09/12/2021
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%. Притом, користећи флексибилност монетарног оквира, Народна банка Србије од октобра ове године постепено смањује експанзивност монетарне политике без промене основних каматних стопа, имајући у виду повећане трошковне притиске у међународном и домаћем окружењу и неопходност утицаја на инфлациона очекивања. Поред обустављања аукција репо куповине хартија од вредности путем којих је у претходном периоду банкама обезбеђивана динарска ликвидност, Народна банка Србије постепено повећава проценат вишкова динарске ликвидности, које реверзним репо аукцијама (репо продајом хартија од вредности) повлачи на недељу дана, као и просечну пондерисану стопу на тим аукцијама. Од октобра ова стопа је повећана са 0,11%, колико је до тада у просеку износила од почетка године, на 0,34%, колико је износила на последњој реверзној репо аукцији. И у наредном периоду, Народна банка Србије ће постепено, у складу са околностима, наставити да повећањем просечне пондерисане репо стопе, у оквиру постојећег коридора каматних стопа, пооштрава монетарне услове.
Више светске цене енергената и других примарних производа, застоји у снабдевању и знатно више цене транспорта на глобалном нивоу, уз ефекте ниске базе из претходне године, довели су до виших трошковних притисака на светском и домаћем тржишту. Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је у октобру износила 6,6%. Притом, три четвртине међугодишње инфлације било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче – ценама хране и енергената. Треба имати у виду и то да су цене обеју група производа током претходне године биле изразито ниске услед изостанка знатније тражње. С друге стране, базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике више утичу, у октобру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,7% међугодишње. Очувању базне инфлације на ниском нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља снажно сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде у границама циља и за годину дана унапред, и у средњем року. У прилог очувању инфлационих очекивања иду и мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница.
Као и већина других централних банака у свету, и Народна банка Србије очекује да ће фактори више укупне инфлације у највећој мери бити привременог карактера и да ће бити исцрпљени у наредној години. У складу с тим, Народна банка Србије очекује успоравање инфлације од другог тромесечја 2022. године, тако да би средином године требало да се врати у границе циља (3,0 ± 1,5%). Након тога, инфлација ће се кретати ка централној вредности циља, при чему постоји могућност да се крајем 2022. нађе и у доњој половини циљаног распона, ако се има у виду ефекат више базе из ове године. У случају да се материјализују неки од ризика који би за последицу могли да имају кретање инфлације изнад горње границе дозвољеног одступања од циља у дужем периоду, Народна банка Србије је спремна у најкраћем року да реагује свим расположивим инструментима.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду и да се позитивни ефекти претходно донетих обимних монетарних и фискалних мера на економску активност могу очекивати и у наредном периоду и да повољни финансијски услови могу бити одржани и с нешто мањим степеном експанзивности монетарне политике. Извршни одбор је посебно истакао снажну динамику раста домаће економије, која је у сва три тромесечја ове године надмашила очекивања. Реални раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју био је већи од прелиминарне процене Републичког завода за статистику (7,4%) и износио је 7,7% међугодишње. Посебно се истиче извозна активност, која ће ове године остварити највиши ниво до сада. Повољна кретања настављају да бележе и услужни сектори, који су прошле године били најтеже погођени пандемијом. Будући да ће на нивоу године раст остварити и сви производни сектори осим пољопривреде, на коју се одразила суша, као и да је у трећем тромесечју остварен бољи резултат од очекиваног, наша пројекција раста бруто домаћег производа од 6,5% до 7% у 2021. сада је ближа вредности од 7%. У средњем року очекујемо раст од 4,0% до 5,0%, чему ће допринети реализација великих инфраструктурних пројеката. Као резултат динамичног привредног раста, упркос пандемији, постигнута је стопа запослености од 50%, што је највиша стопа икада забележена.
Међународно окружење и даље карактеришу бројни изазови, пре свега појава нове варијанте вируса корона, која је пољуљала поверење инвеститора и потрошача широм света због неизвесности у погледу ефеката које би могла да има на глобални раст, запосленост и инфлацију. Ипак, охрабрује то што су економије широм света показале висок степен прилагођавања условима пандемије, што се очекује и у наредном периоду. Иако су и даље присутни знатни трошковни притисци због застоја у глобалним ланцима снабдевања, логистичких проблема, несташица појединих сировина, али и радне снаге, понуда на многим светским робним тржиштима постепено расте. Након изузетно снажног раста који су ове године забележиле светске цене нафте и других примарних производа, наредне године очекује се приближавање понуде тражњи на овим тржиштима, што би требало да допринесе стабилизацији цена. Када су у питању кретања у зони евра, која је наш најважнији економски партнер, након изазова који потичу од знатно више цене природног гаса и застоја у ланцима снабдевања, очекује се убрзање индустријске производње, пре свега у Немачкој, што би требало позитивно да се одрази на наш извоз и економску активност. Иако се не очекује да Европска централна банка повећа каматне стопе у скорије време, очекивано убрзање раста зоне евра у наредној години повећава очекивања да би се у наредном периоду могао смањити обим додатне ликвидности коју Европска централна банка убризгава у финансијски сектор. Систем федералних резерви је сличну одлуку донео почетком новембра, тако да је и по том основу потребна опрезност у вођењу монетарне политике Народне банке Србије.
Народна банка Србије ће, као и до сада, наставити пажљиво да прати кретања у домаћем и међународном окружењу. Извршни одбор је нагласио да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. јануара 2022.
Кабинет гувернера
