Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Функција финансијске стабилности има за циљ да ограничи системски ризик у финансијском систему. Реч је о ризику који погађа функционисање финансијског система као целине, а не само појединачне финансијске институције. Системски ризик се дефинише као ризик од поремећаја у пружању финансијских услуга у финансијском систему који би могао имати озбиљне негативне последице по реалну економију. Системски ризик може бити изазван проблемом у целом финансијском систему или његовој компоненти и подразумева да је одређени део финансијских услуга тренутно недоступан, или да је трошак коришћења тих услуга нагло порастао, без обзира на то да ли поремећај има свој извор у самом финансијском систему или је спољњег карактера. Реализација системског ризика може имати негативне ефекте на реални сектор, који се манифестују у смањењу привредне активности.
Системски ризик има две димензије. Прву димензију чини структурни ризик, односно ризик повезаности, који произлази из међусобне повезаности финансијских институција (тзв. међусекторска димензија ризика). Другу димензију чини временска компонента, тј. ризик који варира кроз време и зависи од фазе финансијског циклуса (тзв. циклична димензија ризика). Циклична димензија ризика подразумева у узлазној фази раст толеранције учесника на финансијском тржишту према ризику, као и раст задуживања, ликвидности, цена хартија од вредности и некретнина, при чему је могуће прецењивање вредности имовине тих институција, док у силазној фази тренд узима обрнути смер, када долази до јачања неизвесности на тржишту, пада цена финансијске имовине, раздуживања, наглог смањења ликвидности, што може довести до финансијске кризе.
Макропруденцијални инструменти јесу правно обавезујуће мере макропруденцијалне политике усмерене на остварење циљева те политике. Наведене инструменте можемо поделити према димензији системског ризика. Тако се, ради ограничења ризика цикличности, могу применити мере попут контрацикличног заштитног слоја капитала, ограничења дистрибуције профита, јавног упозорења о расту ризика у систему, LTV и DSTI рација итд. С друге стране, у погледу ограничења структурне димензије системског ризика могу се утврдити заштитни слој капитала за системски значајне банке, заштитни слој капитала за структурни системски ризик, забрана вршења одређених пословних активности које не представљају основну делатност, посебни показатељ задужености за системски значајне финансијске институције итд.
Изменама и допунама Закона о Народној банци Србије из 2010. године Народној банци Србије поверена је улога очувања и јачања стабилности финансијског система (члан 3). Ради остварења овог циља, законодавац је као једну од нових законских функција Народне банке Србије увео и утврђивање и спровођење активности и мера с циљем очувања и јачања стабилности финансијског система, што представља експлицитно овлашћење Народне банке Србије да употреби макропруденцијалне инструменте и мере. Предузимање тих инструмената и мера законом је поверено највишем извршном органу Народне банке Србије – Извршном одбору (члан 14. став 1. тачка 11).
Системски значајна банка је банка чије би погоршање финансијског стања или престанак рада имали озбиљне негативне последице на стабилност финансијског система. Системски значајне банке утврђује Народна банка Србије на основу дефинисане методологије и изабраних критеријума. Ризици који погађају ове институције прерастају у системски ризик који погађа цео финансијски систем. Из тог разлога потребно је предузети мере у погледу посебног третмана ових банака у односу на друге институције с обзиром на њихов значај за финансијски систем и финансијску стабилност.
У складу са смерницамa Европске банкарске агенције (ЕБА), приликом одређивања критеријума за утврђивање системски значајних банака у Републици Србији захтева се коришћење макар једног од следећих критеријума: 1) величина банке; 2) значај за економију Републике Србије; 3) значај прекограничних активности банке; 4) повезаност банке с финансијским системом; 5) заменљивост банке у финансијском систему; 6) сложеност пословања банке. Наведени критеријуми прописани су Одлуком о адекватности капитала банке и представљају основ методологије за утврђивање системски значајних банака у складу са смерницама ЕБА, која је прилагођена специфичностима домаћег банкарског сектора.
Народна банка Србије, најмање једном годишње, утврђује системски значајне банке за Републику Србију и заштитни слој капитала за ове банке. Додатне информације о заштитном слоју капитала за системски значајне банке, као и листа системски значајних банака и стопе заштитног слоја капитала за те банке, могу се наћи на интернет презентацији Народне банке Србије, у делу Циљеви и функције / Финансијска стабилност, Заштитни слојеви капитала.
Поред тога, Одбор за финансијску стабилност (Financial Stability Board - FSB) прописао је методологију за утврђивање глобално системски значајних банака и на годишњем нивоу објављује листу глобално системски значајних банака.
