Стручни радови

  • Бр. 30 | Дијaнa Ajaлa, Милан Недељковић и Kристијан Саборовски - Ко узима парче пите? Бум у развоју тржишта корпоративних обвезница у земљама у успону, Децембар 2015.

    Аутори: Дијaнa Ajaлa, Милан Недељковић и Kристијан Саборовски *
    децембар 2015.
    Апстракт: Овај рад анализира промене у дужничкој структури компанија ван финансијског сектора у земљама у успону. Резултати указују да унапређење локалног институционалног окружења и бољи домаћи макро-фундаменти подржавају развој тржишта корпоративних обвезница. Глобални циклични фактори, међутим, објашњавају највећи део текућег бума у емитовању корпоративних обвезница. Утицај глобалних фактора је примарно везан за величину локалног тржишта обвезница, а мање за квалитет домаћих фундамената. Везе са страним банкама пружају један део објашњења зашто су тржишта обвезница заменила банке у усмеравању глобалне ликвидности према земљама у успону. Резултати указују на ризике од повлачења капитала у оним земљама у успону у којима су циклични приливи глобалних капиталних токова били више везани за ликвидност домаћег тржишта, а мање за унапређење макро-фундамената.
    Кључне речи: тржишта обвезница, капитални токови, земље у успону
    JEL Code: F30, G15, G20, G30

  • Бр. 29 | Иван Николић - Детерминанте цене станова новоградње у Србији, Август 2015.

    Аутор: Иван Николић
    август 2015.

    Апстракт: Рад анализира детерминанте цена станова новоградње у Србији на панел подацима из 24 града у периоду 2011-2014. Резултати су показали да на цене станова новоградње првенствено утичу раст становништва и маса исплаћених реалних зарада као репрезент дохотка становништва, док са падом ефективне каматне стопе на стамбене кредите расте цена станова новоградње. Оцене осталих објашњавајућих променљивих, као што су ниво развијености градова, географска удаљеност од Београда или динамика привредне активности мерена кретањем реалног БДП-а, упркос очекиваном знаку, показале су се као статистички несигнификантне за цене станова новоградње.

    Кључне речи: станови, цене, тржиште некретнина

  • Бр. 28 | Ивана Рајковић и Бранко Урошевић - Доларизација депозита у кратком и дугом року: пример земаља централне и југоисточне Европе, децембар 2014.

    Аутори: Ивана Рајковић и Бранко Урошевић
    децембар 2014.

    Апстракт: Овај рад истражује различите детерминанте перманентне и транзиторне компоненте доларизације у земљама централне и југоисточне Европе. Резултати истраживања указују на позитивну коинтеграциону везу између перманентне компоненте доларизације и доларизације процењене методом минималне варијансе портфолија (МВП), што представља додатну емпиријску потврду МВП метода као стандардног алата за анализу финансијске доларизације у дугом року. У дугом року, агенти доносе одлуке о алокацији штедње на основу релативног волатилитета инфлације у односу на волатилитет девизног курса, не узимајући у обзир разлику у реалним каматним стопама на штедњу. Резултати анализе даље указују на то да различити фактори детерминишу доларизацију у кратком року. Доларизација у кратком року испољава персистентност и одређена је, поред МВП удела, кретањем каматног диференцијала, као и кретањем номиналног девизног курса. Овакво кретање доларизације указује на то да мере усмерене ка смањењу доларизације преко диференцијала каматне стопе имају ефекта у кратком року, док у дугом року на де-доларизацију могу утицати мере које обезбеђују релативну стабилност инфлације у односу на стабилност девизног курса.

    Кључне речи: перманентна и транзиторна доларизација, транзиционе економије

    JEL Code: C33, F31, G11

  • Бр. 27 | Драгиша Оташевић - Анализа макроекономских детерминанти квалитета кредитног портфеља банака у Србији, новембар 2013.

    Аутор: Драгиша Оташевић

    новембар 2013.

    Апстракт: Циљ овог рада је да се испита утицај макроекономских фактора на реализацију кредитног ризика у портфељу банака у Србији. Примењено је више метода панела над подацима за 33 банке у периоду од Т3 2008. до Т2 2012. године. Одвојено су анализирани банкарски кредити становништву, односно предузећима. Резултати економетријске анализе указују на то да су погоршање пословног циклуса и депрецијација динара доминантно допринели погоршању квалитета кредитног портфеља банакa у Србији у посматраном периоду. Осим тога, резултати упућују на утицај инфлације на квалитет кредита привреди и становништву, док је квалитет кредита становништву додатно осетљив на кретање краткорочних каматних стопа.

    Кључне речи: банкарски кредити, квалитет кредита, економска активност, девизни курс, валутно индукован кредитни ризик, Србија

    JEL Code: C33, E51, E58, G21, G32

  • Детаљан приказ десезонирања серије индустријске производње Србије методом X-12-ARIMA

    Аутор: Мирко Ђукић
    април 2013.

    Апстракт: У овом раду детаљно смо представили кораке десезонирања серије индустријске производње Србије за период 1994–2012. методом X-12-ARIMA. У фази пред-прилагођавања серију смо „прочистили“ од највећих аутоматски оцењених искока (RegARIMA моделом), као што су трајна промена нивоа за НАТО бомбардовање, и привремена промена за петооктобарске политичке промене итд, као и од „рампе“ за почетак светске економске кризе, коју смо сами укључили у регресију. Поред тога, RegARIMA моделом оценили смо да један радни дан мање у месецу, због празника или викенда, смањује производњу за 1,5%, а ти ефекти су такође (привремено) искључени из серије, пре уласка серије у X-11 фазу. Оцењена финална сезонска компонента серије у X-11 фази показује смањене сезонске осцилације у последњих десетак година, тј. све нижи сезонски фактор за јесењо-зимске и све виши за летње месеце. Серију индустријске производње смо поред десезонирања и „декалендарисали“, тј. искључили ефекте и броја радних дана и празника, чиме се добија реалнија слика о кретању у индустрији. Десезонирана серија садржи све искоке, с тим што се оцењени привремени искоци укључују у ирегуларну компоненту, а трајни искоци у тренд. У анализама ревизије јануар се испоставио као месец који је „најмање поуздан“, тј. као месец чија се десезонирана вредност највише ревидира додавањем нових података.

    Кључне речи: X12-ARIMA, десезонирање, индустријска производња Србије

    JEL Code: C22

  • Обелодањивање информација од стране „малих“ трговаца (на енглеском)

    Аутор: Luca Gelsomini
    новембар 2012.

    Апстракт: У раду приказујемо модел стратешког трговањa инсајдера који тргују неопаженo и теже остварењу додатног профита , и предлажемо свеобухватну теорију тржишне неанонимности. Дошли смо до неколико нових резултата. Они зависе од својстава утврђене вредности активе, веровања, интертемпоралних избора и карактеристика инвеститора. У условима равнотеже, уколико је на снази пропис којим се захтева обелодањивање информација о трговању, те информације могу да изазову промене цена. Уколико до њих дође, шпекулације на бази недовољних информација се јављају само у неким случајевима. Конкретно, инсајдери који имају ограничења на држање активе зарађују више него што би био случај без таквог правилa о обелодањивању информација. Сходно томе, непотребно је прописивати обавезу обелодањивањa информација, будући да ће сва трговања од значаја бити добровољно обелодањена. Овај резултат открива претходно неистражену повезаност ове теме са литературом о (непотврђеним/нереализованим) најавама.

    Кључне речи: Обавезно vs. добровољно обелодањивање информација; регулатива у области хартија од вредности; инсајдерско трговање; манипулације на тржишту

    JEL Code: D82; G12 ; G14 ; G38

  • Канал банкарског кредитирања у евроизованој економији: случај Србије (на енглеском)

    Аутори: Срђан Кујунџић и Драгиша Оташевић
    јул 2012.

    Апстракт: Циљ овог чланка је истраживање канала банкарског кредитирања као дела механизма монетарне трансмисије у Србији. Прикупљени су билансни подаци за 33 банке у периоду од трећег квартала 2008. до другог квартала 2011. године а као економетријска техника је употребљен метод динамичког панела. Истражене су двe функције понуде банкарских кредита у зависности од валутне деноминације или индексације кредита. Асиметрично прилагођавање количине кредита истражено је узимајући у обзир следеће карактеристике: величина банке, капитализација, ликвидност, страно власништво и задуженост према иностранству. Резултати указују на постојање канала банкарског кредитирања кроз домаћу и страну референтну стопу у понуди домаћих кредита. У случају кредита у страној валути, промене референтних стопа немају статистички значајан ефекат што се може објаснити високим учешћем дугорочних кредита у укупним девизним и девизно индексираним кредитима и ограниченом дужином узорка.

    Кључне речи: Канал банкарског кредитирања, Србија, евроизована економија, метод динамичког панела на малом узорку

    JEL Code: Е52, Е58, C33

  • Анализа детерминанти текућег рачуна платног биланса коришћењем „Jackknife“ методa моделског упросечавања (на енглеском)

    Аутори: Милан Недељковић, Бранко Урошевић и Емир Зилџовић
    јул 2012.

    Апстракт: Овај рад истражује краткорочне и средњорочне везе између текућег рачуна платног биланса и широког спектра макроекономских детерминанти у Србији и одабраним земљама централне и источне Европе. Користећи нову технику моделског упросечавања анализа је фокусирана на детерминанте дефицита текућег рачуна платног биланса појединачних земаља. Резултати указују да модел добро описује кретања дефицита текућег рачуна платног биланса током претходне деценије и да добро прати његову релативну волатилност. Знакови и вредности различитих коефицијената указују на значајну хетерогеност између земаља пружајући емпиријску потпору за анализу на нивоу појединачних земаља.

    Кључне речи: Дефицит текућег рачуна платног биланса, Моделско упросечавање, Земље у транзицији

    JEL Code: F32

  • Оцена утицаја Балаша-Самјуелсоновог ефекта у земљама централне и источне Европе: ревидирана анализа на бази тестова коинтеграције панела (на енглеском)

    Аутор: Мирјана Милетић
    јул 2012.

    Апстракт: Овај рад има за циљ да оцени допринос Балаша-Самјуелсоновог ефекта инфлацији и реалној апрецијацији у земљама централне и источне Европе на бази података за панел од девет земаља за период од средине деведесетих година до трећег тромесечја 2010. године. Анализа је спроведена ради добијања одговора на питање у којој мери је глобална економска криза утицала на успоравање степена реалне конвергенције поменутих земаља. Балаша-Самјуелсонов ефекат у просеку објашњава мање од 1.5 процентних поена разлике у инфлацији у земљама централне и источне Европе у односу на евро зону и око 1 процентни поен домаће инфлације. Добијени резултати оцењивања нису се значајније променили у зависности од спецификације модела као и коришћеног метода оцењивања. Већина резултата упућује на то да се утицај Балаша-Самјелсоновог ефекта није значајније променио током кризе, иако је оцена нешто нижа него за период пре 2004. године.

    Кључне речи: Баумол-Бовенов ефекат, Балаша-Самјуелсонов ефекат, реална апрецијација, инфлација

    JEL Code: C23, E31, F31, F36, O11, O40, O52

  • Како је криза хипотекарних (сабпрајм) кредита постала глобална: Докази на основу спредова на кредит дифолт свопове пословних банака (на енглеском)

    Аутори: Barry Eichengreen, Ashoka Mody, Milan Nedeljković и Lucio Sarno
    јул 2012.

    Апстракт: Како је криза сабпрајм кредита, проблем у малом делу финансијког тржишта САД, утицала на целокупни глобални банкарски систем? Да одговоримо на ово питање користили смо метод основних компоненти и идентификовали заједничке факторе који утичу на кретање спредова на банкарске кредит дифолт свопове. Пронашли смо да кредитни ризик у међународном банкарском систему расте и смањује се у нормална времена у складу са краткорочним глобалним економским проспектима. Значај заједничких фактора, међутим, је нарастао до високих нивоа од почетка сабпрајм кризе па све до спашавања Bear Stearns -а, указујући на увећан осећај међу тржишним учесницима да ликвидносни и кредитни ризици расту. Након колапса Lehman Brothers, међузависности су кратко нарасле до нових висина рефлектујући повишени ризик финансирања и ризик друге стране. Колапсом Lehman Brothers проспект глобалне рецесије је постао неизбежан узрокујући даље погоршање кредитних портфолија банака. У овом тренутку целокупни глобални финансијски систем је постао инфициран.

    Кључне речи: криза сабпрајм кредита, кредит дифолт своп, заједнички фактори

    JEL Code: G10, F3

  • Анализа платног система Народне банке Србије – симулациони приступ  (на енглеском)

    Аутори: Александар Димитријевић, Милан Николић, Миро Вукоје
    мај 2012.

    Апстракт: Примењујући симулациони приступ, овај рад испитуje утицај оперативних проблема два најзначајнија учесника на систем у целини као и на остале учеснике Платног система Народне банке Србије. Ово је први рад који испитује последице испољавања оперативних проблема учесника платног система Народне банке Србије. Посматрана су два сценарија. У првом сценарију се најзначајнији учесник сусреће са оперативним проблемима, док се у другом симулациони приступ базира на оперативним проблемима два најзначајнија учесника. Рестриктивно дизајнирани сценарији показују да оперативни проблеми назначајнијих учесника умногоме утичу на способност других учесника да изврше своја плаћања. Као једна од могућих реакција учесника на ситуацију у којој се појављују горе наведени проблеми, примењено је стоп-сендинг правило и испитано је како оно може ублажити неповољне утицаје тих проблема. Примена стоп-сендинг правила може значајно утицати на смањење неповољних ефеката оперативних проблема. Ипак, треба имати на уму да примена овог правила смањује број трансакција у систему, као и промет. На крају, анализом је утврђена вероватноћа појављивања бар једне непоравнате трансакције за сваки од рачуна.

    Кључне речи: симулације, платни систем, оперативни ризик, стоп-сендинг правило

    JEL Code: C15, G28

  • Oбрасци и цене у светској трговини: улога продуктивности и квалитета  (на енглеском)

    Аутори:  Кристиана Бенедети Фазил* и Теодора Борота**
    јул 2011.

    Рад је изабран за најбољи рад Прве годишње конференције младих српских економиста, одржане у Народној банци Србије од 22. до 23. јуна 2011.

    Апстракт: У овом раду анализира се улога квалитета производа и ефикасности радне снаге у обликовању трговинских образаца и интензитета трговине унутар и између две групе земаља, развијенијег и богатијег Севера, и Југа у развоју. Новије, емпиријске студије указују на позитивне односе између прихода по глави становника и извозних цена, увозних цена, као и увозних цена за датог извозника. Уместо ослањања на специфичне механизме тражње попут нехомотетичних преференција, овде је фокус на разликама у технологијама Севера и Југа у Север-Југ трговинском моделу са четири државе, у наведене две димензије хетерогености фирми. Разлике у квалитету производа и ефикасности фирми доводе до дистрибуције цена која ствара разлике у композицији потрошачких корпи и извозним и увозним ценама између богатих и сиромашних земаља. Даље, коначна квалитативна расподела потрошње показује да Север (Југ) троши већи део прихода на куповину производа високог (ниског) квалитета чак и уз једнаке, хомотетичне преференције у обе групе земаља.

    Кључне речи: Oбрасци у међународној трговини, Север-Југ трговина, цене увоза и извоза, хетерогене фирме, квалитет производа

    JEL Code: F10, F12, F14, L11, L15

    * European University Institute, Италија
    ** Uppsala University, Department of Economics, Шведска

  • Детерминанте номиналног динар-еуро девизног курса (на енглеском)

    Аутори: Милан Недељковић и Бранко Урошевић

    мај 2011.

    Апстракт: Овај рад истражује детерминанте дневних промена номиналног динар-еуро девизног курса у периоду од септембра 2006 до јуна 2010 године. Користећи иновативни семипараметрички приступ, различити типови нелинеарних веза су анализирани под нерестриктивим претпоставкама у вези неопаженог стохастичког процеса који генерише податке. У раду је идентификовано неколико фактора који утичу на дневне промене девизног курса и чији значај се мењао током времена. Информација у претходним промена девизног курса, промене у нивоу девизне штедње и промене у износу нето откупа девиза од стране банака су најзначајни фактори у периоду пре почетка светске економске кризе. Од септембра 2008 године други фактори везани за промену ризика земље и начин процесирања информација на девизном тржишту добијају на значају. Интервенције Народне Банке Србије имају ефекат на курс са периодом доцње.

    Кључне речи: Девизно тржиште, парцијални линеарни модел, кернел оцењивање

    JEL Code: F31, C14, G18

  • Модел за средњорочне пројекције Народне банке Србије

    Аутори: Мирко Ђукић, Јелена Момчиловић и Љубица Трајчев

    децембар 2010.

    Апстракт: Средњорочне пројекције представљају важан елемент у процесу доношења одлука у режиму циљања инфлације, који последњих година примењује Народна банка Србије. Основни циљ средњорочних пројекција јесте да дају одговор на питање како треба да се креће референтна каматна стопа да би се инфлација у наредном периоду кретала што ближе циљаној стопи. Као основно средство за средњорочне пројекције користи се макроекономски модел који представља скуп једначина којима се описује механизам формирања цена у Србији и трансмисиони канали утицаја монетарне политике на цене. Модел садржи четири главне једначине: инфлацију, девизни курс, производни јаз и референтну каматну стопу, као и велики број помоћних једначина и идентитета. За оцену трендова и јазова на историјском периоду користимо вишедимензионални Калманов филтер. У садашњој форми модел се користи од краја 2008, с тим што се стално ради на његовом унапређењу.

    Кључне речи: модел за средњорочнe пројекцијe, циљање инфлације, Калманов филтер

  • Осетљивост српског извоза и увоза на промене девизног курса у дугом року

    Аутори: Никола Тасић и Мирослав Здравковић

     
    септембар 2008.

    Апстракт: Мотивисан теоријом по којој српски извозници испаштају због „јаког“ динара, овај рад испитује однос курса и спољне трговине. Допринос рада дискусији на ову тему огледа се у оценама дугорочног утицаја реалног курса на извоз и увоз одређених привредних грана. Оцењена еластичност извоза на реални курс износи око 0,5, па промене у политици девизног курса релативно мало могу помоћи извозницима. Са друге стране, дугорочна веза увоза и курса није потврђена, док највећи утицај на увоз у дугом року има фонд пензија и плата.

    Кључне речи: девизни курс, увоз, извоз

  • Канал каматне стопе у условима доларизације: случај Србије

    Аутори: Милан Алексић, Љиљана Ђурђевић, Мирјана Палић и Никола Тасић
    септембар 2008

    Апстракт: Овај рад испитује ефикасност канала каматне стопе у Србији, високо доларизованој привреди. Резултати указују да је канал каматних стопа пригушен и да доста зависи од степена доларизације. Резултати указују да је кретање каматних стопа банака пре свега одређено кретањем каматних стопа у зони евра. Утицај референтне стопе на активне каматне стопе банака постаје значајан једино уколико се контролише ниво доларизације. Референтна каматна стопа би почела да остварује утицај на активну стопу банака уколико би ниво доларизације био нижи од 64,5%, а максималан потенцијални утицај износи између 0,169 и 0,820, што зависи од спецификације модела.

    Кључне речи: каматна стопа, трансмисиони механизам, доларизација

    JEL Code: E58, E43, G21

  • The Provision of Long-term Financing in the Transition Economies (на енглеском)

    Аутори: Никола Тасић и Невен Валев

    јул 2008

    Апстракт: Нова база података указује да се приступ приватног сектора дугорочним изворима финансирања повећао. У неколико транзивионих земаља, кредит има сличну структуру рочности као у западноевропским земљама, док у другим транзиционим земљама кредит и даље знатно мање рочности. Неколико фактора објашњавају ове разлике: политичко и институционално окружење, приватизације банака, ниска стопа инфлације, ниво економског и финансијског развоја, као и оснивање институција које размењују податке о дужницима. Учешће страних банака и конкурентност банкарског сектора немају утицаја на рочност кредита.

    Кључне речи: финансијски развој, рочност кредита, ликвидност, транзиционе земље

    JEL Code:G21, O16, P34

  • The Maturity Structure of Bank Credit: Determinants and Effects on Economic Growth (на енглеском)

    Аутори: Никола Тасић и Невен Валев

    Мај 2008.

    Апстракт: У овом раду истражујемо нову базу података о рочности банкарских кредита приватном сектору у 74 земаља. Наши резултати указују да је рочност дужа у земљама које имају јачи институционални оквир, ниску инфлацију, развијенија финансијска тржишта и где банке размењују информације о дужницима. Такође, овај рад продубљује литературу о утицају финансијског развоја на економски раст указујући да је рочност кредита битна за економски раст. Економски раст је повишен у земљама у којима економски актери имају приступ дугорочном финансирању. Стога, слабе институције, већа инфлација, и остале променљиве које смањују рочност кредита, имају ефекат на економски раст кроз њихов утицај на рочност кредита. Оцењени ефекти су знатне јачине.

    Кључне речи: финансијски развој, економски раст, рочност кредита, ликвидност

    JEL Code: G21, O40, O16, O43

  • Моћ и немоћ монетарне политике у успостављању равнотеже између платнобилансних циљева и циљева инфлације

    Аутор: Диана Драгутиновић

    март 2008.

    Апстракт: У тексту који следи анализирани су ефекти различитих канала трансмисије монетарне политике у Србији и њихове импликације на оквир и инструменте актуелне монетарне политике. Показало се да за сада делују два канала, канал девизног курса и канал очекивања. Иако је доминантан ефекат трансмисије девизног курса на цене, централна банка је решена да спроводи монетарну политику у оквиру монетарне стратегије циљања инфлације. У будућности се очекује да ће и остали канали, пре свега канал каматне стопе и кредитни канал, почети да делује. Међутим, треба рећи да досадашња употреба административних мера није била ефикасна у јачању ових канала. На крају текста указује се на отежавајућу околност при вођењу монетарне политике у одсуству подршке других политика, пре свега фискалне.

    Кључне речи: Монетарна трансмисија, монетарна стратегија, циљеви инфлације, платнобилансни циљеви, административне мере и фискална политика

    Рад је објављен у стручном часопису "Квартални монитор економских трендова и политика у Србији", бр. 11 октобар-децембар 2007.

  • Ефикасност стопе обавезне резерве као инструмента монетарне политике (на енглеском)

    Аутори: Мирјана Палић и Никола Тасић

    март 2008.

    Апстракт: Овај рад испитује макроекономске импликације коришћења обавезне резерве као инструмента монетарног регулисања. Резултати анализе упућују да се обавезна резерва није показала као ефикасан инструмент монетарног регулисања. До овог закључка долазимо јер просечна стопа обавезне резерве нема очекиван утицаја на кредитну активност пословних банака. Такође, просечна стопа обавезне резерве повећава приватни спољни дуг, док утицај на обавезе према иностранству није статистички значајан. За разлику од обавезне резерве, 2W репо стопа НБС статистички значајно смањује приватни спољни дуг. Базну и укупну инфлацију одређују промене девизног курса, док директан утицај обавезне резерве и референтне каматне стопе није потврђен.

    Кључне речи: Обавезна резерва, кредити, спољни дуг, инфлација

    JEL Code: E31, F34, E58

  • „Pass-through“ девизног курса на цене у Србији: 2001-2007.

    Аутор: Никола Тасић

    фебруар 2008.

    Апстракт: Овај рад оцењује „pass-through“ ефекат девизног курса на инфлацију у Србији. Резултати ADL и VAR методологије указују да је ефектат девизног курса на инфлацију у Србији релативно висок, али, као што је случај у већини земаља и претходних анализа везаних за Србију, непотпун и мањи од јединице. Оцене „pass-through“ ефекта добијене користећи ADL методологију крећу се од 0,13 до 0,31 краткорочно, тј. од 0,19 до 0,50 дугорочно. Током депресијације номиналног ефективног курса ефекат је знатно виши, и дугорочно достиже чак 0,90 када анализирамо цене на мало.

    Кључне речи: „pass-through“ ефекат, девизни курс, инфлација, депресијација

    JEL Code: E50, F31, E31

  • Референтна каматна стопа у пројекцијама инфлације

    Аутор: Љиљана Ђурђевић

    децембар 2007.

    Апстракт: Припремајући се за прелазак на режим таргетирања инфлације, Народна банка Србије од прошле године израђује и објављује своје пројекције инфлације. Монетарни одбор Народне банке Србије определио се за пројекције инфлације у чијој је основи путања референтне каматне стопе коју намерава да следи централна банка. Путања референтне каматне стопе (и девизног курса) за сада се не објављује. Оправданост таквог приступа сагледаћемо прегледом различитих решења у пракси централних банака и освртом на опречна мишљења о њима. То би била полазна основа за разматрање унапређења праксе Народне банке Србије у коришћењу пројекција за ефикасније управљање инфлационим очекивањима у наредним фазама режима циљања инфлације.

    Кључне речи: пројекције инфлације, претпоставке у пројекцијама инфлације, референтна каматна стопа у пројекцијама инфлације, комуникација с јавношћу.

  • Анализа кредитне активности у Србији: Тренд или кредитни бум?, децембар 2007.

    Аутор: мр Мирјана Палић

    децембар 2007.

    Апстракт: У овом раду представљене су карактеристике кредитног раста транзиционим привредама и уз посебан осврт на ситуацију у Србији, са циљем да се одговори на питање да ли је кредитни раст у Србији пребрз и потенцијално ризичан за одржање макроекономске стабилности.
    Резултати анализе упућују да и поред високог раста кредита приватном сектору, не може се говорити о постојању кредитног бума у Србији. Раст се пре може објаснити процесом конверегнције и ниским иницијалним нивоом на почетку транзиционог периода. То имплицитно значи да је простор за даљи кредитни раст отворен.

    Кључне речи: кредитни раст, кредитни бум, тренд конвергенције

  • Ефекти и механизми фискалне политике у Србији (на енглеском)

    Аутор: Тамара Башић

    децембар 2007.

    Апстракт: Теорија не даје једнозначан одговор на питање како фискална политика утиче на инфлацију. Постоји и више објашњења механизама путем којих се тај утицај остварује. Осим стандардних разлика у мишљењу присутних у литератури, фискална политика Србије је у овом тренутку на много начина специфична, што још више отежава проналажење правог одговора. Међутим, неопходно је пронаћи начин кредибилног моделирања реакција инфлације на различите типове фискалне политике да би се на њих могло адекватно одговорити. Према томе, циљ је препознати ефекте фискалне политике и њене механизме трансмисије, као и израдити модел који би их одражавао и омогућио даља предвиђања. Овај рад представља први корак ка том циљу.

    Кључне речи: фискална политика, механизми, ефекти, Србија

  • Актуелни фискални изазови у Србији – како користити приходе од приватизације (на енглеском)

    Аутор: Тамара Башић

    јун 2007.

    Апстракт: Овај рад анализира однос између прихода од приватизације и фискалног дефицита у Србији у периоду од 2002. до 2007. године. Емпиријска студија обухвата месечне серије података, а резултати студије показују да су приватизациони приходи у Србији утицали на раст буџетског дефицита и буџетских расхода, чиме је угрожена дугорочна фискална позиција Србије. Да би фискална равнотежа била одржана на дуги рок, неопходно је да дође до промене у коришћењу прихода од приватизације. У раду се предлаже да би приходи требало да се користе за капиталне инвестиције, под условом да то не угрожава стабилност цена. Уколико дође до проблема везаних за инфлацију, алтернативни начин коришћења ових средстава јесте отплата страног дуга. Такође је препоручљиво усвајање методологије за приказивање буџета која би била транспарентнија у погледу коришћења прихода од приватизације.

    Кључне речи: приходи од приватизације, буџетски дефицит, отплата дуга

  • Pass-through ефекат девизног курса на инфлацију у Србији (на енглеском)

    Аутор: Снежана Виларет и Мирјана Палић

    новембар 2006.

    Апстракт: Циљ ове анализе је био оцена pass-through ефекта девизног курса на инфлацију у Србији. Резултати ADL и VAR методологије указују да је ефектат девизног курса на инфлацију у Србији релативно висок, али као и у случају већине земаља непотпун и мањи од јединице. Иако су оцене непрецизне, крећу се ос 0,3 до 0,7, у зависности од коришћене спецификације модела и обима узорка, у највећем броју случаја, pass-through коефицијент у кратком року је нижи од 0,3, а у дугом року je нижи од 0,6.

    Кључне речи: pass-through ефекат, девизни курс, инфлација

  • Макроекономски ефекти помоћи и дознака

    Аутор: Михаило Николић

    мај 2006.

    Апстракт: Помоћ и дознаке земље кориснице изолују од кретања на светском тржишту, омогућавајући им да девизне резерве креирају независно од конкурентности, односно перформанси њихових привреда. Иницијални ефекти ових облика трансфера пре свега се испољавају у апресијацији девизног курса и порасту цене рада, док деловање дознака на ниво надница може бити двосмерно. Посредни ефекти се јављају пре свега код обима и структуре инвестиција и извоза. У првом случају је значајна стерилизација монетарних ефеката, а у другом избегавање доношења инвестиционих одлука на основу сигнала привременог карактера. Емпиријски нису утврђени позитивни већ углавном негативни ефекти помоћи на стопу привредног раста, што, у мањој мери, важи и за дознаке. У случају Србије, дознаке, које су по обиму и порасту значајније од помоћи, поред своје стабилизаторске и социјалне функције, требало би да добију и значајнију инвестициону функцију.

  • Делотворност повлачења примарног новца - резултати емпиријске анализе, децембар 2005.

    Аутор: Мирјана Палић

    децембар 2005.

    Апстракт: Стерилизација представља један од начина да се заустави аутоматизам преноса ефеката интервенција на девизном тржишту на понуду новца. Ефикасност стерилизације могуће је испитати применом концепта коефицијента стерилизације, офсет коефицијента и коефицијента неутрализације.

    Емпиријска анализа оцене коефицијента стерилизације, офсет коефицијента и коефицијента неутрализације вршена је с циљем да се утврди у којој мери је Народна банка Србије у могућности, политиком стерилизације, да неутралише ефекат креирања примарног новца путем нето девизних трансакција, у којој мери држава доприноси стерилизацији и колико предузете мере монетарне политике у погледу стерилизације утичу на пораст задуживања банака у иностранству.

  • Анализа тражње за новцем у Србији, април 2005.

    Аутори: Јелена Маравић, Мирјана Палић

    април 2005.

    Апстракт: Циљ овог рада био је испитивање стабилности функције тражње за новцем у Србији као емпиријска анализа фактора који на њу утичу. Моделирање се заснива на стандардном приступу да тражња за новцем зависи од нивоа привредне активности и од опортунитетног трошка држања новца. Као показатељ нивоа економске активности коришћен је индекс индустријске производње. Опортунитетни трошак држања новца мерен је стопом инфлације, депресијацијом курса и променом каматних стопа на орочене динарске депозите.

    Економетријска анализа функције тражње за новцем је извршена применом Јохансенове процедуре и error-correction модела, чији је циљ био детерминисање фактора који, како у дугом тако и у кратком року, опредељују њено кретање. Резултати анализе су показали да је тражња за новцем у читавом посматраном периоду нестабилна и да не може да се користи у сврху таргетирања монетарних агрегата.

  • Индекс монетарне рестриктивности/експанзивности у Србији

    Аутори: Марина Младеновић-Коматина, Мирјана Палић, Борис Вукићевић

    март 2005.

    Апстракт: Индекс монетарне рестриктивности (ИМР) представља показатељ комбинованог ефекта краткорочних каматних стопа и девизног курса на ценовну стабилност и/или агрегатну тражњу. Преко тог индекса могуће је пратити промене степена рестриктивности, односно експанзивности монетарне политике у односу на претходно утврђени базни период. То је, у ствари, начин да се прикаже утицај монетарних услова на општи ниво цена и процес инфлације.

    У зависности од околности, ИМР се може конструисати израчунавањем пондера на бази релативних ефеката девизног курса и каматних стопа на агрегатну тражњу или на бази релативних ефеката на цене. Будући да је у Србији у протеклом периоду забележено јачање инфлаторних очекивања, определили смо се да ИМР сачинимо на бази релативног утицаја девизног курса и камата на цене.

    Емпиријска анализа кретања ИМР наводи  на закључак да крај претходне и почетак ове године карактерише повећање степена експанзивности монетарне политике. Индиректне мере монетарног регулисања у нашој земљи су још увек неефикасне. Промене стопе обавезне резерве, као најчешће коришћеног инструмента монетарне политике у посматраном периоду, нису увек доводиле до жељених резултата.

    У том смислу, у наредном периоду треба појачати улогу каматне стопе као инструмента монетарне политике, као и интензивирати коришћење осталих индиректних инструмената монетарног регулисања.

  • Одрживост спољног дуга Србије - јун 2004.

    Апстракт: Србију у наредним годинама очекују високи издаци за сервисирање спољног дуга, чије се стање креће око 14 милијарди САД долара. На основи разних критеријума задужења, студија даје одговор на питање да ли је Србија високо задужена земља и да ли је спољни дуг Србије одржив, односно може ли Србија и под којим условима да уредно сервисира спољни дуг.

  • Одрживост спољног дуга Србије - децембар 2004.

    Апстракт: Србију у наредним годинама очекују високи издаци за сервисирање спољног дуга, чије се стање креће око 14 милијарди САД долара. На основи разних критеријума задужења, студија даје одговор на питање да ли је Србија високо задужена земља и да ли је спољни дуг Србије одржив, односно може ли Србија и под којим условима да уредно сервисира спољни дуг.

Аутори: НБС - Бранко Хинић, Марина Младеновић-Коматина, Снежана Пајић, Мирко Ђукић, Милорад Потић; Спољни сарадници  - Стојан Стаменковић, Миладин Ковачевић