21/04/2019
Питања: Празници су време када се више путује, па и мењачи имају више посла. То је и шанса за пуштање у промет фалсификованих новчаница. Шта о томе кажу подаци за 2018. и има ли их већ за 2019? Да ли сте приметили да је више фалсификата током празника? На шта да обрате пажњу грађани, а на шта мењачнице? Да ли нам фалсификати чешће долазе из развијених земаља или из окружења? Много људи из региона ће доћи овде. Да ли се дешавало да се појављују фалсификоване новчанице леја, форинте или куне. Примају ли ове валуте мењачнице у пограничним деловима Србије? Ситни апоени од 10 и 20 евра који долазе из Шпаније занимљиви су фалсификаторима. Има ли их код нас? Које новчанице евра су повучене из оптицаја или су нове, па у промету на то треба обратити пажњу јер нису још познате? Осим евра, да ли се у Србији појављују и фалсификати других јаких валута, попут америчког долара и швајцарског франка?
Одговори: У 2018. години, у поступку експертизе новца примљеног под сумњом да је фалсификован откривено је 3.854 комада фалсификованих новчаница готовог новца. Номинално то износи 4.197.970,00 динара. Када се упореде откривене фалсификоване новчанице готовог новца у 2018. и готов новац у оптицају, видимо да је на милион комада оригиналних новчаница у оптицају откривено 10,5 комада фалсификованих новчаница готовог новца, а номинално посматрано, на милијарду динара у оптицају откривено је 18.276 динара фалсификованог новца. У периоду јануар–децембар 2018. године, у поступку експертизе новчаница примљених под сумњом да су фалсификати откривено је 1.225 комада фалсификованих новчаница ефективног страног новца. Од укупног броја 89,5% чине фалсификати евра, 8,9% су фалсификати америчког долара и 1,6% остале валуте (швајцарског франка – три комада, немачке марке – пет комада, британске фунте – шест комада, аустралијског долара – три комада, конвертибилне босанске марке – два комада и кинеског јуана – један комад).
У првом тромесечју 2019. године, у поступку експертизе новца примљеног под сумњом да је фалсификован откривено је 939 комада фалсификованих новчаница готовог новца. Номинално то износи 1.234.300,00 динара. Када се упореде откривене фалсификоване новчанице готовог новца у првом тромесечју 2019. и готов новац у оптицају, видимо да је на милион комада оригиналних новчаница у оптицају откривено 2,6 комада фалсификованих новчаница готовог новца, тј. на милијарду динара у оптицају откривено је 5.688 динара фалсификованог новца.
У периоду јануар–март 2019. године, у поступку експертизе новчаница примљених под сумњом да су фалсификати откривено је 218 комада фалсификованих новчаница ефективног страног новца. Од укупног броја 77,1% чине фалсификати евра, 9,6% су фалсификати америчког долара и 13,3% остале валуте (немачке марке – 27 комада, британске фунте – један комад и конвертибилне босанске марке – један комад).
У Народној банци Србије фалсификати новца евидентирају се по датуму пријема сумњивог новца и по датуму извештаја о експертизи тог новца. Експертизи новца у Народној банци Србије претходи предаја сумњивог новца овлашћеном мењачу, банци или полицији (или полиција заплени такав новац), затим банке и полиција предају сумњив новац Народној банци Србије. Из наведеног се види да се не може прецизно утврдити да ли се фалсификати у повећаном броју пуштају у оптицај током празника. Међутим, извесно је да особе које растурају лажни новац бирају место и време за своју активност тако да је уобичајено да се фалсификати пуштају у оптицај када особа која прима новац има мало времена за контролу новца (велике гужве на спортским приредбама, празничне куповине, ауто-пијаце, сточне пијаце, вашари) или су неповољни светлосни услови (дискотеке, ноћни клубови, плаћање вожње таксистима и сл.). Свакако да и повећан промет робе и новца током празника ствара повољне услове за пуштање фалсификата у оптицај.
За препознавање фалсификата првенствено је важно обратити пажњу на квалитет папира, карактеристичан звук при његовом савијању и гужвању, чврстину и еластичност – жилавост. Код фалсификованих новчаница папир је без заштитних елемената, недостаје чврстина и еластичност. Треба обратити пажњу на општи изглед новчанице, да су штампани делови јасни, да нису мутни и замрљани, што је последица технике израде фалсификата – фалсификоване динарске новчанице израђене су или на инк-џет штампачима или на ласерским штампачима. Највећи део фалсификованих новчаница ефективног страног новца израђен је у равној офсет штампи. Мањи број тих фалсификата израђен је на инк-џет штампачима или на ласерским штампачима.
Фалсификоване новчанице домаће валуте грађани најчешће могу препознати на основу следећих карактеристика: новчаница делује делимично замућено, штампани детаљи нису јасни, што се најлакше може уочити на главном мотиву на лицу новчанице (портрету), а затим и на другим детаљима. Код оригинала сви детаљи имају изражену оштрину, због чега цела слика штампаног дела изгледа изузетно јасно. Фалсификована новчаница је у највећем броју случајева глатка на додир, без имитације дубоке (рељефне) штампе, која се код оригинала може јасно осетити благим преласком јагодицама прстију преко главног мотива (портрета), текста НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ у ћириличкој и латиничкој верзији (уз леву и десну ивицу на лицу новчанице) и др. Усмеравањем фалсификоване новчанице у правцу извора светлости, водени жиг (који се код оригинала налази у белом правоугаонику) често није имитиран, а у случајевима његове имитације не приказује се повољан изглед портрета у штампаном делу (без јасних и прецизних контура, замућени детаљи, деформације појединих карактеристика), што се може јасно уочити у поређењу с тим детаљем на оригиналној новчаници. Заштитна нит код фалсификата често је имитирана лепљењем испрекидане светлосиве фолије или сивом бојом чији се прекиди и имитација јасно уочавају усмеравањем новчанице у правцу извора светлости. Код оригинала заштитна нит се оваквом провером уочава континуирано целом дужином с микротекстом динар, ћирилицом и латиницом наизменично, целом дужином нити. Кинеграм (холограм) је код фалсификата најчешће имитиран термичким лепљењем сиве фолије са утиснутом номиналном ознаком која се у великом броју случајева може уочити при првом контакту са оваквом новчаницом. Код оригинала, на овом елементу заштите, поред дискретног изгледа номиналне ознаке и још једног детаља који се разликује код различитих апоена, променом положаја новчанице уочава се ефекат дугиних боја, висока прецизност микротекста номиналне ознаке, као и веома прецизне контуре овог детаља. Новчаницу никада не треба проверавати испитивањем само једног њеног дела, јер се у пракси појављују и фалсификати у којима је један део новчанице оригиналан а други фалсификован. Ако би се у овом случају проверавао само један део новчанице, могло би се погрешно закључити да је новчаница оригинална. У ствари, она то и јесте у том делу, али истовремено постоји други део који је фалсификован и припојен (залепљен) оригиналном делу новчанице, тако да се у целини гледано ради о фалсификату. Ради лакшег препознавања наведених и других карактеристика на фалсификованој новчаници, на сајту Народне банке Србије доступан је приказ елемената заштите код оригиналних новчаница (цела апоенска структура) с јасним снимцима њихових карактеристика. Ту су приказани сви оптицајни апоени динара и наведени су заштитни елементи на основу којих грађани могу разликовати оригиналне (аутентичне) и фалсификоване новчанице. Наравно, фалсификатори имитирају заштитне елементе новчаница (обично само неке од њих), али разлика између оригиналних и имитираних заштитних елемената лако је уочљива. Квалитет фалсификата одређује се бројчано од 1 до 5, при чему су најлошији фалсификати вредновани оценом 1. Фалсификати динарских новчаница, осим у ретким случајевима када њихов квалитет одговара оцени 3, најчешће одговарају оцени 1 и 2, што значи да су лошег квалитета, то јест да њихов општи изглед и заштитни елементи битно одступају од општег изгледа оригиналних новчаница и њихових заштитних елемената. Најчешћа техника израде динарских фалсификата је фото-копирање. Нема примерака фалсификата код којих је коришћена штампа, нема примене оптички варијабилне боје итд. Поставља се онда питање како, и поред тако лошег квалитета динарских фалсификата, они ипак буду примљени као оптицајан новац у великом броју случајева. Одговор лежи у чињеници да грађани поклањају малу пажњу изгледу динарских новчаница и заштитним елементима и тако буду преварени. Често се дешава да особе које растурају фалсификовани новац то раде у лошим светлосним условима (дискотеке, ноћни клубови итд.), као и у ситуацијама када особа која прима новац нема довољно времена да провери новчанице (пијаце, вашари, ауто-пијаце итд.). С обзиром на то да је фалсификовање новца кривично дело за које се гони по службеној дужности, сваки грађанин који сумња да је примио фалсификовану новчаницу (динара или страног новца) дужан је да о томе обавести Министарство унутрашњих послова. Уколико такву новчаницу грађанин пусти у даљи оптицај, најчешће ради избегавања материјалног губитка, он и сам чини кривично дело фалсификовања новца (кажњиво је и растурање лажног новца). Грађанима се препоручује да приликом пријема новца провере његов општи изглед, квалитет папира и поједине заштитне елементе и на тај начин избегну пријем фалсификованог новца. Најлакше је упоредити заштитне елементе новчанице која се прима са заштитним елементима новчанице за коју се зна да је оригинална (новчаница добијена у банци). Овлашћени мењачи су важећим прописима обавезани да поседују и користе апарате којима се може проверити аутентичност новчаница.
Фалсификати домаћег новца најчешће се израђују у Србији, док се фалсификати страног новца најчешће израђују у иностранству па се касније пуштају у оптицај у Србији. Међутим, забележено је и неколико случајева производње лажног страног новца у Србији (евро, амерички долар). Као земље у којима се често израђује лажни новац често се помињу Италија и Бугарска.
У Републици Србији најчешће се откривају фалсификати динара, евра и америчког долара. Ређе се откривају фалсификати немачке марке, британске фунте, швајцарског франка, аустралијског долара и конвертибилне босанске марке. Веома ретко се појављују и фалсификати руске рубље и мађарске форинте, а забележен је и један случај фалсификата кинеског јуана. У складу са Одлуком о врстама девиза и ефективног страног новца које се купују и продају на девизном тржишту, банке и овлашћени мењачи могу куповати и продавати валуте које сте набројали – румунске леје, мађарске форинте или хрватске куне. Међутим, они то нису обавезни да чине, већ је то ствар пословне политике банке и мењача који има уговор о обављању мењачких послова с једном банком или више њих. На сајту Народне банке Србије на страници Минимални и максимални износи по мењачким пословима банака избором банке можете видети којим валутама и по ком курсу тргује изабрана банка (Преглед података о минималном износу динара који банке плаћају при откупу ефективе, односно максималном износу динара који банке наплаћују при продаји ефективе).
У периоду јануар–децембар 2018. године, у поступку експертизе новчаница примљених под сумњом да су фалсификати, код нас је откривено 22 комада фалсификованих новчаница од 20 евра и четири комада у апоену од 10 евра, а у периоду јануар–март 2019. године откривено је осам комада фалсификованих новчаница од 20 евра и три комада у апоену од 10 евра. Најчешћи фалсификати евра у еврозони су 20 и 50 евра, а у Србији 50, 100 и 200 евра.
Нова серија новчаница евра у овом тренутку има апоене од 5, 10, 20 и 50 евра. Новчанице од 100 и 200 евра биће пуштене у оптицај крајем маја ове године и тиме ће бити комплетирана нова серија новчаница евра. У оптицају су паралелно обе серије новчаница евра. Новчаница од 500 евра нове серије неће бити штампана, а претходна серија тог апоена постепено ће се повлачити из оптицаја, с тим да остаје законито средство плаћања, као и остали апоени прве серије, без временског ограничења.
Кабинет гувернера
