Циљана и остварена инфлација

Утврђивање циљева инфлације

Циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с Владом, на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај.

Циљ за инфлацију се утврђује унапред, да би се дефинисао оквир за одлучивање о монетарној политици на средњи рок и усидрила инфлациона очекивања, У случају Србије, одлука о циљу за инфлацију се доноси за три године унапред, све док се не заврши процес номиналне, реалне и структурне конвергенције према Европској унији. Будући да тај процес још увек траје, циљана инфлација је благо изнад квантитативне дефиниције ценовне стабилности и нивоа циљане инфлације у развијеним земљама (2,0% или 2,5%). Извршни одбор Народне банке Србије, на седници Извршног одбора од 7. децембра 2023. године, одредио је циљану стопу укупне инфлације, за период од јануара 2024. до децембра 2026. године у висини 3%, с дозвољеним одступањем ± 1,5 п. п. (Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2026. године).

Циљ за инфлацију се утврђује као јединствена вредност са дозвољеним одступањем, мерена годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена. Циљ за инфлацију представља прецизан и јасан сигнал јавности о нивоу инфлације коју централна банка настоји да постигне. Такође, циљ је симетричан, што централној банци олакшава комуникацију с јавношћу у случају не само пребацивања већ и подбацивања циља.

Ширина дозвољеног одступања од циља (± 1,5 п.п.) указује на зону која се сматра прихватљивом за кретање инфлације, узимајући у обзир чињеницу да може доћи до бројних пролазних шокова мањих размера који ће изазвати краткорочне осцилације стопа инфлације, али неће захтевати реакцију монетарне политике. Одражава опредељење Народне банке Србије за стабилизацију економске активности, пошто обезбеђује простор за флексибилност монетарне политике без нарушавања њеног кредибилитета.

Остваривање циљева инфлације

Циљану стопу инфлације Народна банка Србије настоји да постигне променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту. Та каматна стопа представља основни инструмент монетарне политике, а одлуке о њеној висини доносе се на основу анализе економске ситуације, оцене будућих кретања и средњорочне пројекције инфлације. Приликом одлучивања о референтној каматној стопи, важан је временски помак између одлуке о њеној висини и испољених ефеката на крајњи циљ, тј. инфлацију, који у случају Србије износи око годину дана.

Остали инструменти монетарног регулисања имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијског тржишта без угрожавања стабилности финансијског система.

Циљана инфлација је средњорочни циљ, што значи да остварена инфлација може краткорочно одступати од циљане услед егзогених поремећаја. Народна банка Србије дозволиће привремено одступање инфлације од утврђеног циља у случају када би враћање инфлације на циљ у кратком временском периоду захтевало такве промене у монетарној политици које би изазвале макроекономске поремећаје.