13/07/2022

Кретање инфлације у јуну

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у јуну на месечном нивоу износила 1,6%, док је у односу на јун 2021. износила 11,9%. Убрзање међугодишње инфлације са 10,4% у мају на 11,9% у јуну вођено је нешто вишим растом цена хране и енергената од очекиваног, при чему се допринос ових компонената укупној инфлацији и даље креће око 70%. С друге стране, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у јуну је износила 6,7%.

Половина месечне инфлације у јуну од 1,6% последица је раста цена хране (2,3%), док је друга половина последица раста цена енергената (2,7%) и раста цена у оквиру базне инфлације (0,9%).

У оквиру цена хране, раст цена прерађене хране износио је 1,9%, што је нешто спорији темпо него мају (2,3%). Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у јуну биле више за 15,4%, а цене непрерађене хране за 25,4%. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране.

Кретање цена енергената је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст цена у јуну износио 4,7%.

Под утицајем снажнијих трошковних притисака и веће увозне инфлације, у јуну је настављен и раст базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), при чему је тај раст био мањи од очекиваног. Базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију и у односу на базну инфлацију у појединим земљама средње и југоисточне Европе. Томе је наставила да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља. Смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја августа 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних, као и одлука о ограничавању цена појединих животних намирница.

Према пројекцији Народне банке Србије из мајског Извештаја о инфлацији, с доласком нове пољопривредне сезоне (под претпоставком да се не понови прошлогодишња суша), инфлација би од августа ове године требало да има опадајућу путању. У границе инфлационог циља, који износи 3 ± 1,5%, инфлација ће се највероватније вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције (који се односи на наредне две године).

Кабинет гувернера