20/12/2022
Међународни монетарни фонд одобрио Србији стендбај аранжман – потврђена опредељеност Србије за даље спровођење структурних реформи
Након што је на састанку одржаном 19. децембра одобрио Републици Србији стендбај аранжман, Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда дао је оцене досадашњих реакција политике у Србији и очекивања у погледу аранжмана.
Нови стендбај аранжман представља подршку договореном економском програму Србије у наредне две године. Аранжман је одобрен у износу од 290% квоте наше земље у Међународном монетарном фонду, што је око 1,89 милијарди специјалних права вучења, односно око 2,4 милијарде евра. Део од укупног износа средстава биће повучен током 2022. и 2023. године, док ће се преостали део третирати као средства из предострожности.
Надовезујући се на постигнуте резултате и реформску агенду, нови аранжман с Међународним монетарним фондом заменио је постојећи Инструмент за координацију политике, уз одговарајућа прилагођавања макроекономске политике којима се уважавају актуелни изазови на глобалном нивоу. Циљеви економског програма Републике Србије за период 2023–2024. године који су подржани новим стендбај аранжманом односе се на: очување макроекономске и финансијске стабилности; додатну подршку финансирању актуелних и потенцијалних платнобилансних и фискалних потреба у условима изазова у светском економском окружењу; наставак јачања домаће привреде и њене отпорности спровођењем структурних реформи, посебно у енергетском сектору.
Приликом доношења одлуке о одобравању аранжмана, извршни директори Међународног монетарног фонда оценили су да се Србија у дужем периоду доказала као земља добрих макроекономских перформанси, подржаних ММФ-овим Инструментом за координацију политике. Оцењују да се привреда Србије брзо опоравила од пандемије вируса корона, а да су носиоци политика правовремено започели консолидацију у циљу поновне изградње одбрамбених механизама. Истичу глобалне инфлаторне притиске, слабе изгледе раста наших кључних трговинских партнера, као и високе светске цене енергената, као кључне ризике, али наводе и да Србија и даље има снажне макроекономске политике. Истичу и да су у Србији већ спроведене мере како би се ови ризици ублажили, али да актуелни услови захтевају додатне одбрамбене механизме, на чему носиоци политика и раде, а што ће и аранжман подржати. Оцењују да је затезање монетарне политике Народне банке Србије у условима преноса глобалних инфлаторних притисака било правовремено и адекватно, као и да су рестриктивна монетарна и фискална политика неопходне ради држања инфлације под контролом и очувања релативне стабилности девизног курса динара.
Према макроекономском оквиру Србије за 2022–2024. годину, Одбор извршних директора пројектује поправљање у свим областима, што се види кроз постепено враћање на претпандемијску путању раста, даље јачање фискалних показатеља, уз задржавање високих капиталних инвестиција, очекивано сузбијање инфлаторних притисака и јачање екстерне позиције земље.
„Обуздавање инфлације јесте приоритет број један за носиоце политика широм света, али је важно да се одреди и права мера реакције. У Србији то радимо постепеним, али континуираним заоштравањем монетарних услова, које смо започели у октобру прошле године, чиме уважавамо чињеницу да инфлаторни притисци долазе од фактора са стране понуде и истовремено се води рачуна и о расту привредне активности. И овога пута Међународни монетарни фонд истиче значај релативне стабилности курса динара за укупну макроекономску стабилност земље, а рекордне девизне резерве, уз пуну координацију правих политика и проактивно деловање, које и Међународни монетарни фонд препознаје, остаће један од стубова спровођења наше економије и кроз ову кризу”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
