30/09/2020
Одговор: Народна банка Србије је у петак 25. септембра путем саопштења на својој веб-страници обавестила јавност да је компанија Телеком Србија, први пут икада емитовала корпоративне обвезнице и то у износу од 23,5 милијарди динара, а у складу са претходно донетом одлуком Скупштине акционара ове компаније.
Повод за објаву Народне банке Србије, што се може и закључити из самог саопштења, био је у чињеници да је Народна банка Србије у претходном периоду, одржањем монетарне и финансијске стабилности, чак и током незапамћене глобалне економске кризе, допринела повољним условима за емисију корпоративних обавеза. То је очигледно и веома ефикасно искористила највећа телекомуникациона компанија у Србији како би у складу са свим прописима реализовала своју прву икада емисију корпоративних обвезница. Ово је уједно и светао пример успешног почетка реализације мере коју је Народна банка Србије донела средином маја ове године, да укључи корпоративне обвезнице домаћих предузећа у монетарне операције, чиме се постиже двоструки циљ:
Компанија Телеком Србија међу првима је препознала значај и предности финансирања путем корпоративних обвезница, које омогућава флексибилност периодичних новчаних токова током периода до доспећа обвезнице и искористила повољан тренутак и стабилан амбијент за постизање неколико додатних циљева – могућност употребе прикупљених средстава ради финансирања пословних потреба компаније, али и ради рефинансирања дела постојећих кредитних обавеза, чиме се омогућава:
Чињеница да су корпоративне обвезнице емитоване у динарима указује на нетачност навода појединих медија да је реч о трансакцији у девизном знаку (еврима) и да се ради подршке овом монетарном инструменту користе девизне резерве НБС. Такве изјаве може дати неко ко је или недовољно стручан или недовољно упознат са трансакцијом, начином функционисања монетарних инструмената, односно у оба случаја недовољно компетентан „саветник без одговорности“.
Доношењу одлуке о наведеној мери Народне банке Србије је, као и у свим осталим случајевима, претходила детаљна, свеобухватна анализа свих предности, ризика, модалитета и могућности укључивања корпоративних обвезница у оквиру монетарних операција НБС. Сходно томе, а како поменути програм ни на који начин не би представљао ризик по монетарну или финансијску стабилност, НБС је увела низ критеријума којима се ограничавају – како целокупан програм, тако и појединачна изложеност НБС према емитентима ових хартија од вредности. О наведеним критеријумима јавност је такође упозната кроз претходна саопштења НБС. Напомињемо још једном да НБС не иницира трансакцију куповине нити продаје ових ХоВ, већ након емисије корпоративних обвезница, уколико банке, које су инвестирале на примарном тржишту у поменуте обвезнице, желе да искористе један њихов део за монетарне операције са НБС (купопродајне трансакције, употреба као средства финансијског обезбеђења у репо трансакцијама и/или за повлачење краткорочног или преконоћног кредита), НБС одлучује о понуди банака.
У складу са наведеним, а узимајући у обзир да корпоративне обвезнице које је емитовала компанија Телеком Србија испуњавају све критеријуме предвиђене прописима НБС, као и чињеницу да су у једном, мањем делу, банке инвеститори понудиле продају дела ових обвезница НБС, дошло је до успешне реализације ове монетарне мере. Написи и тврдње у појединим медијима у којима се, на основу непроверених и полуинформација, спекулисало износом откупа ових ХоВ од стране НБС – потпуно су нетачни. То говори о кредибилитету тих медија. Када неко без претходне провере у наслов и текст стави нетачну цифру, изгубио је сваки вид кредибилитета код читалаца. НБС није откупила 100 млн евра Телекомових корпоративних обвезница, јер су ове обвезнице динарске – дакле, не могу се девизе (еври) ни користити у овим трансакцијама. То је важно јер се погрешно може довести у везу са девизним резервама земље, којима НБС управља одговорно и прудентно, инвестирајући их у одржање финансијске стабилности земље, а које је у претходном периоду од две и по године повећала у изузетно високом износу од преко 5,3 милијарде евра. Дакле, нема девизних трансакција, нити коришћења девизних резерви у поменуте сврхе.
Колико су информације у медијима биле непроверене и нетачне говори и податак о броју инвеститора који су на примарној аукцији купили ове обвезнице. Није четири, већ пет банака инвестирало у обвезнице Телекома. Додатно, НБС није ни приближно откупила максималан „дозвољени“ износ корпоративних обвезница Телекома (који је ограничен са два критеријума – 70% укупне емисије или 11 милијарди динара изложености према једном емитенту), што указује да је постојала довољно велика тражња банака као инвеститора за овом обвезницом. Укупан износ откупљених ХоВ ближи је трећини него, како је погрешно наведено, половини емисије и оне су откупљене по потпуно тржишним условима (односно по стопи која је готово идентична купонској каматној стопи, тј. стопи по којој су наведене ХоВ емитоване).
Међутим, важно је напоменути да је НБС већ информисана од стране појединих банака које, како због својих потреба, тако и због потреба и налога својих клијената, имају жељу и намеру да од НБС откупе део ХоВ Телекома које су тренутно у портфељу НБС. То само потврђује колико је интересовање за овим обвезницама и поверење у пословање компаније. У складу са својим програмом и регулативом, када се банке буду званично обратиле са својим захтевима, НБС ће их размотрити са дужном пажњом и одговорити на њих.
Кабинет гувернера
