07/03/2022

Говор гувернера Народне банке Србије Јоргованке Табаковић на 29. Копаоник бизнис форуму

„Србија има свој специфичан пут, Народна банка Србије има свој специфичан начин, а ја, знате ме већ, имам специфичан стил којим се обраћам свима вама.” Поновићу речи госпође из Мастеркарда, која ме је инспирисала на овај кратак увод, пре онога што сам припремила да говорим, која каже – циљ је да будемо успешни и да чинимо добро. Зар има лепшег циља? Ми се у Србији трудимо да будемо успешни и да чинимо добро и да те речи доказујемо и делима. Како? Народна банка Србије ради тако да помогне Министарству финансија, Влади Републике Србије, да напуни буџет, па да онда из тог буџета финансира и здравље и знање и образовање и све остало. Јер нико не уме боље од оних којима народ да мандат да то ураде, a што је Влада Републике Србије доказала у кризним временима.

Желим да се обратим и мом дугогодишњем пријатељу, сараднику, господину Влаховићу… Знате, Динакард Народне банке Србије не спонзорише, за разлику од Мастеркарда, али је јефтинији од свих. Сви који користе Динакард то знају. Динакард се воли као своја отаџбина. Зато, идуће године, негде, неки мали знак Динакардa, поред Мастеркарда, јер сви желимо да будемо на врху, а ја мислим да ми у Србији то заслужујемо, самопоштовањем и поштовањем других.

Много ми је драго што смо данас сви заједно и да могу да вам се обратим на тај свој уобичајени, специфичан начин. Поштовани пријатељи, представници дипломатског кора, драги економисти, колеге, поштовани домаћини, господине Влаховићу и господине Костићу, све вас поздрављам најсрдачније и онако како ја то једино умем, искрено. Морам да почнем речима које важе за све делатности, за сам живот. „Кад рат почне, прва жртва је истина.” Немојте да дозволимо да кад изборне активности почну, опет прва жртва буде истина. Не постоје безазлене лажи. Али постоје прескупе лажи. У те прескупе лажи увек спадају неосновано ширење панике и страха. И мислим да не треба да дозволимо да се цена тог неоснованог ширења панике и страха настави и да прође некажњено. Одговорни морају да буду прозвани, јер стид није довољан.

Пре него што кренем на конкретне податке, ја ћу рећи једну основну поруку коју живим и коју желим да поделим с вама. Највећи грех двадесетог века је изгубљен осећај за грех (The greatest sin of the 20 th century is the lost sense of sin). Имајмо то сви на уму. Нико нема права да политичке поене прикупља ширењем лажних вести, поготово не на уштрб стабилности којој није лично допринео.

И без наше Исидоре Секулић ниједан форум не може да прође и морам да је цитирам: „Живот је кратак, али траг који остављамо остаје дуго иза нас.” Какав траг остављамо, то зависи искључиво од свакога од нас…

(слајд 2) Данас ћу, када сумирамо како се Србија бори с пандемијом и разматрамо политике за будућност Србије до 2030. године, говорити o:

• резултатима током две године пандемије,
• показаној отпорности банкарског сектора,
• факторима инфлације и одговору монетарне политике,
• курсу динара и извозу,
• и, на крају, о томе шта очекујемо у наредном периоду.

То је пет повезаних целина.

(слајд 3) Ви сте, господине Влаховићу, најавили да ћете говорити о кључним кретањима између два бизнис форума, а ја ћу на почетку издвојити неколико резултата током две године пандемије. Због чега почињем тако? Зато што једино резултати потврђују или оспоравају исправност одлука које доносимо. Резултати су и једина основа за суд о томе како је ко радио и најбољи показатељ како ће ко радити у будућности. Овде је прави моменат да цитирам председника Вучића, који је рекао да „ниједан наш остварени сан није случајност или срећа, већ увек последица заједничког труда, рада и борбе, вере у то да Србија може и треба да буде прва”. Дела говоре, она су једино мерило нечијег деловања. Кренућу редом.

• Просечна инфлација током две године пандемије износи 2,8%, а просечна базна инфлација 1,9%.
• С кумулативним реалним растом бруто домаћег производа од 6,4% током две године пандемије Србија је у врху Европе.
• Уз то, на преткризни ниво бруто домаћег производа вратили смо се након свега три тромесечја, док је, подсећања ради, након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.
• (слајд 4) И просечан број формално запослених у приватном сектору је за скоро 100 хиљада људи већи у односу на 2019. годину. Највећи раст запослености је у секторима који су нам најзначајнији са аспекта раста и развоја економије, првенствено у прерађивачкој индустрији. А о каквом резултату је реч, говори и податак да је након кризе из 2008. године, током четири године изгубљено преко 600 хиљада радних места на формалном и на неформалном сегменту тржишта рада. Због тога ћу поновити – упркос пандемији, просечан број формално запослених у приватном сектору је за скоро 100 хиљада људи већи у односу на 2019. годину.
• На највишем нивоу су и просечне нето зараде, које су у приватном сектору повећане за 19,2% током 2020. и 2021. године.
• Даље, и извоз робе и услуга од 28,6 милијарди евра у 2021. години је рекордан и за 5,2 милијардe евра, односно за 22%, виши је него у одличној преткризној 2019. години. Пре десет година извозили смо робу и услуге у вредности од 11,5 милијарди евра, а данас извозимо за 17,1 милијарду евра више. Таква разлика еквивалентна је просечном годишњем расту извоза робе и услуга по стопи од близу 11% током девет година.
• Такође, упркос пандемији, имали смо и прилив страних директних инвестиција од 6,9 милијарди евра, уз њихов рекордан прилив од 3,9 милијарди евра у 2021. То показује да у периоду пандемије вируса корона не само да ниједан инвеститор није одустао од планираног улагања већ је започета и реализација нових значајних пројеката.

То су само неки од резултата добрих политика које смо доносили и спроводили. Јер, ови и овакви резултати нису дошли сами од себе. Омогућени су пакетима мера вредности од око 17% бруто домаћег производа, а подршка се наставља и ове године.

Овакав обим реакције био је могућ захваљујући реформама које смо спровели и адекватним политикама које смо водили, чиме су креиране неопходне макроекономске основе у периоду пре пандемије. И сачувана стабилност девизног курса динара према евру, уз промене тек на другој децимали, значајно је допринела укупном резултату.

Истовремено, сачуване и за 3,1 милијарду евра увећане девизне резерве биле су и остају један од стубова стабилности за наредни период.

Резерве злата, које су на рекордном нивоу, с преко 2 милијарде евра у нашем трезору, што је преко три пута већа вредност у односу на 2012. годину, показатељ су нашег проактивног деловања и улагања у будућност.

И обезбеђени још повољнији услови финансирања повећали су расположиви доходак и простор за инвестиције и потрошњу.

Резултата је још много и, поновићу, бројне су политике којима су подржани. Верујем да ћете о њима објективно говорити током овог форума, јер нема погледа у будућност без осврта на претходно урађено.

(слајд 5) Друга тема о којој ћу говорити јесте показана већа отпорност банкарског сектора током пандемије. У ову кризу ушли смо с банкарским сектором чији су показатељи драстично бољи у односу на кризу из 2008. и 2009. године и период до 2012. године.

Прво, успешно решавање наслеђа проблематичних кредита омогућило је да банке у Србији ову кризу дочекају с билансима који су готово очишћени од проблематичних кредита и уз унапређену праксу спречавања настајања нових проблематичних кредита.

Током ове кризе квалитет активе банкарског сектора је очуван, уз учешће проблематичних кредита које је испод 3,5%, што је ниже од њиховог нивоа пре пандемије.

Друго, раст степена динаризације кредита од 20 процентних поена, на 55%, смањује валутни ризик и његово евентуално преливање на кредитни ризик.

Треће, депозитна база је значајно повећана. Конкретно, динарска штедња грађана, с нивоом од око 105 милијарди динара, данас је преко шест пута већа у односу на 2012. годину. Девизна штедња је повећана на око 13 милијарди евра, што је раст од близу 60%. Динарски депозити привреде су три и по пута већи, а девизни депозити привреде су два и по пута већи на крају 2021. године у односу на њихов ниво с краја 2012. године. Овако снажан раст штедње грађана и депозита привреде резултат је привредног раста и поправљања тржишта рада, а истовремено је и показатељ поверења у наш финансијски сектор.

Све заједно омогућило је и да кредити буду један од четири кључна извора средстава за финансирање нових инвестиција.

А да се ништа само не одржава, потврђују и дешавању у вези са Сбербанком у Србији и Сбребанк групом. Док су други оклевали и дозвољавали да неизвесност око судбине те банкарске групације подгрева страх за сигурност штедних улога и депозита, Народна банка Србије је прва у региону реаговала спремно и одговорно с једним циљем – да сачувамо поверење у банкарски систем, да сачувамо финансијску стабилност и да заштитимо интересе грађана, привреде и власника. У најкраћем року спровели смо све потребне и законом прописане активности, након чега је Сбербанка Србија постала део јаке домаће банкарске групе. Од првог марта домаћа АИК банка власник је Сбербанке у Србији. Тиме је једна стабилна и квалитетна банка, са 1,5 милијарди евра билансне активе, 180 хиљада клијената и 4% тржишног учешћа, наставила успешно да послује. Дешавања са Сбребанк групом у региону више нису релевантна за наше тржиште, а ми ћемо увек деловати тако да без одлагања штитимо интересе наших грађана.

(слајд 6) Трећа тема о којој ћу данас говорити јесу фактори инфлације и објективност интерпретирања података. Прво бих се накратко осврнула на изјаве појединаца који су својевремено говорили да је ниска инфлација која је у Србији обезбеђена од 2013. године искључиво резултат ниске инфлације из окружења. Да ли је заиста тако? Ако се зађе у историјску анализу кретања инфлације, а чини се да је то једино оправдано, чињенице су непобитне: у периоду од 2008. до 2012. просечна инфлација у Србији износила је 9%, а у зони евра 2,1%. Поред високе инфлације, привреда, грађани и држава су се тада, дакле у периоду од 2008. до 2012. године, задуживали по високим каматним стопама, а динарске рате девизно индексираних кредита увећаване су и по основу депрецијације динара. Затим смо инфлацију до краја 2013. године спустили на ниво од око 2%, након чега је инфлација у Србији у просеку износила 2,2%, а у зони евра 1%.

(слајд 7) Поред неумољивих статистичких података, оценили смо и у којој мери су у претходних петнаест година глобални и домаћи фактори определили динамику инфлације у Србији, као и који су фактори у ком периоду преовладавали. Резултати анализа упућују на очигледан закључак да је до краја 2012. године инфлација у Србији била знатно виша и волатилнија него што је то био случај с већином осталих земаља из нашег узорка, док се од краја 2013. године инфлација у Србији и зони евра креће на сличним нивоима. Даље, у периоду пре 2013. године номинална депрецијација динара према евру додатно је појачавала ефекат виших увозних цена по основу раста светских цена нафте и примарних пољопривредних производа, а делом их је појачавала и неадекватна структура домаће тражње. Подсећања ради, две трећине увознe инфлацијe у периоду од 2010. до 2012. било је последица депрецијације динара према евру, а само једна трећина дуговала се самом расту цена у међународном окружењу.

У периоду од 2014. године обезбеђена релативна стабилност девизног курса и усидравање инфлационих очекивања, уз глобалне факторе, определили су да међугодишња инфлација у просеку износи 2,2%.

Резултати анализа потврђују и да је раст инфлације од почетка 2021. године вођен глобалним факторима, који су утицали на знатан раст трошковних притисака и више произвођачке цене. Суочени смо и с продуженим трајањем проблема у глобалним ланцима снабдевања, што је довело до додатног диспаритета понуде и тражње и додатних инфлаторних притисака на глобалном нивоу.

У таквим условима, Народна банка Србије је у октобру прошле године започела с постепеним смањењем степена експанзивности монетарне политике, користећи на прави начин флексибилност домаћег монетарног оквира, коју смо креирали још крајем 2012. године. То нам омогућава да без промена основних каматних стопа прилагодимо монетарне услове. Конкретно:

• Постепено повећавамо просечну пондерисану каматну стопу на репо аукцијама путем којих повлачимо вишкове ликвидности из банкарског система. Од октобра смо је повећали за 75 базних поена.
• Престали смо да обезбеђује динарску ликвидност путем аукција репо куповине по повољним условима, што је била пандемијска мера.
• Истовремено, повећали смо обим и проценат вишкова динарске ликвидности који повлачимо од банака на недељном нивоу путем репо аукција, са око 30% на преко 80%.

Тиме постепено смањујемо степен експанзивности монетарне политике, што је у складу с пројектованим кретањима за наредни период.

С обзиром на то да је раст глобалних цена нарочито изражен код енергената и хране, што се прелива на сва тржишта без изузетка, и да, поред цене нафте, висок раст на међународним берзама бележе и цене гаса и електричне енергије, у Србији је донето и више мера:

• Прво, мудром, одговорном и проактивном политиком председник Републике је обезбедио да Србија плаћа једну од најнижих цена гаса током ове енергетске кризе.
• Друго, привремено су ограничене цене основних животних намирница и држава је у више наврата интервенисала из својих робних резерви како би тржиште снабдела јефтинијим производима.
• Треће, Влада Републике Србије је одустала од редовног јануарског повећања акциза на деривате нафте, чиме је спречен даљи раст цена горива по овом основу.
• Четврто, привремено су ограничене и цене нафтних деривата и гаса.
• На све то, извршене су и значајне једнократне уплате пензионерима и младима.
• У овом контексту желим да истакнем и неколико показатеља поправљања на тржишту рада током пет година:
  • Минимална цена рада од 2016. године расте по годишњој стопи од око 9% и њен номинални раст у том периоду износи 67%, а реални преко 50%.
  • Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом повећана је са 66,5% на 84,8%, а минималне потрошачке корпе са 60,0% на 80,7%.
  • Формална запосленост у приватном сектору повећана је за 284 хиљадe људи, односно за 20,5%.

Све заједно јесте показатељ раста животног стандарда грађана, што јесте у срцу свих политика које се воде током претходних десет година, и остаје приоритет и за наредне године.

У међувремену, у претходних десетак дана на глобалном тржишту су се десили и додатни поремећаји. Због актуелне ситуације у свету, укључујући и кретања на тржишту енергената и хране, припремили смо свеобухватан програм за заштиту становништва и привреде од ефеката који могу да се јаве на страни понуде, као и ценовних ефеката. Председник Вучић је изнео детаље програма који се већ спроводи, као и то да су плански обезбеђене и енергетске и робне резерве, што је део нашег одговора на актуелна глобална дешавања и поремећаје на светском тржишту. Поновићу, јер сматрам да је важно, да су у Србији на време креиране резерве свега – енергетске и робне резерве, као и девизне резерве и ефективни страни новац.

(слајд 8) Четврта тема о којој ћу говорити у вези је с курсом динара и конкурентношћу наше привреде и поновићу чињенице које сам често износила.

• Прво, конкурентност домаће привреде на дуг рок подижу повољни услови пословања, а не ценовни фактори.
• Друго, ако би слабљење динара и помогло конкурентности домаће привреде, то би било искључиво у кратком року. У средњем року преовладали би негативни ефекти слабљена динара на:
  • трајнији раст инфлације;
  • пад пословног, инвестиционог и потрошачког поверења;
  • раст рата грађана и привреде задужених у евро знаку;
  • укратко – у средњем року ефекти би се мерили слабљењем свих кључних економских показатеља у земљи – што смо и имали прилику да видимо у неколико наврата пре 2012. године. Чињеница је да неколико епизода значајног слабљења динара у периоду од 2000. до 2012. године није помогло расту привреде, али јесте имало негативне последице по пословно и инвестиционо поверење, инфлацију, инфлациона очекивања, финансијски сектор и укупну привредну активност.
• Треће, чињеница је и да је српски извоз робе и услуга повећан са 11,5 милијарди евра 2012. године на 28,6 милијарди евра, колико је износио 2021, што је раст од 150% у периоду од девет година. Уз то, покривеност увоза извозом робе и услуга повећана је за око 20 процентних поена, на 86,4%.
• И због свега тога, политике које дају резултате не мењамо. На дуг рок извоз се пре свега стимулише на начин на који се у Србија то ради годинама уназад, а то је кроз стабилност, изградњу извозних капацитета и укључивање у глобалне производне и услужне ланце.

(слајд 9) Пета и последња тема односи се на наша очекивања у наредном периоду

1. Прво, према нашој централној пројекцији из фебруарског Извештаја о инфлацији, очекујемо да ће се међугодишња инфлација од другог тромесечја ове године наћи на опадајућој путањи и да ће се до краја године вратити у границе дозвољеног одступања од циља. Оцењујемо да су ризици из међународног окружења у кратком року појачани, али и у условима појачане неизвесности, опадајућа путања инфлације у овој години није угрожена. То у актуелним условима на светском тржишту не би било толико извесно без свеобухватног програма за заштиту становништва и привреде од ефеката који могу да се јаве на страни понуде, као и ценовних ефекат, који је у Србији, да поновим, донет и већ се спроводи.
2. Друго, пројектујемо раст у средњем року у распону од 4% до 5%, чему ће знатно доприносити пројекти у железничку, путну, енергетску и комуналну инфраструктуру и њихови директни и индиректни ефекти на бруто домаћи производ. Раст инвестиција у инфраструктуру позитивно ће утицати и на остале сегменте грађевинарства, као и на остатак привреде – пре свега на раст индустрије, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства, као и на секторе попут финансија и пословања некретнинама. Нови инвестициони пројекти утицаће и на раст продуктивности, ширење производних капацитета, као и на производњу и извоз робе вишег степена прераде и смањење увозне компоненте у извозу.
3. Треће, по овим основама оцењујемо да ће учешће фиксних инвестиција у бруто домаћем производу убрзо премашити 25% и да ће се у средњем року задржати изнад тога. Подсећања ради, укупне фиксне инвестиције у 2021. износе 12 милијарди евра и овај ниво инвестиција је знатно већи него у периоду од 2009. до 2012. године, када су укупне фиксне инвестиције у просеку на годишњем нивоу износиле око 6 милијарди евра, односно око 18,5% тадашњег, знатно нижег бруто домаћег производа.
4. Четврто, у средњем року очекујемо и наставак двоцифреног раста извоза робе и услуга. У смеру поправљања екстерне позиције и даље ће деловати раст извозних капацитета домаће привреде, као и очекивани глобални економски опоравак, за који верујемо да ће се наставити, упркос актуелним неповољним геополитичким догађајима, чему ће допринети постизање компромиса у што скоријем року. По тим основама очекујемо да ће извоз робе и услуга до 2026. године премашити 60% бруто домаћег производа.
5. Пето, процењујемо да ће, укупно посматрано, штедња и инвестиције и у наредне три године расти у истој мери, што ће обезбедити да екстерна позиција земље и даље буде у одрживим оквирима и у средњем року и у променљивим глобалним условима.
6. Шесто, очувано тржиште рада у условима пандемије и даљи раст запослености и зарада представљају најзначајнији извор раста личне потрошње, за коју процењујемо да ће наставити да расте на стабилним и здравим основама, доприносећи привредном расту, али без стварања већих инфлаторних притисака. Раст привредне активности одвија се уз повећање производних капацитета и тиме не долази до прегревања домаће привреде, нити се то очекује у хоризонту пројекције.
7. Коначно, захваљујући свим резултатима, налазимо се и на пола корака од добијања инвестиционог кредитног рејтинга. У периоду који је пред нама очекујемо да Србија и званично уђе у групу земаља инвестиционог рејтинга, што је процес који ни пандемија није зауставила, само га је привремено одложила.

Ово није листа жеља, већ резултат пројекција које подразумевају стабилност, рад и континуитет добрих политика. Поновићу – ништа се само не одржава, људи су ти који доносе и спроводе одлуке.

Поштовани учесници Бизнис форума,

Ни пандемија није променила чињеницу да је стабилност кључан предуслов за све области – од инфраструктуре и инвестиција, преко све већег учешћа жена и у области технологије и веће укључености младих у све сфере живота, до дигиталне економије и креативне индустрије.

• У десетој години на челу Народне банке Србије, која је један од стубова монетарне и финансијске стабилности у земљи, сматрам да имам право, али и обавезу да констатујем да, иако поједини мисле да се политике могу водити преко друштвених мрежа и без упоришта у чињеницама, обавеза свакога је да остане посвећен одлукама базираним на подацима и детаљним анализама. Обавеза свакога је да прихвати и призна да се Србија драстично променила у претходних десет година у свим областима – обезбеђена је стабилност, отварају се нове фабрике, расте запосленост, расту зараде, гради се и јача укупна инфраструктура, која подиже квалитет живота, мења се популациона политика, улаже се у образовање. Обавеза свакога је да допринесе да се даље развијамо, јер се ниједан посао никад не завршава. Само чување постигнутог захтева велики рад, а даљи напредак захтева наставак добрих политика и јасну визију где желимо да будемо 2030. године.
• Један од закључака и кључних заједничких задатака јесте јачање људског капитала. Да бисмо брзо и ефикасно одговорили на изазове савременог доба и у будућности, неопходно је да чувамо стабилност и преносимо знање. То је најбоље улагање у будућност. Потребно нам је удруживање снага да би се остварио наш пуни потенцијал.

„Слобода није ништа друго него шанса да будеш бољи”, говорио је Албер Ками. А ја ћу додати: Модерна, јака, стабилна Србија, у којој се подједнако развијају сви региони, јесте пут којим увелико идемо. За модерну Србију у 2030. години важно је да сви доприносе да стално идемо напред. Много тога још можемо и морамо заједно да урадимо. Хвала свима. Желим вам успешан 29. Копаоник бизнис форум. Желим вам свима мир и стабилност, коју ћемо заједно успети да обезбедимо. Хвала вам на пажњи.

Кабинет гувернера