08/06/2023
На данашњој седници Извршни одбор одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,25%. Повећана је и стопа на депозитне олакшице – на 5%, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,5%.
При доношењу овакве одлуке Извршни одбор је проценио да је потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова, како инфлациона очекивања не би расла и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.
Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.
Инфлаторни притисци на глобалном нивоу и даље изазивају забринутост, иако су светске цене енергената, пре свега електричне енергије и гаса, али и других примарних производа, смањене, а показатељи који указују на застоје у глобалним ланцима снабдевања и контејнерске транспортне трошкове готово у потпуности враћени на нивое пре пандемије. Извршни одбор је навео да се инфлација постепено смањује у великом броју земаља, али да су нивои на којима се налази и даље релативно високи. Притом, базна инфлација спорије опада од укупне у многим земљама, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада, што указује на то да борба централних банака са инфлацијом још увек није завршена. О томе говори и чињеница да су водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, поново у мају повећале своје референтне каматне стопе. То би требало да допринесе очекиваном даљем слабљењу глобалних инфлаторних притисака. Извршни одбор истиче неопходност вођења опрезне монетарне политике, пре свега због неизвесности у погледу дужине трајања сукоба у Украјини и расположивости и цена енергената у наредном периоду. Такође, неизвесност је и даље присутна у погледу даљег кретања базне инфлације у многим земљама, а важан фактор биће и будуће одлуке монетарних политика водећих централних банака, с обзиром на њихов утицај на услове на међународном финансијском тржишту и на токове капитала према земљама у успону.
У складу са очекивањима Извршног одбора, инфлација је достигла врхунац у марту и успорила у априлу на 15,1% међугодишње, највише под утицајем успоравања раста цена хране, које су у претходном периоду и највише доприносиле инфлацији. Слично је и у случају базне инфлације (мерене променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у априлу успорила на 11,1%. Према актуелној пројекцији, Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, уз знатнији пад у другој половини ове године. Улазак инфлације у границе циља од 3 ± 1,5% очекује се средином наредне године.
Таквом кретању инфлације, према оцени Извршног одбора, допринеће пре свега ефекти претходног заоштравања монетарних услова, слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, долазак нове пољопривредне сезоне, као и стабилизација и очекивани пад инфлационих очекивања.
Када је у питању економска активност, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа у првом тромесечју 2023. године износио је 0,7%, што је била и прелиминарна процена Републичког завода за статистику. Вођена растом сектора енергетике и рударства, индустријска производња је у периоду јануар–април 2023. године остварила међугодишњи раст од 1,9%. Спољнотрговинска размена наставила је да бележи повољна кретања и у априлу – робни извоз изражен у еврима у априлу порастао је за 5,6% међугодишње, док је робни увоз изражен у еврима смањен за 14,8% међугодишње. У оквиру робног извоза, бележи се даљи раст извоза прерађивачке индустрије и електричне енергије, док је, с друге стране, смањење робног увоза резултат пре свега нижег увоза енергената и интермедијарних производа. У наставку године, Народна банка Србије очекује убрзање економске активности, чему треба да допринесе и опоравак екстерне тражње из зоне евра. Опоравак светске економије од друге половине ове године, као и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, требало би да води убрзању раста бруто домаћег производа са распона 2,0–3,0% у овој години на распон 3,0–4,0% од 2024. године, а затим и повратку на претпандемијску путању раста од око 4% годишње.
Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира трендове на међународном робном и финансијском тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од података који буду пристизали, узимајући при томе у обзир и очекиване ефекте претходног заоштравања монетарне политике на инфлацију у наредном периоду. Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и очувању повољног инвестиционог амбијента.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. јула 2023. године.
Кабинет гувернера
