28.12.2023.

Саопштење о резултатима рада Народне банке Србије у 2023. години

• Успостављена је одржива опадајућа путања инфлације и она ће се крајем 2023. наћи на двоструко нижем нивоу него крајем 2022. године.
• И у 2023. одржана је релативна стабилност динара према евру – динар је према евру номинално ојачао за 0,1%, а Народна банка Србије је по основу интервенција на девизном тржишту нето купила рекордно висок ниво девиза – 3,7 милијарди евра (закључно са 27. децембром).
• Година 2023. је шеста од последњих седам година (од 2017) у којој је Народна банка Србије нето купац девиза, у укупном износу од 8,9 милијарди евра (закључно са 27. децембром).
• Бруто девизне резерве су на највишим нивоима икада забележеним и износе преко 24,5 милијарди евра.
• Злато у девизним резервама наставили смо да увећавамо и у 2023. години – за више од 1 тоне, на рекордних готово 40 тона.
• Динарска штедња је у 2023. години достигла противвредност од једне милијарде евра, а затим је и премашила, забележивши најдинамичнији годишњи раст до сада.
• Прилив по основу страних директних инвестиција премашиће пројектовани ниво и у овој години биће око рекордног нивоа из 2022. године.
• Ради очувања стабилности финансијског система и заштите корисника финансијских услуга, усвојили смо мере којим су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите.
• На основу супервизорских активности Народне банке Србије, за кориснике финансијских услуга остварен је материјални ефекат од 3,1 милијарде динара, док је у појединачним поступцима по притужбама тај ефекат око 34 милиона динара, а на основу посредовања 5,2 милиона динара.
• Упркос неповољном деловању фактора из међународног окружења, рејтинг агенције задржале су кредитни рејтинг Србије, уз стабилне изгледе, при чему се рејтинг према агенцијама Standard & Poors и Fitch налази на корак од инвестиционог.

„Иза нас је још једна година испуњена бројним изазовима. Најважнији задатак била је борба против инфлације, која је представљала изазов на глобалном нивоу. Успели смо да успоставимо њену снажну опадајућу путању и преполовимо инфлацију. То смо радили постепеним и добро одмереним заоштравањем монетарне политике, водећи рачуна да се тиме не наруши финансијска стабилност и да се обезбеди наставак раста бруто домаћег производа. Одржавањем стабилности курса динара ограничили смо преливање раста увозних цена на домаће цене и допринели укупној макроекономској стабилности. Стабилност домаће валуте заштитни је знак Народне банке Србије дуже од деценије. И убудуће ће сви наши напори бити усмерени ка очувању стабилности – да свим мерама из наше надлежности допринесемо лакшим условима пословања за привреду, још већем броју радних места и бољем животу свих наших грађана”, поручила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Успоставили смо одрживу опадајућу путању инфлације

• Од априла међугодишња инфлација снажно опада и у новембру је спуштена на 8%, чему је допринело знатно успоравање раста цена хране и базне инфлације.
• Константно опада и базна инфлација, која се све време кретала на нижем нивоу од укупне инфлације и која је у новембру успорила на 7% међугодишње, чему су кључно допринеле мере монетарне политике.
• Наставак опадајуће путање инфлације очекујемо и у наредном периоду, уз повратак у границе циља средином 2024. године и приближавање централној вредности циља од 3% крајем године.

Очували смо релативну стабилност курса динара према евру

• И у 2023. години очували смо релативну стабилност курса динара према евру, одговарајући на до сада најинтензивније притиске на страни понуде девиза, како динар не би прекомерно ојачао према евру.
• Динар је према евру номинално ојачао за 0,1%, а Народна банка Србије је по основу интервенција на девизном тржишту нето купила рекордно висок ниво девиза – 3,7 милијарди евра (закључно са 27. децембром).
• Година 2023. је шеста од последњих седам година (од 2017) у којој је Народна банка Србије нето купац девиза, у укупном износу од 8,9 милијарди евра (закључно са 27. децембром).

Девизне и златне резерве бележе нове рекорде

• Бруто девизне резерве су на највишим нивоима икада забележеним и износе преко 24,5 милијарди евра. Током 2023. године бруто девизне резерве повећане су за више од четвртине, односно за више од 5 милијарди евра, и то највећим делом на најздравији начин – нето куповином девиза на домаћем међубанкарском девизном тржишту.
• И у 2023. години наставили смо да увећавамо злато у девизним резервама – за више од 1 тоне, из домаће производње, на рекордних готово 40 тона, укупне вредности 2,4 милијарде евра, што представља највиши ниво икада забележен и чини око 10% девизних резерви.
• Динарска штедња је у 2023. години достигла противвредност од 1 милијарде евра, а затим је и премашила, забележивши најдинамичнији годишњи раст до сада (од 2001, од када се прате подаци) и бележећи рекордно високе нивое – достигла је готово 135 милијарди динара, што је преко 38 милијарди динара (за 40%) више него крајем прошле године.

Стране директне инвестиције и ове године премашиће пројектовани ниво

• Захваљујући очуваној макроекономској и финансијској стабилности и позитивним изгледима раста наше привреде, наставља се висок прилив страних директних инвестиција у Србију, који је у 11 месеци износио 4,2 милијарде евра, тако да ће прилив у овој години бити око рекордног нивоа из 2022. године.
• Наставак високог прилива страних директних инвестиција доприноси расту продуктивности, запослености и конкурентности наше привреде, а потврда је и да је Србија пожељна инвестициона дестинација. Број запослених у приватном сектору током 2023. повећан је у просеку за око 50 хиљада и достигао је рекордни ниво од 1,75 милиона људи.

Очување кредитног рејтинга на корак до инвестиционог

• О позитивној перцепцији Србије као инвестиционој дестинацији говори и то што су током 2023. рејтинг агенције Standard & Poors, Fitch и Мооdy’s задржале кредитни рејтинг Србије, уз стабилне изгледе, при чему се рејтинг према агенцијама Standard & Poors и Fitch налази на корак до инвестиционог.
• Агенције истичу да су, упркос неповољном деловању фактора из међународног окружења, важни фактори задржавања стабилних изгледа били кредибилан оквир монетарне политике, очувана финансијска стабилност и рекордан ниво девизних резерви.
• Одлични резултати у оквиру економског програма с Међународним монетарним фондом омогућили су да се стендбај аранжман третира као аранжман из предострожности једну ревизију раније него што је било планирано.

Ојачали смо финансијску стабилност и олакшали отплату кредита

• И током 2023. године задржана је висока адекватност капитала банкарског сектора (показатељ адекватности капитала износи 22,21%), уз повољну структуру капитала – преко 92% чини најквалитетнији основни акцијски капитал.
• Очувани су сви релевантни показатељи ликвидности банкарског сектора, који и даље бележе двострукo веће вредности од минимално прописаних.
• Успешно је настављена консолидација банкарског сектора, чиме је додатно ојачана финансијска стабилност, а квалитет и обим пружених услуга грађанима и привреди додатно унапређени.
• Ради очувања стабилности финансијског система и заштите корисника финансијских услуга, усвојили смо мере којим су привремено ограничене каматне стопе на стамбене кредите. Ове мере обухватају привремени застој на раст, односно умањење уговорене променљиве номиналне каматне стопе, ограничење каматних стопа код стамбених кредита који се одобравају у периоду примене мера и могућност превремене отплате стамбених кредита без накнаде.
• Готово 3.000 дужника физичких лица у укупном износу од 2,7 милијарди динара искористило је олакшицу у виду реструктурирања готовинских, потрошачких и сличних кредита на рокове отплате три године дуже од редовног режима, чиме смо помогли да се смањи оптерећеност њихових буџета.
• Репрограмирано је више од 6.000 кредитних партија (24,2 милијарде динара) пољопривредних кредита, укључујући и кредите одобрене лицима која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачама.
• За још годину дана продужена је привремена мера која се односи на одобравање потрошачких кредита рочности до две године и износа до 90.000 динара физичким лицима, чиме се и даље омогућава брза, ефикасна и једноставна кредитна процедура.

У континуитету унапређујемо заштиту права корисника финансијских услуга

И у току 2023. године наставили смо да предузимамо активности у области заштите корисника финансијских услуга, поступајући по притужбама корисника, као и да спроводимо контролне поступке у области заштите корисника према банкама.

• До 10. децембра 2023. године Народна банка Србије решила је 1.835 притужби корисника, а највећи број притужби (62%) односио се на поступање банака. Решене су 1.132 притужбе корисника на поступање банака, од којих је више од трећине (34,4%) било основано.
• У том периоду, финансијски ефекат за кориснике у поступцима по притужбама износи око 34 милиона динара, док је на основу поступака посредовања остварен ефекат од 5,2 милиона динара.
• У контролним поступцима остварени су знатно већи ефекти, јер када се утврди одређена неправилност, банкама се налаже њено отклањање према свим корисницима на које се она односи. Финансијски ефекат који је за кориснике остварен у контролним поступцима ове године износи 317,3 милиона динара.
• Поред тога, на основу једне супервизорске активности која је била усмерена према свим банкама, ове године је остварен ефекат од додатне 2,2 милијарде динара. То је укупан износ дуговања који је корисницима ове године отписан и избрисан из базе Кредитног бироа.
• Поред тога, на основу активности Народне банке Србије које су предузете у 2019. години, као и током 2021. године, велики број корисника кредита који их превремено отплаћује остварио је одређено умањење преосталог износа дуга. На нивоу банкарског сектора то, према подацима и проценама, износи око 5 милиона евра годишње, с тим да је тај износ прошле и ове године могао бити и већи због раста износа превремене отплате кредита.
• Захваљујући активностима Народне банке Србије у поступцима контрола у протеклом периоду, за кориснике услуга осигурања остварен је непосредни финансијски ефекат у укупном износу од око 200 милиона динара, са знатним износом резервисаних средстава с циљем обештећења додатног броја грађана.

Наставили смо са увођењем иновација

• У IPS НБС систему током 2023. године (закључно с 25. децембром) реализовано је преко 65 милионa трансакција, што је раст од 25% у односу на исти период 2022. године.
• Још две банке увеле су услугу „Prenesi” као додатну функционалност у својим апликацијама мобилног банкарства, те на крају 2023. године девет банака омогућава ову услугу.
• Пет банака омогућило је својим корисницима издавање платног инструмента за инстант плаћање на продајним местима у оквиру нових апликација, а пет банака плаћање рачуна/фактура скенирањем NBS IPS QR кôда. Уз то, 13 решења банака добило је оцену спремности за прихватање инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима.
• Интензивирањем регионалне сарадње с другим централним банкама настављене су активности у вези с развојем прекограничних плаћања у региону – ове године успоставили смо директан платни промет између Србије и Црне Горе. Током 2023. године Међународном клиринг систему у девизама Народне банке Србије прикључила се једна банка која послује на територији Босне и Херцеговине (Banka Poštanska štedionica AD Banja Luka) и прва банка која послује на територији Црне Горе (Universal Capital Bank AD Podgorica), чиме су својим клијентима омогућиле бржу и једноставнију реализацију девизних трансакција према учесницима у наведеним системима.
• У 2023. години спроведене су активности у вези са омогућавањем бесконтактне технологије у систему DinaCard и у току су интензивна тестирања на страни издавања и прихватања.
• Наставили смо активности у вези са издавањем картица DinaCard–UnionPay, које се поред домаће прихватне мреже користе и у интернационалној прихватној мрежи UnionPay. У оквиру тога, прва банка издавалац која је почела да масовно издаје наведене картице јесте Банка Поштанска штедионица.
• Наставили смо и активности у вези са омогућавањем прихватања Discover картица на прихватној мрежи DinaCard и у току су имплементација и цертификациона тестирања на систему. Прва банка која ће омогућити прихватање у својој прихватној мрежи такође је Банка Поштанска штедионица.
• Настављен је развој тржишта платних услуга, које у нашој земљи, поред 20 банaкa, пружа и девет платних институција и шест институција електронског новца (три институције електронског новца претходно су биле платне институције, али су током 2023. године, поред постојећих и нових платних услуга, добиле и дозволу за издавање електронског новца). Од наведеног броја, осам платних институција, четири институције електронског новца и јавни поштански оператор пружали су платне услуге преко веома распрострањене мреже заступника.

Дигитализација менице

Настављене су појачане активности на пројекту увођења електронске менице, тако да је извесно да ће оне током наредне године у потпуности бити уведене у свакодневним пословним активностима, што ће знатно смањити трошкове за грађане и привреду.

Тржиште дигиталне имовине

Након што су у децембру 2022. године издате прве дозволе за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама, у 2023. години настављен је посредни надзор над пружаоцима тих услуга, а започет је и непосредни надзор. Наставили смо с проверама одређених правних лица, предузетника и физичких лица због постојања сумње да се неовлашћено баве пружањем услуга повезаних с виртуелним валутама и предузимали одговарајуће мере у складу са Законом о дигиталној имовини.

Надзор над мењачким пословима

Од 26 мењача привремено смо одузели овлашћење за обављање мењачких послова, зато што је у поступку контроле утврђено да нису испуњавали услове за обављање мењачких послова који су утврђени законом и/или прописом Народне банке Србије, односно поступали су супротно одредбама закона и/или прописа.

Кабинет гувернера