29/06/2018
Питања: Колико тренутно износи штедња, а колико је износила у 2017. години? Колико износи раст/пад (у процентима) у 2017. према 2016. години? Да ли штедња расте или опада последњих година, и од почетка ове године? Колико тренутно износи годишња каматна стопа на штедњу у динарима, а колико на депозите у еврима? Каква су очекивања с обзиром на ниске каматне стопе?
Одговор: На дан 31. децембра 2017. године, укупна динарска штедња износила је 50,2 милијарде динара (423,7 милиона евра), док је девизна штедња на исти дан износила 9,4 милијарде евра. Према последњим расположивим подацима, укупна штедња становништва положена код банака у Републици Србији износи око 10 милијарди евра. Од тога, девизна штедња износи 9,6 милијарди евра (96% укупне штедње), а динарска штедња 52,8 милијарди динара – прерачунато у евре, око 440 милиона евра (4% укупне штедње). Ови подаци указују на то да су и динарска и девизна штедња повећане од почетка 2018. године – девизна за 270 милиона евра, док је динарска штедња достигла највише нивое од када се прати и повећана је од почетка 2018. године за 2,6 милијарди динара (5,2%).
Штедња у Србији из године у годину расте, што је један од показатеља поверења грађана у банкарски сектор Србије. Посматрано од почетка 2018. године, штедња у динарима порасла је за 2,6 милијарди динара. Динарска штедња је повећана и у дужем року, тако да је од краја 2012. године, од када Народна банка Србије спроводи стратегију динаризације, утростручена. Девизна штедња грађана такође континуирано расте из године у годину, а од почетка године повећана је за 270 милиона евра.
Према последњим расположивим подацима, објављеним у Статистичком билтену Народне банке Србије за април 2018. године, годишња каматна стопа на (новоположену) динарску штедњу износи 2,65%. Годишња каматна стопа на штедњу у еврима износи 0,76%.
Анализе Народне банке Србије показују да је динарска штедња исплативија од девизне штедње и у дугом, и у кратком року. Атрактивнија динарска штедња од девизне резултат је релативно виших каматних стопа на динарску него на девизну штедњу, али и неколико других фактора. Пре свега, велики допринос већој исплативости динарске штедње даје монетарна стабилност, коју омогућава Народна банка Србије. Вредност динарске штедње очувана је у условима остварене ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса. Поред тога, атрактивности динарске штедње доприноси и чињеница да је приход по основу камата који се остварује на динарску штедњу изузет од обавезе плаћања пореза, за разлику од прихода на девизну штедњу, који је предмет опорезивања. Имајући у виду то да ће Народна банка Србије и у наредном периоду настојати да својим мерама обезбеди очување ниске и стабилне инфлације, уз релативну стабилност девизног курса динара и стабилност финансијског система, у наредном периоду се може очекивати наставак раста штедње грађана, при чему Народна банка Србије очекује да би динарска штедња требало убрзаније да расте.
Кабинет гувернера
