02/05/2020

Агенција Standard and Poor’s задржала кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+, упркос глобалној кризи изазваној пандемијом вируса COVID-19

У оквиру ванредних процена рејтинга које спроводи на глобалном нивоу због кризе изазване пандемијом вируса COVID-19, рејтинг агенција Standard and Poor’s донела је одлуку да задржи кредитни рејтинг Србије за дугорочно задуживање у домаћој и страној валути на нивоу од ББ+, уз стабилне изгледе за његово даље повећање. У односу на претходну оцену када су изгледи за повећање рејтинга Србије били позитивни, агенција истиче да је промена опредељена избијањем глобалне пандемије корона вируса и њеног утицаја на светску привреду и финансијске токове.

У свом саопштењу, агенција Standard and Poor’s истиче да је задржавање кредитног рејтинга резултат очуване дугогодишње макроекономске стабилности, достигнутог рекордног нивоа девизних резерви и уређених јавних финансија. Посебно истичу чињеницу да је ниво кредитног рејтинга на нивоу од ББ+ подржан кредибилном монетарном политиком, као и умереним нивоом јавног дуга који омогућава да фискална политика у условима кризе снажно подржи опоравак економије од ефеката глобалне пандемије. Према њиховој оцени, „Србија улази у ову кризу са знатно нижим неравнотежама него што је то био случај пре једне деценије“. О томе сведочи и значајно мање ослањање на краткорочније приливе у односу на период након глобалне финансијске кризе када су били главни извор финансирања великих дефицита. Агенција истиче и да је, за разлику од периода пре 2012. када је просечна годишња инфлација у Србији била двоцифрена, Народна банка Србије након 2012. године очувала инфлацију на ниском и стабилном нивоу од око 2%. У извештају се наводи и да је стабилност банкарског сектора повећана уз просечну адекватности капитала на нивоу од 23,4%, док је учешће проблематичних у укупним кредитима спуштено на 4%, а економски раст подржан и растом кредитирања.

Агенција наводи да ће опоравак привреде Србије након пандемије зависити и од кретања у земљама које су наши кључни спољнотрговински партнери. У саопштењу се истиче да ризици постоје, али се и поред тога процењује да ће Србија у 2021. години остварити привредни раст од 5%, који ће бити више него довољан за потпуни економски опоравак.

„Резултати остварени у претходном периоду - од ниске инфлације, стабилног курса, уређених јавних финансија, боље спољне позиције, преко високих девизних резерви и јаког финансијског система, омогућили су нам да се овој глобалној кризи без преседана супротставимо са знатно боље позиције“, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић поводом одлуке рејтинг агенције Standard and Poor’s. „Тиме је још једном потврђена исправност нашег опредељења да као неупитни циљ поставимо очување и јачање макроекономске, финансијске и фискалне стабилности“, додала је гувернер.

Гувернер Јоргованка Табаковић нагласила је да ће, захваљујући донетом пакету мера монетарне и фискалне политике, ефекти кризе на економску активност у Србији бити привремени. Гувернер оцењује да ће, захваљујући очувању производних капацитета и животног стандарда становништва, Србија у 2021. забележити потпуни економски опоравак.

Гувернер Јоргованка Табаковић нагласила је да је Народна банка Србије прва институција у земљи и једна од првих централних банака у региону која је одговорила на пандемију вируса COVID-19 доношењем конкретних мера. „Снижавали смо референтну каматну стопу како бисмо доприносили још повољнијим финансијским условима, омогућили смо финансијски предах нашим грађанима и привреди, подржавамо ликвидност банкарског сектора, а тиме и кредитну активност ка привреди и грађанима. Настављамо пажљиво да пратимо и анализирамо кретања, и да реагујемо свим инструментима ако затреба, потврђујући још једном да ћемо остати гарант стабилности у свим околностима“, закључила је гувернер.

Standard and Poor’s у први план истиче и да је рекордан ниво страних директних инвестиција у претходном периоду био више него довољан да у потпуности покрије текући дефицит. У саопштењу се наводи да је највећи део страних директних инвестиција био усмерен у разменљиве секторе, што је за резултат имало диверсификацију извоза и значајан раст његовог учешћа у бруто домаћем производу.

Кабинет гувернера