Четрнаест година рада гувернера Јоргованке Табаковић на челу Народне банке Србије: Стабилност која траје и резултати у корист грађана и привреде

„Током четрнаест година спроводили смо доследну економску политику, захваљујући којој су пословни амбијент и економска слика Србије трајно унапређени. Ништа се није десило случајно, већ је резултат координисаних политика Владе и Народне банке Србије, уз јасну визију и политике председника Републике Србије. Инфлација је данас упоредива с другим земљама средње Европе, обезбедили смо рекордне девизне резерве, релативну стабилност курса динара према евру и знатно ниже каматне стопе. Обезбедили смо и очували инвестициони рејтинг Србије, значајно већу запосленост и животни стандард грађана, који је и номинално и реално повећан.

Лепо је и лако потомак славних
и храбрих бити,
презиме и славу на грудима
ко ордење носити.
Али свако од нас је дужан у срцу
и делима својим
образ предака да сачува,
на смисао трајања потомке да подсећа.
А шта друго имамо и шта иза нас остаје
ако заборавимо ко смо?
Колико крви славне у нама,
у праху родне земље,
од које створени јесмо,
колико славе, српске војничке,
и сељачке части,
и царске круне, мудрости генија
светом пронесмо,
срцем великим ко Божја милост
што над нама бди,
милост која чува ту светлост душе српске,
да правда у нама никада не умине,
да витез у Србину никад не заспи”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА У БРОЈКАМА

ПРИЗНАЊА

  1. Светски финансијски часопис Global Finance сврстао је гувернера Народне банке Србије Јоргованку Табаковић међу најбоље светске гувернере у 2025. години (Central Banker Report Cards, 2025).
  2. Народној банци Србије, поводом 140 година рада, додељен је Орден за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у очувању и јачању стабилности финансијског система, који је гувернеру Јоргованки Табаковић уручио председник Републике Србије Александар Вучић.
  3. Часопис The Banker 2020. године прогласио је гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера.
  4. У време пандемије Народна банка Србије и гувернер Јоргованка Табаковић добили су награду Града Београда „Херој Београда”, због беспрекорног функционисања и у најизазовнијем периоду.

СРБИЈА 2012/2013 И 2026 – ИЗАБРАНИ ПОКАЗАТЕЉИ

РЕЗУЛТАТИ

СТАБИЛНОСТ

 

  • Наслеђену високу и волатилну инфлацију спустили смо за десет процентних поена за мање од годину дана – са 12,2% крајем 2012. на 2,2% у октобру 2013. године. Прошлу, 2025. годину, завршили смо са инфлацијом од 2,7%, што је и ниво инфлације у јуну 2026. године, и у оквиру граница нашег циља од 3 ± 1,5%.
  • Бруто девизне резерве повећане су три пута – крајем јула 2026. године износиле су 30,5 милијарди евра, што је за 20,4 милијарди евра више него крајем јула 2012. године. Нето девизне резерве у истом периоду повећане су скоро пет пута, са 5,5 милијарди евра на 26,0 милијарду евра.
  • Динар је номинално ојачао за 1% према евру, уз нето куповину од 9,9 милијарди евра на девизном тржишту. Златне резерве количински су увећане више од три и по пута, на рекордних 54,8 тона, вредност им је десетоструко већа, а учешће злата у резервама порасло је са 6,2% на око 20%.

СТАНДАРД И УШТЕДЕ

  • Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом достигла је 109% у прва четири месеца 2026. године (наспрам 66% у 2013), а минималне потрошачке корпе минималном зарадом 113% (наспрам 59% у 2013).
  • Каматне стопе на нове динарске кредите становништву и привреди данас су за 12,1 процентни поен односно 9,3 процентна поена ниже него у мају 2013. године.
  • Мерама заштите корисника финансијских услуга грађанима је враћено или уштеђено преко 8,5 милијарди динара – 5,12 милијарди динара по основу једнострано повећаних камата, 2,94 милијарде динара отписаног дуга по неактивним текућим рачунима и преко 420 милиона динара само у претходне три године по основу контрола и основаних притужби.
  • Захваљујући правилу да банке при отплати кредита примењују исти тип курса који су примењивале при исплати, корисници су за једанаест година платили банкама око 52 милиона евра мање.
  • Од 2019. банке су у обавези да при превременој отплати кредита сразмерно умање кредитну накнаду – ефекат за кориснике је око 5 милиона евра годишње. Земље Европске уније то правило примењиваће тек од краја ове године, и то само за новоодобрене готовинске и потрошачке кредите.
  • Ограничили смо распон курса који овлашћени мењачи и јавни поштански оператор могу да примењују при откупу и продаји евра – на ± 1,25% у односу на званични средњи курс. Од краја јула 2019. године туристички аранжмани наплаћују се по званичном средњем курсу динара.

ПОВЕРЕЊЕ

  • Кредитни рејтинг инвестиционог ранга добили смо у октобру 2024. године од агенције Standard & Poor’s и очували смо га упркос глобалним геополитичким тензијама. Тиме смо и званично испунили један од стратешких циљева, а међународни инвеститори су и много пре тога истицали да Србију сматрају земљом инвестиционог ранга.
  • Штедња грађана је на рекордном нивоу – динарска је прешла 240 милијарди динара и за 14 година увећана је тринаест пута, девизна је на нивоу од готово 17 милијарди евра (удвостручена је), а учешће динарске штедње у укупној штедњи први пут је прешло 10%.
  • Банкарски сектор је стабилан, високо ликвидан и адекватно капитализован. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора спуштено је са око 20% на 2,0%.
  • Србија је прва земља у региону која је 2019. године уврштена на листу држава чији се супервизорски и регулаторни захтеви за банке сматрају еквивалентним захтевима у Европској унији.

МОДЕРНИЗАЦИЈА, СИГУРНОСТ И ЈЕФТИНИЈЕ УСЛУГЕ

  • Србија је 22. маја 2025. постала 41. чланица подручја SEPA, а од маја 2026. године плаћања у еврима по SEPA стандардима извршава 18 од 19 банака, као и Народна банка Србије, у својству пружаоца платних услуга за буџетске кориснике.
  • Број издатих DinaCard картица три пута је већи у односу на 2012. годину, а међубанкарске накнаде за платну трансакцију на основу платне картице снижене су пет до шест пута – с просечних око 1% на 0,2% износа трансакције. Накнаде које трговац плаћа банци за прихватање платних картица преполовљене су – са преко 2% на око 1%.
  • Број корисника мобилног банкарства повећан је 78 пута – са 66 хиљада крајем 2012. на 5,1 милион на крају 2025. године, уз 295 пута већи број трансакција, док је број корисника електронског банкарства повећан 5,6 пута – са 875 хиљада на 4,9 милиона.
  • У платним системима Народне банке Србије и DinaCard систему у 2025. години реализована су 443 милиона плаћања, двоструко више него 2012. године. Само у IPS систему реализовано је преко 109 милиона плаћања, уз просечно време извршења трансакције од једне секунде.
  • Гарантовано је право сваког грађанина на платни рачун са основним услугама, укључујући и дигиталне услуге, а поједностављена је промена пружаоца платних услуга.
  • Током 2025. године закључено је више од 518.000 уговора на даљину, од чега је 30,7% закључено путем видео-идентификације, а од 2025. године ту услугу пружају и небанкарски пружаоци платних услуга.

ДЕТАЉНИЈЕ О РЕЗУЛТАТИМА

Кредитни рејтинг инвестиционог ранга – историјски успех Србије
  • Србији је у октобру 2024. године, одлуком агенције Standard & Poor’s, додељен кредитни рејтинг инвестиционог ранга, на нивоу BBB–. Тиме је Србија постала прва земља у региону југоисточне Европе с кредитним рејтингом инвестиционог ранга, а да није чланица Европске уније.
  • Томе су посебно допринели одговорно вођење економске политике, висок ниво девизних резерви, релативна стабилност курса динара према евру, одрживе јавне финансије, као и стабилан и отпоран банкарски сектор.
Решено питање високе инфлације и очувана средњорочна ценовна стабилност у условима глобалних шокова
  • Правовременим и адекватним мерама наслеђену високу инфлацију спустили смо са 12,2% крајем 2012. на 2,2% у октобру 2013. године. Наредних осам година, све до ескалације глобалних инфлаторних притисака, инфлација се кретала око нивоа од 2,0% у просеку и била је упоредива с просечном инфлацијом у земљама средње Европе.
  • Одрживо решавање наслеђене инфлације и усидравање инфлационих очекивања омогућили су да 2017. године циљ за инфлацију спустимо са 4% на 3%, уз непромењено дозвољено одступање од циља од ± 1,5 процентних поена. И та одлука додатно потврђује нашу намеру да, заједно с Владом Републике Србије, инфлацију у средњем року очувамо на ниском нивоу.
  • У условима интензивираних глобалних трошковних притисака доносили смо одлуке које су обезбедиле силазну путању инфлације, а нису успориле привредни раст. Инфлација је од априла 2023. била на опадајућој путањи, вративши се у границе циља од 3 ± 1,5% у мају 2024. године, и од тада се готово све време налази у тим границама.
  • Томе је допринео и сам монетарни оквир. Увођењем модела варијабилне вишеструке каматне стопе у децембру 2012. године он је постао флексибилнији и ефикаснији, што је било посебно значајно током пандемије, енергетске кризе, сукоба у Украјини и наглог раста глобалне инфлације. На све изазове Народна банка Србије одговорила је благовремено, одмерено и постепено, како би се грађани и привреда што боље прилагодили променама финансијских услова.
  • Остварени резултати допринели су усидравању инфлационих очекивања финансијског сектора, што рејтинг агенције оцењују као „зарађен кредибилитет монетарне политике”.
Релативна стабилност курса динара према евру – заштитни знак Народне банке Србије
  • Постизање и очување релативне стабилности курса динара према евру јесу препознатљив резултат Народне банке Србије.
  • Од августа 2012. године до данас динар је према евру номинално ојачао за 1%, а путем интервенција на домаћем девизном тржишту нето смо купили чак 9,9 милијарди евра.
  • Осим што чува релативну стабилност курса динара, нето куповином девиза Народна банка Србије доприноси и расту девизних резерви, додатно јачајући отпорност домаће економије и њену финансијску стабилност. То је посебно значајно у међународном окружењу обележеном готово континуираним глобалним неизвесностима и геополитичким кризама.
  • Пример су 2025. година и услови истовремених притисака из међународног окружења и унутрашњих фактора узрокованих неизвесношћу у вези с компанијом НИС, као и прво тромесечје 2026. године, када се јављају нове геополитичке тензије узроковане ситуацијом на Блиском истоку. У таквим условима Народна банка Србије јасно је показала да је спремна да употреби акумулиране девизне резерве и интервенише продајом девиза.
  • Од другог тромесечја ове године, услед обнављања притисака ка јачању динара, нето куповином девиза надокнадили смо три четвртине нето продаје девиза из првог тромесечја. То потврђује нашу спремност да одговоримо на изазове и показује адекватност наше реакције.
Девизне резерве увећане три пута, уз јачање њихове структуре
  • Бруто девизне резерве, које су крајем јула 2026. године износиле 30,5 милијарди евра, три пута су, односно за 20,4 милијарди евра, веће него крајем јула 2012. године. Нето девизне резерве су у истом периоду повећане готово пет пута, са 5,5 милијарди евра на 26,0 милијарду евра.
  • Поред раста девизних резерви, ојачана је и њихова структура – значајно смо повећали количину, вредност и учешће злата. Количина злата увећана је више од три и по пута, са 14,8 тона крајем јула 2012. на рекордних 54,8 тона, куповином на међународном тржишту (током 2019, 2020. и 2024. укупно 17 тона) и редовном куповином из домаће производње, при чему је све злато највишег квалитета и чистоће (преко 99,5%).
  • Вредност златних резерви повећана је десет пута (са 0,6 милијарди евра на 6,2 милијарду евра), а учешће злата у резервама повећано је са 6,2% на око 20%.
  • Од јула 2021. године, након што смо из иностранства увезли 13 тона злата (1 тону која је остала из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), највећи део златних резерви (49,8 тона) налази се у трезорима Народне банке Србије, док се 5 тона купљених у иностранству почетком јула 2024. тренутно налази на посебном рачуну Народне банке Србије у Берну.
Расте поверење у динар, а динарска штедња бележи рекордно високе нивое
  • Динарска штедња је у поређењу с крајем 2012. увећана тринаест пута, а њен раст посебно је био изражен у последњих неколико година.
  • Током јула 2026. динарска штедња је први пут прешла 240 милијарди динара (242,5 милијарди динара), а њено учешће у укупној штедњи достигло је више од 10%.
  • Већа употреба динара повећава ефикасност монетарне политике – динаризација депозита привреде и становништва повећана је са 19,3% на 45,5%, док је динаризација пласмана повећана са 28,0% на рекордних 40,7%.
  • Раст динарске и девизне штедње потврђује поверење грађана у централну банку и банкарски систем, а све већа употреба динара у домаћем финансијском систему најбољи је доказ растућег поверења у монетарну политику и националну валуту.
Раст животног стандарда грађана и знатно повољнији услови финансирања
  • Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом износи 109% у прва четири месеца 2026. године, што је за преко 40 процентних поена више него у 2013. години (66%), док покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом износи 113%, односно за близу 55 процентних поена више него у 2013. години (59%).
  • Референтну каматну стопу смо од маја 2013. године, када смо започели циклус монетарног ублажавања, снизили са 11,75% на 2,25%, колико је износила у новембру 2019. године. У првом периоду пандемије, због ниже тражње, спустили смо је на историјски најнижи ниво од 1% у децембру 2020. године.
  • У условима снажних глобалних инфлаторних притисака, током 2022. и 2023. пооштрили смо монетарну политику повећањем стопе на 6,5%, а са слабљењем притисака стопу смо спустили на садашњих 5,75%.
  • Као резултат тога, каматне стопе на динарске кредите становништву и привреди у јуну ове године биле су за 12,1 процентни поен односно за 9,3 процентна поена ниже него у мају 2013. године. Смањењу камата, како на динарске тако и на евро и евроиндексиране кредите, допринели су и нижа премија ризика земље, појачана конкуренција у банкарском сектору и системско уређење максималних каматних стопа код кредита становништву.
  • За грађане они значе већу доступност и нижу цену кредита намењених потрошњи и решавању стамбеног питања, што олакшава финансирање издатака и реализацију важних животних инвестиција, чиме се унапређује квалитет живота. Истовремено, привреди обезбеђују повољније изворе финансирања, лакши приступ средствима за нове инвестиције и унапређење пословања, чиме се подстичу ширење производних капацитета, раст запослености и јачање конкурентности домаће економије.
Здрав и стабилан банкарски сектор као подршка привреди и грађанима

Захваљујући одлучним, одговорним и свеобухватним мерама које континуирано спроводимо од 2012. године, банкарски сектор у Србији данас је стабилан, показује здраве финансијске резултате и има довољно капитала да покрије ризике које преузима и пружи снажну подршку привреди и грађанима.

  • Због неодговарајућег управљања и надзора пре 2012. године, а ради јачања стабилности банкарског сектора, били смо принуђени да у периоду од краја 2012. до краја 2014. године затворимо четири банке. Да бисмо предупредили сличне ситуације у будућности, свеобухватно смо унапредили регулаторни оквир за пословање банака и банкарску супервизију.
  • Постепена и контролисана консолидација сектора омогућила је стално унапређење квалитета и спектра услуга за грађане и привреду.
  • Захваљујући проактивним мерама Народне банке Србије усмереним на спречавање настанка проблематичних кредита, као и стабилном макроекономском амбијенту, њихово учешће смањено је на историјски минимум од 2,0%.
  • У условима глобалних неизвесности, континуирано присутних још од пандемије вируса корона, предузимали смо све неопходне мере како бисмо грађанима и привреди олакшали периоде криза, уз очување финансијске стабилности.
  • Током 2020. године грађанима и привреди омогућили смо мораторијум на отплату кредита и лизинга у два наврата (марта и јула), који је искористило преко 90% односно 80% дужника. Омогућен је и репрограм и рефинансирање обавеза дужника банака и давалаца лизинга који су посебно били погођени пандемијом. Олакшице, у укупном износу од 111 милијарди динара, одобрене су за преко 50.000 клијената.
  • И пољопривредницима, укључујући и лицa која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачама, омогућен је репрограм обавеза по кредитима код банака и давалаца лизинга. На крају јуна 2026. године око 5,4 милијарде динара пољопривредних кредита отплаћује се под олакшаним условима.
  • Закључно с јуном 2026. године, око 8.000 дужника физичких лица искористило је могућност реструктурирања готовинских, потрошачких и других сличних кредита, у укупном износу од 6,8 милијарди динара.
  • У условима наглог и знатног раста стопа EURIBOR, у септембру 2023. привремено смо ограничили каматне стопе на стамбене кредите у еврима, што је у просеку спустило каматне стопе на стамбене кредите за 2 процентна поена, а рате кредита смањене су за од 10% до више од 25%. Ово питање смо 2025. године системски и трајно решили изменама Закона о заштити корисника финансијских услуга, обезбеђујући грађанима сигурност у погледу максималне висине каматних стопа не само на стамбене кредите већ и на остале кредитне производе (готовинске и потрошачке кредите, кредитне картице и минусе по текућим рачунима).
  • Као резултат тога, просечне номиналне каматне стопе на нове стамбене кредите смањене су са 6,5% у септембру 2023. на 4,5% у јуну 2026, а на готовинске кредите са 10,2% у децембру 2024. на 8,4% у јуну 2026. Истовремено, у периоду од децембра 2024. до јуна 2026. године каматне стопе на прекорачења по текућим рачунима смањене су са 27,9% на 17%, а на кредитне картице са 22,3% на 14,4%.
  • У складу са супервизорским очекивањима Народне банке Србије, банке су до краја јуна 2026. године одобриле преко 440.000 кредита посебно намењених грађанима и пензионерима с нижим примањима, у укупном износу од преко 350 милијарди динара. Повољнији услови омогућили су и рефинансирање постојећих кредита по знатно нижим каматним стопама.
  • Подржали смо и државни програм стамбених кредита за младе, у оквиру којег је одобрено скоро 7.500 кредита, у износу од око 585 милиона евра – искоришћеност од 65% расположивих 900 милиона евра потврђује значај који овај програм има за решавање стамбеног питања грађана.
Стабилан и сигуран рад платних система, уз већу брзину и доступност услуга

Народна банка Србије води рачуна о сигурном и стабилном раду шест платних система. Успоставили смо савремени правни оквир за платне услуге који подстиче иновације и конкурентност на тржишту, у складу с најбољом европском и светском праксом.

  • Развили смо IPS НБС систем за инстант плаћања, којим је грађанима и привреди омогућено да плаћају било где и било када, уз пренос новца на рачун примаоца за свега неколико секунди. Инстант плаћање на продајним местима омогућено је различитим методама (IPS pokaži и IPS skeniraj), укључујући и deep-link технологију за плаћање на интернет продајном месту помоћу само једног уређаја, уз потпуну безбедност.
  • Услугом Prenesi грађани инстант плаћања извршавају уношењем само броја мобилног телефона регистрованог примаоца или одабиром из именика, без потребе да памте шаблоне и уносе број рачуна. Рачуне за месечне обавезе плаћају скенирањем NBS IPS QR кода, без укуцавања података – у 2025. години тако су извршена 30,2 милиона плаћања. Исти механизам примењен је и у пројекту „е-Плати”, којим се електронски плаћају услуге Министарства унутрашњих послова у вези са издавањем личних докумената.
  • Иновације у области плаћања подржавамо и механизмом за тестирање иновативних решења (тзв. regulatory sandbox), намењеним и стартап компанијама.

Константно унапређујемо национални картични систем DinaCard:

  • Број издатих Дина картица три пута је већи у односу на 2012. годину, а од 1. јуна 2024. године све новоиздате картице су бесконтактне. Омогућено је и плаћање на рате дебитном картицом, као замена за чек, и подизање готовог новца уз куповину на свим бензинским станицама NIS Petrol и Gazprom, као и у свим продајним објектима Mercator, Roda, iDEA, Maxi и Tempo.
  • DinaCard картицом плаћа се на интернет продајним местима око 3.500 трговаца, а у 2025. години тако је остварено преко 16,6 милиона плаћања.
  • Издајемо и интернационалну DinaCard картицу, употребљиву у иностранству. Око 670.000 издатих DinaCard-Discover картица с чип технологијом у Србији се користи као домаће, а у иностранству се могу користити на прихватној мрежи Discover у преко 200 земаља и територија.
  • С кинеским националним картичним системом UnionPay потписали смо Уговор о сарадњи (закључен 2018. године), којим је предвиђено омогућавање прихватања UnionPay картица на DinaCard прихватној мрежи, а затим и издавање заједничке бесконтактне DinaCard-UnionPay картице која се користи и на прихватној мрежи DinaCard система и у иностранству на прихватној мрежи UnionPay-а у више од 180 држава. Данас се UnionPay картице у DinaCard прихватној мрежи прихватају на 77% ПОС терминала и 92% банкомата, уз око 53.000 трансакција месечно.

Захваљујући савременом правном оквиру за пружање платних услуга и модерној платној инфраструктури, у претходних четрнаест година значајно је повећано коришћење платних услуга, електронских сервиса и безготовинских начина плаћања. У том периоду остварен је:

У платним системима чији је оператор Народна банка Србије и у DinaCard систему Народне банке Србије у 2025. години реализована су укупно 443 милиона плаћања, што је пораст за 99,9% у односу на укупан број трансакција извршених у платним системима 2012. године, када је реализовано 221,6 милиона плаћања.

Само у IPS НБС систему током 2025. извршена су 109,3 милиона инстант плаћања, у просеку око 300.000 дневно, уз просечно време извршења од једне секунде. Од почетка рада IPS НБС система извршено је око 470 милиона трансакција, укупне вредности од око 5.355 милијарди динара.

Oмогућили смо и закључивање уговора на даљину и уз помоћ видео-идентификације корисника у 2018. години, а од тада број уговора расте сваке године:

  • У 2025. години закључена су 518.184 уговора на даљину, што је 11,7 пута више у односу на 2019. годину, када је закључено 44.295 уговора.
  • У 2025. години 30,7% уговора закључено је путем видео-идентификације корисника, а 69,3% на други електронски начин.
Подигнута функција заштите корисника финансијских услуга донела велике позитивне материјалне ефекте

У последњих четрнаест година Народна банка Србије предузела је велики број активности у оквиру своје функције заштите корисника финансијских услуга. Законе и подзаконске акте континуирано смо унапређивали, а све њихове инструменте и механизме редовно смо користили, што је довело до значајних, директних позитивних материјалних ефеката за кориснике.

Материјални ефекти мера заштите корисника финансијских услуга.

  • На предлог Нaродне банке Србије, прошле године је усвојен нови Закон о заштити корисника финансијских услуга, којим су, између осталог, прописана ограничења каматних стопа на све врсте кредита, а банке су обавезане и да у одређеним ситуацијама нуде корисницима олакшице у отплати кредита. Први извештаји показују да су банке прихватиле 79% захтева за олакшице, а поред продужења рока отплате, најчешће је примењивана и олакшица у виду смањења каматне стопе и застоја у отплати кредита.
  • Иницирали смо измене Закона о платним услугама којима је омогућено да се обезбеди повраћај средстава корисницима који су жртве превара са ауторизованим платним налогом (инвестиционих превара, романтичних превара, WhatsApp превара и сл.). За седам месеци примене ове мере банке су успеле да замрзну средства на инкриминисаним рачунима и врате оштећеним корисницима 33 милиона динара. У наредном периоду очекујемо још веће ефекте ове мере.
  • На основу мишљења Народне банке Србије с краја 2019. године, банке су у обавези да приликом потпуне превремене отплате кредита сразмерно умање једнократно наплаћену кредитну накнаду. Поређења ради, овакво правило ће све земље Европске уније примењивати тек од краја ове године, и то искључиво за новоодобрене кредите и искључиво за готовинске и потрошачке кредите. Ефекат ове мере за кориснике у првим годинама њене примене износио је око 5 милиона евра годишње.
  • Једна смо од малобројних земаља која је још од 2019. године детаљно регулисала оглашавање финансијских услуга и увела потпун ред у овој области, на начин да су данас сви подаци у реклами тачни, недвосмислени и потпуни. С тим у вези, спроведено је више контролних поступака и изречене су мере према банкама које се нису придржавале ових правила.
  • Посебном одлуком из 2015. године Народна банка Србије обавезала је банке да свим корисницима којима су једнострано повећавале каматну стопу врате износ камата који су наплатиле по основу таквог повећања, те је корисницима на основу те мере враћено 5,12 милијарди динара.
  • Иако је Законом о заштити корисника финансијских услуга из 2011. године прописана обавеза за банке да примењују средњи курс приликом исплате и отплате кредита, сви корисници који су кредит узели пре тога и даље су били изложени неповољним курсним разликама, те је зато изменама тог закона из 2014. године уведена обавеза за банке да при отплати кредита од стране корисника примењују исти тип курса који су примењивале када су корисницима исплатиле кредит. Оквирне процене говоре да су захваљујући овој регулаторној интервенцији корисници за 11 година, од када се то правило примењује, приликом отплате својих кредита платили банкама око 52 милиона евра мање.
  • Спроведено је девет поступака у којима је утврђено да је банка уговарала неправичне уговорне одредбе или примењивала непоштену пословну праксу и с тим у вези су изречене одређене мере, али су и обавештене све банке, како би своје уговоре и праксу ускладиле с налазима из тих поступака.
  • На основу контролних поступака само у последње три године, корисници су остварили бенефит, најчешће у виду повраћаја средстава од 211,6 милиона динара.
  • У последње три године решили смо скоро 6.900 притужби корисника финансијских услуга. Свакој од њих поклонили смо дужну пажњу, а доказ за то је да је чак 42% притужби против банака решено у корист корисника, док је 20% притужби против друштва за осигурање било основано. Позитиван ефекат за кориснике чије су притужбе биле основане у те три године износи преко 212,5 милиона динара.
  • На основу мера Народне банке Србије у периоду од 2021. до 2023. године банке су отписале 2,94 милијарде динара дуга корисника по основу неактивних текућих рачуна.
  • Активно смо подстицали конкуренцију и мобилност клијената – успели смо да у потпуности поједноставимо рефинансирање кредита и уопште промену банке.
  • Наша константна будност и ажурност у овој области увећавају правни ризик свим тржишним учесницима који желе да послују на ивици прописа и чине високо извесним откривање неправилности и њихово санкционисање.
Темељне регулаторне реформе омогућиле приступање подручју SEPA и SEPA платним шемама

Успешним координирањем процеса приступања Републике Србије подручју SEPA 2025. године Народна банка Србије створила je предуслове за приступање домаћих пружалаца платних услуга SEPA платним шемама од маја 2026. године.

  • Платној шеми SEPA трансфер одобрења – SEPA Credit Transfer (SCT) приступило je 18 од 19 банака у Србији, чиме су грађанима и привреди омогућена бржа, једноставнија, транспарентнија и повољнија плаћања у еврима са земљама чланицама подручја SEPA.
  • Могућност извршавања плаћања путем SEPA платних шема доприноси јачању конкурентности домаће привреде, лакшем пословању с партнерима из Европе и већој предвидивости финансијских токова, док грађанима омогућава да своје прекограничне финансијске обавезе извршавају по истим правилима и стандардима који важе широм европског платног простора.
Сигурност и заштита грађана у мењачким пословима
  • Као регулатор и супервизор девизног и мењачког пословања од 1. јануара 2019. године, Народна банка Србије обезбедила је сигурност и заштиту грађана Републике Србије на девизном и мењачком тржишту.
  • Ограничили смо најнижи куповни курс, односно највиши продајни курс који овлашћени мењачи и јавни поштански оператор могу да примењују приликом откупа, односно продаје ефективног страног новца – евра, и то на ±1,25% у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан, док је мењачка провизија укинута.
  • Решили смо и дугогодишње питање наплате туристичких аранжмана по продајним курсевима банака за девизе или ефективни страни новац. Од краја јула 2019. године, приликом истицања цене и наплаћивања туристичких аранжмана у иностранству примењује се званични средњи курс динара.
Континуирана заштита права и интереса осигураника
  • У протеклих четрнаест година Народна банка Србије је континуирано била посвећена постизању стабилности и предвидивости услова пословања на тржишту осигурања, као и заштити права и интереса осигураника и других корисника осигурања.
  • Број закључених уговора о осигурању повећан је са 5,9 милиона у 2016. на 9,5 милиона у 2025. години, док је број приговора на услуге осигурања остао готово непромењен – око 19 хиљада годишње. То потврђује стабилан ниво заштите корисника и значај континуираног унапређења тржишног понашања.
  • Укупна премија је са 61,5 милијарди динара у 2012. години порасла на 191,5 милијарди динара у 2025. години.
  • Премија по становнику порасла је више од три пута у последњих четрнаест година (са 75 евра на 249 евра).
  • Премија у животном осигурању порасла је са 11,9 милијарди динара на 34,1 милијарду динара, док су износи накнада осигураницима, односно грађанима и правним лицима, бележили већи раст од раста премије осигурања (решене штете повећане су 3,6 пута, а премија осигурања 3,1 пута).
Бројна законска решења у најбољем интересу грађана и привреде

Спроведеним регулаторним активностима омогућили смо:

  • савремени правни оквир који Народној банци Србије даје адекватне инструменте ради спровођења монетарне и девизне политике и гарантује јој независност (измене и допуне Закона о Народној банци Србије из 2012, 2015, 2018. и 2025. године);
  • промену оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке, уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу, што се показало и практично на делу у случају Сбербанке (измене и допуне Закона о банкама из 2015. и 2025. године);
  • стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов правилан развој (Закон о дигиталној имовини и комплетни подзаконски акти за примену тог закона), уз појављивање првих субјеката који имају дозволу Народне банке Србије за пословање с виртуелним валутама на домаћем тржишту у складу с међународним стандардима;
  • модернизацију у пружању платних услуга у земљи и са иностранством и већу конкуренцију на тржишту платних услуга (Закон о платним услугама и његове измене и допуне у 2018. и 2024. години);
  • уједначавање, снижавање и већу транспарентност трошкова у вези са обављањем плаћања грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Одлука о платном рачуну са основним услугама);
  • већу заштиту и побољшање положаја корисника финансијских услуга (Закон о заштити корисника финансијских услуга), посебно у условима све већег коришћења информационо-комуникационих технологија (Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину);
  • увођење финансијских колатерала по међународним стандардима на домаћем финансијском тржишту, којима се унапређују правна сигурност и ефикасност у извршавању обавеза на финансијском тржишту, смањује кредитни и системски ризик (Закон о финансијском обезбеђењу) и доприноси развоју финансијског тржишта;
  • унапређење правног оквира којим се уређује тржиште капитала, активним учешћем у припреми новог Закона о тржишту капитала, као и стратегијама за развој тржишта капитала;
  • унапређење надзора Народне банке Србије над мењачким пословима и девизним пословањем, увођење строжих мера и додатних обавеза мењача ради заштите грађана који обављају мењачке послове и обезбеђивања њиховог транспарентног и сигурног пословања (измене и допуне Закона о девизном пословању из 2025. године).

Постигнут је огроман напредак у борби против прања новца и финансирања тероризма.

  • Значајне законодавне активности Народне банке Србије које у области борбе против прања новца и финансирања тероризма и ширења оружја за масовно уништење реализујемо с другим надлежним органима омогућиле су унапређење правног оквира којим се уређује ова област.
  • Улога Народне банке Србије у овој области препозната је и у највишим оценама усклађености с међународним стандардима које су релевантне међународне институције (FATF и Манивал) дале не само за прописе којима се уређује пословање финансијских институција које надзире Народна банка Србије већ и за делотворност њихове примене.
  • Србија је крајем 2023. постигла усаглашеност са свих 40 препорука FATF-а. Након нове процене, Манивал је у децембру 2025. Србију сврстао у процедуру редовног праћења, што је најбољи могући исход који нека држава може имати након узајамне процене Манивала.
  • Тај резултат потврђује висок степен усклађености и делотворности система за спречавање прања новца и финансирања тероризма и доприноси поверењу у домаћи финансијски систем.
Европске интеграције
  • У групи смо централних банака с највећим бројем надлежности у оквиру процеса европских интеграција. Руководимо радом две важне преговарачке групе – Финансијске услуге (Поглавље 9) и Економска и монетарна политика (Поглавље 17) – а другонадлежна смо институција у Поглављу 4 – Слободно кретање капитала. Сва три поглавља су отворена. Учествујемо у раду још осам преговарачких поглавља.
  • У 2026. години припремили смо и доставили Европској комисији на консултације девет нацрта закона, међу којима су нацрти Закона о кредитним институцијама, Закона о осигурању и Закона о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије.
  • Додатна потврда доприноса Народне банке Србије европском путу Србије јесте и оцена Европске комисије у Извештају о напретку Републике Србије, у делу који се односи на економске критеријуме, у чијем испуњавању Народна банка Србије има значајну улогу.
Сарадња с Међународним монетарним фондом

У периоду од 2012. године с Међународним монетарним фондом успешно смо спровели:

  1. један стендбај аранжман из предострожности (без коришћења средстава),
  2. један стендбај аранжман из периода глобалне енергетске кризе (који је успешно окончан пре договореног рока) и
  3. два саветодавна нефинансијска инструмента за координацију политика, који су намењени земљама које спроводе кредибилну економску политику.

У току је сарадња у оквиру трећег саветодавног инструмента за координацију политика, чије је и треће разматрање успешно завршено у јуну ове године.

Највиши званичници Међународног монетарног фонда дали су бројне позитивне оцене напретка Србије:

  1. Србија је светла тачка у Европи.
  2. Фундаменти земље су јаки.
  3. Србија је изградила снажне бафере и важно је да се они очувају, јер их многе земље немају.
  4. Показана отпорност српске економије је импресивна!
  5. Велико поверење у Србију заслужено је радом и резултатима, новим радним местима и бољим животним стандардом. Кредибилитет се стиче делима, а не речима.
Стабилан и предвидив привредни амбијент подржава инвестиције у Србији
  • У периоду од 2013. до 2025. године у Србију је путем страних директних инвестиција уложено 41,7 милијарди евра, односно 43,1 милијарду евра укључујући и прву половину 2026. године.
  • Око 55% тих инвестиција било је усмерено ка извозно оријентисаним секторима, што је допринело ширењу и диверсификацији извозне базе Србије и повећању покривености увоза робе и услуга њиховим извозом – са 67% у 2012. на 92% у 2025. години, а од почетка текуће године на 95%.
Људски ресурси – темељ дугорочне стабилности институције
  • Дугорочна стабилност институције не ослања се само на регулативу и стратегије већ првенствено на људе који те процесе свакодневно воде стручно и одговорно.
  • Кроз програме студентских пракси, укључујући сарадњу с високошколским установама у Републици Српској, прошло је више од 900 студената, а најбољи су постали део тима Народне банке Србије.
  • Ангажовањем најталентованијих младих студената завршних година факултета значајно смо повећали учешће запослених до 30 година старости – са 5,73% у 2012. на 12,08% у 2026. години.
  • Квалификациона структура запослених знатно је унапређена – запослени с високом стручном спремом чине 40,8% укупно запослених.

„Током четрнаест година доказали смо да се резултати не преговарају – градили смо их упорно, годину за годином, без обзира на то одакле је долазио шок из међународног окружења. То ће остати наш начин рада и у наредном периоду, јер смо показали да упорност и одговорност трају дуже од сваке кризе. Током сваке од четрнаест година нисмо тражили пречице и нећемо их тражити ни убудуће. Свака промена у окружењу за нас је била додатни сигнал да размишљамо унапред, јер је то једини начин да оно што смо изградили остане трајно”, закључује гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера