћују одређену накнаду, чиме смо њиховим корисницима уштедели укупно више од 2,8 милиона евра годишње.
Једна смо од малобројних земаља која је детаљно регулисала оглашавање финансијских услуга и увела потпун ред у овој области, на начин да су данас сви подаци у реклами тачни, недвосмислени и потпуни.

Сигуран картични систем, иновативни сервиси и лакше, брже и јефтиније услуге

Народна банка Србије води рачуна, прати и промовише сигуран и стабилан рад шест платних система. Својим активностима обезбедили смо поузданост рада свих платних система, као и сигурност и ефикасност извршавања платних трансакција у тим системима.

У платним системима чији је Народна банка Србије оператор у 2022. години реализовано је преко 370 милиона плаћања, готово двоструко више у односу на укупан број трансакција који је извршен у платним системима 2012. године.
Увели смо савремен правни оквир за платне услуге који подстиче иновације и у равни је с најбољом европском и светском праксом. Међу првима у свету развили смо систем за инстант плаћања Народне банке Србије - IPS НБС систем, чиме смо грађанима и привреди омогућили да плаћају било где и било када уз пренос новца на рачун примаоца у свега неколико секунди.
1. Грађанима и привреди смо обезбедили изузетно једноставан модел плаћања рачуна за месечне обавезе скенирањем NBS IPS QR кода (без укуцавања података) апликацијама мобилног банкарства, на рачунима које издају пружаоци комуналних и других услуга.
2. Омогућили смо да се инстант плаћања на продајним местима обављају путем различитих метода (IPS pokaži, IPS skeniraj).
3. Трговцима смо обезбедили могућност да на својим продајним местима имају нов, савремен начин безготовинског плаћања који им обезбеђује располагање новчаним средствима у неколико секунди и по нижим трговачким накнадама захваљујући ценовној политици Народне банке Србије, као и самосталну припрему решења која одговарају њиховим потребама.
4. Грађанима смо обезбедили могућност да једноставно, путем апликација за мобилно банкарство, извршавају инстант плаћања уношењем само броја мобилног телефона регистрованог примаоца плаћања или одабиром из именика, без потребе да памте шаблоне, записују или уносе број рачуна примаоца плаћања.
5. У циљу реализације пројеката дигитализације јавне управе, подржан је пројекат „е-Плати“ којим је грађанима Србије омогућено да услуге које пружа Министарство унутрашњих послова у вези с издавањем личних докумената, могу да се плате електронски, једноставним скенирањем NBS IPS QR кода који се приказује на креираној јединственој уплатници на порталу „е-Плати“. У сарадњи са банкама омогућили смо да се сва плаћања ка „државним“ рачунима извршавају као инстант плаћања чиме се елиминише потреба достављања папирних доказа о уплати.
У циљу обезбеђивања финансијске стабилности у погледу независности свог платног система, смањења трошкова и модернизације домаће платне картице, стратешки смо радили на развоју националног картичног система – DinaCard.
1. На пример, плаћање на рате дебитном DinaCard картицом јесте одлична замена за плаћање чековима на одложено и то плаћање дебитном, а не кредитном платном картицом, тако да корисници могу плаћати на одложено до износа расположивих средстава на рачуну без плаћања камате као код кредитне картице.
2. Подизање готовине уз куповину – у сарадњи са банкама и одређеним трговцима активирала смо услугу подизања готовине уз куповину код које сви корисници Дина картица могу без накнаде да подигну до 5.000 динара готовине што је посебно важно за мање развијена подручја где мрежа банкомата није развијена као нпр. у великим градовима.
Увођењем бројних нових сервиса као конкуренцију скупим иностраним брендoвима, промет DinaCard картицама расте, чиме смо просечно наплаћену трговачку накнаду преполовили са 2,10% на 1,05%. Само на основу тога, и само за период од четири године (од 2019. до 2022. године) остварене су уштеде у систему трговине од близу 200 милиона евра, а то је уједно и трошак који би кроз цене роба и услуга био пренет на купце.
Унапредили смо национални картични систем – DinaCard и увођењем нове технологије (све новоиздате картице се издају са чипом) и функционалности картице. Свакодневно се повећава број трговаца који су омогућили плаћање DinaCard картицом на својим интернет продајним местима (тренутно преко 1.900 трговаца). Остварили смо успешну сарадњу с међународним картичним системима UnionPay и Discover и на тај начин наставили да унапређујемо прекограничну употребу националне платне картице.
Донели смо пакет мера којим се трајно штити стандард грађана у погледу платних услуга које су потребне за свакодневне животне активности. Ограничена је и прописана цена пакета платног рачуна са основним услугама на 150 динара и прецизирана његова гарантована садржина и обезбеђен је додатни контролни механизам поступања банака, ради обезбеђења будућег транспарентног и јасног поступања.

Очување макроекономске и финансијске стабилности и одржавање повољног пословног амбијента кроз постепену и селективну либерализацију токова капитала

У складу с постепеном либерализацијом кретања капитала, делујући превентивно и одмерено, Народна банка Србије је у постојећим сложеним геополитичким околностима, успела да одржи стабилност, предвидивост и законитост капиталних токова и обезбеди несметани платни промет са иностранством за потребе привреде и грађана, притом водећи рачуна о иновативним начинима плаћања (нпр. омогућавање наплате извоза услуга ИТ сектора у иностранству преко PayPal-a од 2015. године или могућност да резиденти Републике Србије могу да постављају на Play Store-у апликације које могу продавати преко тог сервиса).
Народна банка Србије је преузела од Министарства финансија – Пореске управе послове надзора над мењачким и девизним пословањем од 1. јануара 2019. године, чиме је заокружила своју улогу регулатора и супервизора у овим областима.

Значајне уштеде и у области примене девизних курсева

Унапређени су сигурност и заштита грађана Републике Србије на мењачком тржишту и обезбеђено је сигурно и несметано обављање мењачког пословања и у условима пандемије.
Решено је и дугогодишње питање наплате туристичких аранжмана по продајним курсевима банака за девизе или ефективни страни новац. Од краја јула 2019. године, приликом истицања цене и наплаћивања туристичких аранжмана у иностранству, примењује се званични средњи курс динара.
Ограничен је најнижи куповни курс односно највиши продајни курс који овлашћени мењачи и јавни поштански оператор могу примењивати приликом откупа, односно продаје ефективног страног новца – евра, и то на ±1,25% у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан, а мењачка провизија је ограничена на 1%.

Савремени, реформски закони и регулаторна решења у корист грађана и привреде

Својим проактивним и напредним приступом Народна банка Србије препозната је као институција с водећом улогом у иницијативи и спровођењу савремених и грађанима и привреди прилагођених регулаторних решења у финансијском сектору.
У домену регулаторних активности, истакнута улога Народне банке Србије испољила се кроз законодавне иницијативе и припремљене предлоге закона које је усвојила Народна скупштина, као и кроз доношење бројних подзаконских аката и учешће у другим регулаторним реформама којима је унапређен пословни амбијент у земљи, олакшано кредитирање, осавремењене платне услуге и ојачана заштита корисника финансијских услуга у свим сегментима.

Бројним регулаторним активностима омогућили смо:

постављање савременог правног оквира током првог мандата гувернера који Народној банци Србије даје адекватне инструменте у рукама ради спровођења монетарне и девизне политике и јачање независности и самосталности централне банке Народне банке Србије управо у том циљу (измене и допуне Закона о Народној банци Србије из 2012, 2015. и 2018. године);
промену оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу, што се показало и практично на делу у случају Сбербанке (измене и допуне Закона о банкама из 2015. године);
стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов правилни развој (Закон о дигиталној имовини и комплетни подзаконски акти за примену тог закона), уз појављивање првих субјеката који имају дозволу Народне банке Србије за пословање с виртуелним валутама на домаћем тржишту у складу с међународним стандардима;
модернизацију у пружању платних услуга у земљи и са иностранством и већу конкуренцију на тржишту платних услуга (Закон о платним услугама);
уједначавање, снижавање и већу транспарентност трошкова у вези са обављањем плаћања грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Одлука о платном рачуну са основним услугама);
већу заштиту и побољшање положаја корисника финансијских услуга (измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга), посебно у условима све већег коришћења информационо-комуникационих технологија (Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину);
увођење финансијских колатерала по међународним стандардима на домаћем финансијском тржишту, којима се унапређује правна сигурност и ефикасност у извршавању oбавеза на финансијском тржишту, смањује кредитни и системски ризик (Закон о финансијском обезбеђењу) и доприноси развоју финансијског тржишта;
унапређење правног оквира којима се уређује тржиште капитала, активним учешћем у припреми новог Закона о тржишту капитала, као и стратегијама за развој тржишта капитала;
активностима у погледу унапређења и ширег коришћења безготовинских плаћања у контексту програма и стратегије за сузбијање сиве економије, а у сарадњи с Владом и надлeжним министарствима.

Значајне законодавне активности Народне банке Србије, које такође, остварује у сарадњи с другим надлежним органима, омогућиле су унапређење правног оквира којим се уређује спречавање прања новца и финансирање тероризма, а уз уважавање употребе савремених технолошких средстава у финансијском сектору (нпр. уређење поступка видео-идентификације клијената међу првима у Европи, при чему број корисника који се идентификовао на овакав начин расте из године у годину – Одлука о условима и начину утврђивања и провере идентитета физичког лица коришћењем средстава електронске комуникације). Значајна улога Народне банке Србије у овој области препозната је и у највишим оценама усклађености с међународним стандардима које су релевантне међународне институције (FATF и Манивал) дале не само прописима којима се уређује пословање финансијских институција које надзире Народна банка Србије, већ и ефикасности њихове примене.

Завод за израду новчаница и кованог новца вратио је статус водеће сигурносне штампарије у региону

Завод за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, као специјализовани део Народне банке Србије, користећи вишедеценијско искуство, савремену технологију и специфичну организацију рада, током последњих 11 година проширио је лепезу својих производа и вратио статус водеће сигурносне штампарије у региону.
Поред редовног снабдевања Народне банке Србије новчаницама и кованим новцем, Завод обезбеђује све потребе државних органа и грађана за сигурносним производима највишег нивоа.
Завод производи пасоше, личне карте, возачке дозволе, саобраћајне дозволе, регистарске таблице, картице здравственог осигурања, акцизне маркице за кафу, дуван и алкохол, оружне листове и дозволе за ношење оружја, ловне карте и дозволе за рекреативни риболов, туристичке ваучере, визе за странце, изводе из матичних књига, таксене марке, контролне маркице за обележавање лекова, пасоше за кућне љубимце и говеда, полисе од аутоодговорности, тахографске картице за камионски превоз, сертификате за професионалне возаче, све картице за банкарски сектор (Dina, Visa, Master), као и многе друге производе неопходне грађанима у свакодневном животу.
Настављена је традиција штампања новчаница за инострано тржиште, а поред картичарских производа као најмодернијих међу високозаштићеним производима, обогаћен је асортиман кованих производа, међу којима истичемо пројекат израде сребрњака с ликом Николе Тесле који се поручују за тржиште САД, Хонгконга и Кине.
Пословни резултати које Завод бележи последњих година рекордни су у последње три деценије. Историјском напретку Завода допринели су успешно организовани процеси производње, као и модернизација опреме.
Резултат интензивних активности последњих година је да Завод послује по најстрожим правилима индустрије, примењујући захтеве најсложенијих ISO стандарда, чиме гарантује не само квалитет, него и безбедност својих производа. Такође, у условима све већег глобалног загађења Завод се определило да своје пословне активности спроводи у складу са очувањем животне средине и принципима друштвено одговорног понашања.

Народна банка Србије значајно доприноси кредибилитету Србије у међународној заједници

Бројне међународне институције истичу да се Србија у дужем периоду показала као земља која је способна да успешно одговори на разне потресе из међународног окружења:

У свом последњем извештају из јуна 2023. године Међународни монетарни фонд је оценио да је Србија током последње деценије, упркос спољним шоковима, постигла импресивне економске резултате који одражавају њену снажну економску политику. Таква политика је подржавала снажан раст, ниску инфлацију и смањење јавног дуга. Као резултат тога, приходи су повећани, запосленост је повећана, а животни стандард је поправљен. Девизне резерве су знатно веће, а прилив страних директних инвестиција бележи рекордне нивое.
Заједничка оцена свих инвеститора јесте да су макроекономски фундаменти Србије одлични и да Србија одавно заслужује инвестициони рејтинг. Србија је земља која је много постигла у претходним годинама, и која је доказала да зна како да одржи стабилност и остане на путањи раста у свим условима, захваљујући кредибилним политикама. Начин и брзина реакције на бројне шокове очували су неопходно поверење у носиоце политика, као гаранција да ће стабилност бити очувана у свим условима. Инвеститори истичу кредибилну монетарну политику, добру фискалну политику, високе девизне резерве, снажне и распрострањене стране директне инвестиције, по чему је Србија већ деценију препознатљива.
О позитивној перцепцији Србије као инвестиционе дестинације говори и кредитни рејтинг Србије који је повећан на корак од инвестиционог, упркос израженој глобалној неизвесности. У својим оценама рејтинг агенције посебно истичу доказани кредибилитет монетарне политике и укупне економске политике, значај високих девизних резерви земље и релативно стабилног курса динара према евру, повољне перспективе дугорочног раста Србије, фискалну дисциплину и опадајућу путању јавног дуга.

Народна банка Србије и процес европских интеграција – отворена сва поглавља којима руководимо

У оквиру процеса европских интеграција имамо значајно учешће у раду осам преговарачких група, при чему водимо процес у најважнијим економским областима - Финансијске услуге и Економска и монетарна политика, где смо првонадлежна институција, а у области Слободног кретања капитала смо другонадлежна институција.
Сва три поглавља су отворена.

Улагања у јачање људског капитала, јер су људи стуб институција и мотор напретка

Закључили смо 16 меморандума о пословној сарадњи с високообразовним институцијама у Републици Србији, као и шест меморандума с факултетима из Републике Српске.
Кроз програме студентских пракси у претходних 11 година више од 700 студената имало је прилику да стекне стручна знања, а за многе од њих то је био и почетак професионалне каријере.
Трајни успеси и неспорни резултати које је Народна банка Србије постигла у претходних 11 година остварени су и применом једноставног принципа да су запослени, њихова стручност и професионална оспособљеност, најважнији капитал институције.

„И у времену глобалне несигурности, Србија се, захваљујући одлучним и правовременим одлукама и мерама људи који је воде, предвођених председником Александром Вучићем, доказала као земља која успешно чува стабилност. Доказали смо да је и у простору између великих очекивања од регулатора и наслеђених претераних слобода у име тржишта, могуће деловати у општем интересу. Хвала онима који су разумели да све што радимо, радимо са људима, за људе. Наша визија и стратегија је била и остала стабилност – монетарна и финансијска, које доносе добробит свима и омогућавају раст и развој наше земље и повећање животног стандарда наших грађана. Резултатима ћемо оправдавати поверење и у наредном периоду. Верујем и знам да политика мора да служи економији и људима. Ако то није тако, неће издржати тест реалности. А реалност се мења. И биће неких наизглед нових теорија које ће и глобализација и развој технологија донети, али ће онај основни постулат остати непромењен – стабилност нема алтернативу. Једино тако можемо да чувамо и штитимо Србију“, закључује гувернер Јоргованка Табаковић.