03/02/2023
Укупна штедња становништва наставила је да расте и у другој половини 2022. године упркос и даље присутним глобалним ризицима, захваљујући очувању финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру. Након привремене промене у валутној структури штедње у корист девизне штедње, услед неизвесности изазване сукобом у Украјини у првој половини године, динарска штедња од јуна 2022. расте из месеца у месец, што је показатељ очуваног поверења у домаћу валуту и домаћи финансијски систем.
Народна банка Србије је урадила редовну полугодишњу анализу исплативости штедње за период од децембра 2012. до децембра 2022. године, која је још једном потврдила да је исплативије штедети у динарима него у еврима и у кратком, и у дугом року. Таквом резултату су погодовали остварена и сачувана макроекономска стабилност дужи низ година, одмеренe и благовремено донете одговарајуће мере монетарне и фискалне политике, релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање динарске штедње (док се на камату по основу девизне штедње плаћа порез у износу од 15%).
У последњих десет година, динарска штедња је повећана преко пет пута и крајем 2022. године износила је 96,3 милијарде динара. Упркос неповољном утицају различитих глобалних криза у последњих неколико година, укључујући и кризу изазвану пандемијом вируса корона, динарска штедња расте, уз повећање учешћа дугорочних депозита. Након избијања кризе у Украјини почетком 2022. године, динарска штедња привремено се смањила, при чему се позитиван тренд њеног раста наставља од јуна прошле године. У поменутом десетогодишњем периоду, и девизна штедња расте, сa 8,3 милијарде евра крајем 2012. године на 13,7 милијарди евра крајем 2022. године.
Очувана релативна стабилност курса динара према евру знатно је допринела да утицај раста увозних цена на домаће цене буде ограничен. У прва четири месеца 2022. године, геополитичке тензије и раст цена енергената довели су до депрецијацијских притисака генерисаних знатном тражњом за девизама од стране увозника енергената, као и великом тражњом грађана за ефективним страним новцем, што је Народна банка Србије ублажавала интервенцијама на девизном тржишту на страни продаје девиза (у прва четири месеца нето је продала 2.270 милиона евра). На тај начин очувано је поверење и од маја до краја године, у условима обновљених апрецијацијских притисака, Народна банка Србије је интервенисала нето куповином 3.270 милиона евра. На нивоу 2022. године, Народна банка Србије нето је купила 1.000 милиона евра, а динар је номинално ојачао према евру за 0,2%. Таква кретања допринела су расту девизних резерви, које су крајем децембра 2022. године износиле 19,4 милијарде евра, што је њихов највиши ниво крајем месеца и године од када се прате подаци на овај начин (од 2000. године). При томе, количина злата у девизним резервама достигла је рекордних 38,5 тона.
Стабилност домаће економије и у околностима глобалне неизвесности и адекватност донетих мера Народне банке Србије и Владе Србије потврђује и смањење учешћа јавног дуга у пројектованом бруто домаћем производу за 2022. годину у новембру на ниво од 53,5% (56,5% на крају 2021), као и смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године) – на ниво од 3,0%.
Потврда добрих резултата Србије у борби с глобалном кризом огледа се и у задржавању кредитног рејтинга Србије на нивоу BB+, са стабилним изгледима, од стране рејтинг агенција Fitch Ratings и Standard and Poor’s, које су као најважнији аргумент за своје одлуке навеле кредибилан оквир макроекономских политика Србије. Усмереност Србије ка даљем спровођењу структурних реформи потврдио је и Међународни монетарни фонд, који je крајем претходне године одобрио Републици Србији стендбај аранжман као подршку договореном економском програму у наредне две године.
Поверење међународних инвеститора у здраве и одрживе економске показатеље Србије и кредитни рејтинг за свега један ниво испод инвестиционог ранга потврдио је успешан излазак наше земље на међународно тржиште капитала у јануару 2023. године, када је реализована емисија еврообвезница у доларима у две транше – рочности пет година и десет година у укупном износу од 1,75 милијарди долара, при чему је укупна тражња инвеститора премашила износ од 11,0 милијарди долара.
Анализа исплативости штедње показује да би штедиша у домаћој валути на улог од 100.000 динара орочен на годину дана и занављан годишње у периоду од десет година на крају периода орочења, у децембру 2022. године, добио преко 38.000 динара (готово 330 евра) више од штедише који је у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).
И незанављана динарска штедња орочена на годину дана у прошлих десет година чак је у 98% посматраних годишњих потпериода била исплативија од штедње у еврима.
Штедиша који је од децембра 2021. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у децембру 2022. преко 1.500 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима (Табела 2).
Када су у питању депозити орочени на три месеца, штедња у динарима била је исплативија од штедње у еврима у 89% тромесечних потпериода, а код штедње орочене на две године у свих 97 посматраних потпериода. Другим речима, у периоду од десет година било је исплативије штедети у динарима без обзира на који је рок штедња орочена.
Побољшање и континуитет процеса динаризације, а с тим у вези и редовно праћење и испитивање исплативости динарске штедње, биће један од приоритета Народне банке Србије и у наредном периоду.
Кабинет гувернера
