Системски ризик

Функција финансијске стабилности има за циљ да ограничи системски ризик у финансијском систему. Реч је о ризику који погађа ваљано функционисање финансијског система као целине, а не само појединачне финансијске институције. Системски ризик се најчешће дефинише као ризик од поремећаја у пружању финансијских услуга (1) који је изазван проблемом у целом финансијском систему или његовој компоненти и (2) који има потенцијал да остави озбиљне негативне последице на реални сектор. Први елемент наведене дефиниције подразумева да је одређени део финансијских услуга тренутно недоступан, или да је трошак коришћења тих услуга нагло порастао, без обзира да ли поремећај има свој извор у самом финансијском систему или је спољњег карактера. Други елемент подразумева негативне ефекте на реални сектор који се манифестују у смањењу привредне активности. Потребно је да постоје оба елемента да би могли да кажемо да неки ризик има системски карактер.

Системски ризик има две димензије – прва произилази из повезаности финансијских институција које су из тог разлога осетљиве на ширење ризика који погађа друге чланове система (Cross sectional dimension), док се друга односи на инхерентну цикличност финансијског система – временска димензија (Time dimension). Наведенa цикличност подразумева у узлазној фази раст толеранције према ризику од стране финансијских институција, задуживања, ликвидности, цена хартија од вредности и некретнина, при чему је могуће преувеличавање вредности имовине тих институција, док у силазној фази тренд узима обрнути смер, када долази до јачања неизвесности на тржишту, пада цена финансијске имовине, раздуживања, наглог смањења ликвидности што доводи до финансијске кризе.

Макропруденцијални инструменти

Макропруденцијални инструменти представљају регулаторне мере које предузима надлежни орган у циљу ограничења и контроле системског ризика финансијског система. Наведене инструменте можемо поделити према димензији системског ризика коју погађају. Тако се у циљу ограничења ризика цикличности могу применити мере попут виших захтева за капиталом у узлазној фази циклуса, ограничење дистрибуције профита, јавно упозорење о расту ризика у систему, LTV и DTI рацио, различите врсте банкарског пореза итд. Са друге стране у погледу контроле ризика повезаности могу се утврдити посебни захтеви за капиталом за системски битне финансијске институције, забрана вршења неких пословних активности које не представљају основну делатност, налог за поделу институције како би се смањио њен системски значај, посебни показатељ задужености за системски битне финансијске институције итд.

Изменама и допунама Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 44/2010) тој банци је поверена улога очувања и јачања стабилности финансијског система (члан 3). Да би остварила овај циљ, законодавац је као једну од нових законских функција Народне банке Србије увео и утврђивање и спровођење активности и мера ради очувања и јачања стабилности финансијског система, што експлицитно значи овлашћење Народне банке Србије да употреби макропруденцијалне инструменате. Предузимање тих инструмената законом је поверена највишем извршном органу Народне банке Србије - Извршном одбору (члан 14. став 1. тачка 11).

Системски битне финансијске институције

Системски битне финансијске институције су финансијске институције чија ликвидација или стечај (банкротство) може довести у опасност функционисање дела или целог финансијског система. Ризици који погађају ове институције прерастају у системски ризик финансијског система. Из тог разлога потребно је предузети мере у погледу посебног третмана ових институција у односу на друге институције с обзиром на њихов значај за финансијску стабилност.

У међународним документима и литератури су општеприхваћена три критеријума за утврђивање ових институција и то:  1) величина, 2) немогућност супституције и 3) повезаност. Међутим, овим критеријумима се могу додати бројни други критеријуми као што су сложеност, степен финансијске зависности и др. Наведени критеријуми и начин утврђивања њихове испуњености су основ методологије за утврђивање системски битних финансијских институција.

Одбор за финансијску стабилност (FSB) је утврдио методологију за утврђивање системски битних финансијских инстиутције на глобалном нивоу и направио листу конкретних глобално системски битних финансијских институција. Међутим, аналогно је потребно утврдити системски битне финансијске институције на националном нивоу.

Решавање питања системски битних финансијских институција подразумева четири посебна сегмента:

  • развијање методологије за утврђивање системски битних финансијских институција;
  • утврђивање потребних додатних капиталних или других захтева за наведене институције у погледу јачања њиховог капацитета за подношење губитака; 
  • развијање посебног режима системске супервизије за ове институције;
  • развој посебног режима ефикасног реструктурирања ових институција које може да има за циљ и престанак рада ових институција али без последица по остатак финансијског система.