Intervju guvernera Jorgovanke Tabaković za Srpski nedeljnik Kompas

08. 10. 2026.

„Građani i privreda danas planiraju u dinarima. To je rezultat, a ne obećanje”, poručuje u intervjuu za srpski nedeljnik „Kompas” žena koja je drugi guverner s najdužim mandatom u istoriji Narodne banke Srbije, odmah nakon Đorđa Vajferta. Razgovarale smo i o svim parametrima koji pokazuju da građani danas žive bolje, a svaki odgovor potkrepila je brojevima.

Lako je kritikovati, teško je uraditi i još teže ispostaviti račun građanima. Za razliku od bivšeg guvernera Dejana Šoškića, koji je na toj poziciji bio do 2012. godine, a sada je kandidat na plenumskoj listi i izbegava javne debate o svojim rezultatima, Jorgovanka Tabaković već 14 godina nalazi se na čelu institucije koja drži kurs dinara stabilnim. Ona ističe da ništa od toga nije rezultat samo monetarne politike, već su Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i svi zaposleni u Narodnoj banci Srbije sve ove godine radili zajedno, koordinirano, na investicijama, infrastrukturi i rastu primanja. „Da li je bilo lako? Nije. Da li smo dozvolili da nam to bude izgovor? Nismo”, kaže Tabaković. U razgovoru ona obrazlaže kako je Srbija posle pandemije, energetske krize i globalnog inflatornog šoka dobila kreditni rejting investicionog ranga, a ne novu finansijsku krizu. Brojku po brojku.

1. Guverner ste Narodne banke Srbije od 2012. godine do danas i ključna reč koju građani vezuju za instituciju na čijem ste čelu jeste stabilnost. Dosledna ekonomska politika i stabilan kurs dinara najvidljiviji su rezultati. Koji su bili najveći izazovi s kojima ste se suočavali i koliko je bilo teško ostvariti te rezultate imajući u vidu eksterne ekonomske šokove?

Spoljni šokovi nisu bili najteži deo. Na njih ne možete da utičete, možete samo da ih dočekate spremni ili nespremni. Moj Seneka kaže da vatra iskušava zlato, a nevolja hrabre ljude. A te 2012. godine najteže je bilo da promenimo uverenje da je nestabilnost sudbina Srbije: da dinar mora da slabi, da kamate moraju da budu dvocifrene i da se za svaki loš rezultat uvek nađe neki spoljni razlog. A onda su se na stabilnost svi lako navikli…

Važna promena za koju sam znala da moram da sprovedem bila je prelazak s teorijskih modela i principa „tako smo uvek radili” na novi model repo aukcija, koji sam uvela u decembru 2012. godine. Mnogi su taj potez tada nazvali avangardnim, a danas, posle 14 godina, možemo da čujemo da se upravo takav model aukcija razmatra i u nekim vodećim centralnim bankama.

Šta smo promenili? Do tada su banke kod Narodne banke Srbije mogle da plasiraju višak novca koliko god žele, po unapred poznatoj fiksnoj stopi. Mi smo ograničili iznos koji banke mogu da plasiraju na našim repo aukcijama, a fiksnu kamatnu stopu zamenili smo višestrukom varijabilnom. Time Narodna banka Srbije više nije bila konkurencija privredi, mesto na kome banke bez mnogo truda plasiraju svoja sredstva. Morale su da se okrenu kreditiranju građana i privrede, a samo po tom osnovu kamatne stope na kredite smanjene su za 2,5 procentnih poena.

A ta odluka i danas radi za nas. Fleksibilan okvir monetarne politike daje nam prostor da reagujemo i između sastanaka Izvršnog odbora, upravo u periodima šokova, kao što smo činili od oktobra 2021. do marta 2022. Jedna odluka o promeni modela aukcija, a toliko pozitivnih efekata.

I ponoviću – ništa od toga nije rezultat samo monetarne politike. Aleksandar Vučić, i kao predsednik Vlade i kao predsednik Srbije, Vlada i mi u Narodnoj banci Srbije radili smo zajedno, koordinirano, na investicijama, infrastrukturi i rastu primanja. Da li je bilo lako? Nije. Da li smo dozvolili da nam to bude izgovor? Nismo. A najbolji dokaz je to što je Srbija posle pandemije, energetske krize i globalnog inflatornog šoka dobila kreditni rejting investicionog ranga, a ne novu finansijsku krizu.

2. Na osnovu kojih pokazatelja možemo da kažemo da građani danas žive bolje?

Počnimo od toga od čega svi mi živimo – plata i penzija. Danas je prosečna plata oko tri puta veća nego 2012, a prosečna penzija je više nego dvostruko veća. Jedan od uporedivih pokazatelja životnog standarda jeste i pokrivenost potrošačkih korpi zaradama: pokrivenost prosečne korpe prosečnom zaradom povećana je za oko 40, a minimalne korpe minimalnom zaradom za oko 50 procentnih poena, pa danas zarade pokrivaju korpe više nego u potpunosti. Ili da vidimo koliko je povećano učešće domaćinstava koja su koristila jedan ili više automobila – sa 43% na 61%, ili koliko trošimo na putovanja u inostranstvo – sa 805 miliona evra u 2012. na 4,7 milijardi evra u 2025. godini.

Ili da pogledamo kako prosečno domaćinstvo samo ocenjuje svoj materijalni položaj stopom subjektivnog siromaštva, odnosno pokazateljem Republičkog zavoda za statistiku „mogućnost da se sastavi kraj s krajem”. U 2013. godini je jedno od tri domaćinstva ocenjivalo svoj položaj kao veoma težak (33,8%), dok se u 2025. godini tako izjašnjavalo jedno od deset domaćinstava (10,3%).

I kada znamo da je dinarska štednja od kraja 2012. povećana četrnaest puta, sa 17,6 na 250 milijardi dinara, a devizna više nego udvostručena, to je mera rasta standarda, jer znači da su porasli i dohoci iz kojih se štedi.

3. Omogućeno je i povoljno kreditiranje građana Srbije. U kojoj meri to doprinosi njihovoj finansijskoj sigurnosti, većoj kupovnoj moći i boljem životnom standardu?

Možda bismo češće mogli da podsećamo na naše mere, jer ima onih kojima se čini da se stabilnost održava sama od sebe. Ali moje opredeljenje je bilo da radimo, a ne da sazivamo konferencije za štampu. Mnogo nam je važnije da građani imaju stabilnost i konkretne koristi od naših odluka, umesto akademskih rasprava o nečijem spisku želja iza kojeg ne stoje nikakve mere.

Narodna banka Srbije pred građane izlazi s konkretnim rezultatima. Prosečna kamata na nove dinarske kredite stanovništvu u maju 2013. bila je 20,6%, a danas je 8,5%. I na primeru samo jednog kredita od 500.000 dinara na pet godina možete da vidite šta to znači.

Niste promenili ni iznos kredita, ni njegov rok, ali vam je rata, zbog toliko niže kamate, niža za 23%. I to ne važi samo za nove kredite, nego i za otplatu kredita uzetih ranije.

A onda je od 2022. Evropska centralna banka počela da podiže kamate kao odgovor na globalne inflatorne pritiske, te se nagli rast EURIBOR-a preneo i na kamatne stope na stambene kredite kod nas, koje su u proseku povećane na 6,7% u avgustu 2023. Iako je bilo oponenata našoj reakciji, uz obrazloženje da nije primerena tržišnoj privredi, nama je interes građana bio iznad bilo koje teorije i bilo čijeg ličnog mišljenja i interesa. Mi smo tada kamatu na nove stambene kredite ograničili na 5%, a na postojeće kredite s promenljivom kamatom na 4,08%, i ta naša odluka je direktno smanjila rate stambenih kredita za 10% do 25%, a kod dela korisnika sprečila da rate ostanu i za više od 50% veće nego pre rasta EURIBOR-a. Ali nismo hteli samo da gasimo požar s globalnog tržišta, nego da problem rešimo sistemski. Zato smo zakonom trajno ograničili koliko kamata na nove kredite može da bude viša od tržišne – ove i naredne godine najviše za petinu, a posle toga za četvrtinu. I ne samo to, snizili smo kamate i na ostale kredite građana.

Podržali smo i program stambenih kredita za mlade, a posebno smo mislili na one s najnižim primanjima: banke su do kraja jula odobrile više od 470.000 povoljnijih kredita građanima i penzionerima s nižim primanjima, u iznosu većem od 380 milijardi dinara.

4. Izjavili ste da je udeo problematičnih kredita sada ispod 2% i da su stope na nove dinarske kredite stanovništva niže za čak 12,1 procentni poen, a u privredi niže za devet procentnih poena nego što su bile u martu 2013. godine. Zašto Vas ljuti kada Vaši kritičari ove rezultate podrazumevaju?

Pre bih rekla da nekima smeta podsećanje i poređenje. Podrazumeva se da iza dobrih ocena u indeksima stoji znanje, da iza godina rada stoji iskustvo, da naslednici prezimena i imovine doprinose očuvanju ugleda i vrednosti, da iza funkcije stoji odgovornost, da iza onog ko je dužan da reguliše i nadzire finansijski sistem to i čini. Ali svedoci smo da to često nije praksa. A zatečeno stanje u bankarskom sektoru koje je zahtevalo donošenje odluka o delicenciranju četiri banke iz sistema, ali i nivo problematičnih kredita koji je i nakon toga iznosio gotovo četvrtinu od ukupnih kredita, dokazuje da se ništa ne podrazumeva, već da su sva poboljšanja i sve postignuto rezultati ozbiljnog rada.

Kada je približno svaki peti kredit bio problematičan, banke su se bavile starim gubicima, a ne novim kreditima. Kada se to reši, onda se to vidi i u ceni kredita.

Zaustavili smo prakse neodgovornog i neobezbeđenog kreditiranja, a sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita iz 2015. godine rezultiralo je čišćenjem bilansa banaka od problematičnih kredita, jačanjem njihovih kapaciteta za rešavanje tih kredita i značajnim smanjenjem njihovog nivoa.

A postoji i deo rezultata koji se ne vidi u statistici, nego u kućnom budžetu, jer smo od banaka tražili da vrate ono što su neopravdano naplatile.

sama od sebe i da je ne treba svakodnevno braniti i, ako zaboravimo sve učinjeno i kako se do tih rezultata dolazi, rizikujemo da nam se istorija ponovi.

Zato ne tražim zahvalnost za Narodnu banku Srbije, ali ne prihvatam da se rezultat podrazumeva, jer su efekte politika od pre petnaest godina platili svi – visokim kamatama, slabljenjem dinara i sanacijom loše vođenih banaka.

5. Nakon 2012. godine, bankarski sektor u Srbiji suočio se sa ozbiljnim nasleđenim problemima i odlaganjem rešavanja nelikvidnosti. Kako se stabilizovalo tržište, koji je bio ključni potez?

Ključni potez bio je da prestanemo da odlažemo probleme koji su se nagomilali u bankarskom sektoru do tada, i to je bila hrabrost. Takve probleme nisam mogla da rešavam zatvaranjem očiju, a godinama su se upravo tako rešavali – dok se račun uvećavao.

Od 2012. do početka 2014. oduzeli smo dozvole Novoj Agrobanci, Razvojnoj banci Vojvodine, Privrednoj banci Beograd i Univerzal banci. Lako je posle reći da je moglo drugačije. Ali svaki dan odlaganja taj račun bi samo uvećao.

Zatvaranje slabih banaka bio je tek početak. Ali najvažnije je što se promenio odnos prema odgovornosti – pojedinci više nisu mogli da računaju da su zaštićeni od posledica, da kredit ne moraju da vrate i da će gubitak na kraju neko drugi platiti. Banke su počele da se bave svojim poslom na pravi način: da realno procenjuju koliko je klijent sposoban da otplaćuje kredit, da hipoteku vrednuju po onome koliko zaista vredi, a ne koliko je nekome potrebno da vredi i da postupaju po strogim pravilima regulatora.

A promenila se i ekonomija u kojoj banke posluju. Kada je kurs stabilan, rata ne raste preko noći. Kada rastu zaposlenost i zarade, raste i sposobnost građana i preduzeća da tu ratu plate. Zato problematični krediti nisu samo pali, nego se nisu vratili ni u pandemiji, ni u energetskoj krizi.

Suština je jednostavna: banka mora da ima čime da podnese sopstveni gubitak, umesto da računa da će ga neko drugi pokriti. Do 2012. taj neko drugi bili su poreski obveznici.

6. Pre Vas na poziciji guvernera bio je Dejan Šoškić, koji često izlazi u javnost sa kritikama Vašeg rada, a sada je i kandidat na Studentskoj listi. Da se za trenutak vratimo na 2012, kada dolazite na čelo Narodne banke Srbije. Kakvo stanje zatičete?

Zatekla sam probleme koji su jedni druge uvećavali i nijedan nije mogao da se reši dok se ne reše i ostali. Kada sam 6. avgusta 2012. preuzela dužnost:

Kada vam raste rata kredita vezanog za evro, a plata u dinarima ne prati taj rast, onda sve teže plaćate ratu. Kada uz to rastu i kamate, banke gomilaju loše kredite, a novi krediti postaju još skuplji. To je sistem koji sam sebe urušava. Takvo stanje zahtevalo je hitnu i koordiniranu reakciju.

I svako od nas je delovao kao jaka karika našeg ekosistema. I ne govorim to zato što želim da se bavim prethodnicima. Govorim zato što se svaki rezultat meri od tačke s koje se krenulo, a ta tačka se danas rado zaboravlja – a najčešće je zaboravljaju upravo oni koji su je ostavili.

7. Gospodin Šoškić je bio guverner Narodne banke Srbije u trenutku kada je aranžman Srbije sa MMF-om 2012. godine suspendovan već na prvoj reviziji. Šta je odredilo neodrživost tadašnje fiskalne politike?

Narodna banka Srbije ne vodi fiskalnu politiku, ali znamo da monetarna i fiskalna politika moraju da budu dve ruke istog tela. Trošilo se više nego što se imalo, a dug je rastao i bez novog zaduživanja. Kada je najveći deo javnog duga u evrima, svako slabljenje dinara automatski uvećava njegov teret, što znači da monetarna politika koja je to dopuštala nije bila deo rešenja, nego deo problema.

U periodu na koji se odnosi vaše pitanje, MMF je rekao da se završetak prve revizije odlaže jer budžet za tu godinu nije u skladu s dogovorenim.

Konkretno, budžet koji je krajem 2011. na tehničkom nivou bio dogovoren s MMF-om već u prvim mesecima 2012. godine pokazao se kao neodrživ, s obzirom na to da se već tada moglo zaključiti da će projektovani privredni rast na osnovu kojeg su planirani prihodi budžeta biti teško ostvariv. Uz to, dinamika fiskalnih rashoda već na početku godine odstupila je od planiranih, zbog stimulativnih fiskalnih davanja u susret predstojećim izborima.

MMF je bio isti, ali je promena došla kada je Aleksandar, kao predsednik Vlade, preuzeo političku odgovornost za fiskalnu konsolidaciju i za odluke koje nisu bile popularne, i razlika se vidi i u ishodu dva aranžmana.

8. Danas Šoškić želi da se vrati na vlast. Njegova teza u ovoj izbornoj kampanji jeste da bi veća fleksibilnost ili slabljenje kursa moglo da smanji spoljnotrgovinski deficit i da podstakne izvoz. Šta mislite o takvoj politici? Šoškić nas uverava da je hrabra.

Politika koja bi slabljenjem dinara popravljala spoljnotrgovinski bilans ne bi bila nova za Srbiju. Pokušavana je više puta pre 2012. I svaki put se završila neuspehom.

Razlog je jednostavan. Kod nas je prenos slabljenja dinara na cene bio visok – koliko dinar oslabi, gotovo toliko se prenosilo na rast cena, tako da nismo imali ni realnu deprecijaciju kursa dinara, koja je jedina važna u ovom kontekstu. S obzirom na to da su naši izvoznici u velikoj meri i uvoznici, eventualni efekat kursa odrazio bi se samo na neto izvoz, i tada bi bio kratkoročan. Uz to, preduzeća koja su imala kredite vezane za evro umesto podsticaja dobila su gubitke.

I podaci demantuju hrabrost takvih predloga: nekada je spoljnotrgovinski deficit bio 15% BDP-a, a u prvoj polovini ove godine oko 3%, zahvaljujući upravo snažnom rastu izvoza. Izvoz robe i usluga je preko četiri puta veći, uz prosečan godišnji rast od oko 12%. Dakle, govorimo o konkurentnosti u praksi, ne na papiru, i ne o željama. Šta stoji iza tog preokreta, detaljno smo analizirali u avgustovskom Izveštaju o inflaciji.

Pritom, onaj ko zagovara da se deprecijacijom podstakne izvoz u uslovima u kojima dinar od 2017. nije pod pritiskom ka slabljenju, nego ka jačanju, traži da o kursu ne odluči tržište, nego da se kurs gura suprotno od tržišta.

Da zaključim. Hrabrost je bila zatvoriti banke koje su godinama u knjigama prikazivale dobre rezultate, ograničiti kamate kada su nam govorili da to nije primereno tržišnoj privredi i za svaku od tih odluka preuzeti odgovornost. Predlagati ono što je već jednom propalo, a da rizik snose građani i privreda nije hrabrost, već neodgovornost.

9. Podsetimo, jedna trećina uvezene inflacije od 2010. do 2012. posledica je šokova u međunarodnom okruženju, dok je dve trećine posledica slabljenja dinara. Upravo u periodu kada je Šoškić bio guverner. Do čega bi takva ekonomska politika dovela zemlju ukoliko bi se posle 25. oktobra ponovila?

Ne mogu da govorim o tome šta bi bilo, ali mogu da kažem kakve su bile posledice takve politike.

Bio je to period kada su se dopuštale prevelike oscilacije deviznog kursa, a tržišni učesnici nisu znali šta mogu da očekuju od centralne banke, što je dodatno pojačavalo psihologiju koja je već bila prisutna na deviznom tržištu. Gde su se videli direktni efekti? U višim inflacionim očekivanjima, višoj inflaciji i visokom učešću problematičnih kredita. U zemlji u kojoj je, kako rekoh, 65% kredita građana bilo u evrima, slabiji dinar vas direktno pogađa najmanje dva puta:

• u prodavnici, jer poskupljuje sve što se uvozi i sve što se proizvodi od uvoznih sirovina;
• u banci, jer raste dinarski iznos svake rate vezane za evro.

Ni tu nije kraj računa. Slabiji dinar i viša inflacija značili bi i višu premiju rizika, a time i skuplje finansiranje – i za državu, i za privredu, i za građane. Konkretno, na primeru stambenog kredita od 100.000 evra na 20 godina, uz kamatu od 4,5%:

Zato mi ovakve „ideje” – jer to nisu politike – govore da oni koji najavljuju povratak politike kursa koja je imala negativne posledice u svim sferama ekonomije ili ostaju u domenu teorije, ili ne znaju, ili imaju neke svoje razloge. I to govorim kao neko ko je više od četrnaest godina nadležan za monetarnu i finansijsku stabilnost – i ne samo nadležan, nego je tu stabilnost, u koordinaciji sa svima u sistemu, obezbedio i održava je.

10. Pored toga što Vas redovno kritikuje, primetno je i da gospodin Šoškić izbegava odlazak u javne debate. Ako neko izbegava da razgovara i razmenjuje argumente o važnim ekonomskim pitanjima, kao što su fiskalna politika, javni dug, kurs dinara i inflacija, šta to govori o njegovom odnosu prema tim pitanjima?

Ne bih da tumačim tuđe razloge. Ali od onoga ko je vodio centralnu banku očekuje se da zna, od onoga ko kritikuje da ima argumente, a od onoga ko traži poverenje građana da te argumente iznese pred njih. Javna rasprava o kursu, inflaciji i javnom dugu zato nije pitanje ličnog izbora, jer, na kraju krajeva, građani plaćaju posledice svake pogrešne odluke u tim oblastima. A pred građane se može izaći samo s rezultatima iz perioda kada ste donosili odluke, jer su oni najbolji pokazatelj vašeg rada.

Mi svoje argumente iznosimo javno, posle svake odluke o referentnoj kamatnoj stopi, na predstavljanju svakog izveštaja o inflaciji i pred narodnim poslanicima. Oni se mogu proveriti, jer iza njih stoje brojke.

Kada o neophodnosti dinarske štednje govori neko u čije je vreme dinarska štednja iznosila 17,6 milijardi dinara, odnosno bila je ispod 2% ukupne štednje, a danas je to 250 milijardi dinara, kako rekoh, četrnaest puta više, sa učešćem preko 11%, onda su brojke već dale odgovor.

Ili kada o dinarizaciji govori onaj u čije je vreme učešće dinarskih kredita građana bilo 35%, a danas je skoro 57%, podaci su ponovo dali odgovor. I da ne bude zabune – ideje za koje se pojedinci zalažu vodile bi većoj evroizaciji depozita, a ne većoj dinarskoj štednji.

Kritika je korisna kada ima argumente i kada je spremna da se suoči sa odgovorom. Kada se od tog suočavanja beži, onda je jasno da je lakše kritikovati nego objasniti sopstvene rezultate. Ja sam za takav razgovor uvek spremna, s brojkama na stolu.

11. Narodna banka Srbije na meti je i u ovoj izbornoj kampanji, a Vi ste se našli na naslovnoj strani jednog opozicionog nedeljnika. Objavljeno je sledeće: „Otkrivamo, NBS sa dva povezana privatna preduzeća do sada ugovorila čak 32 javne nabavke, firmi bez zaposlenih za IT usluge dato čak 37 miliona evra”. Šta je od toga što su objavili istina?

Moj uticaj se ogleda u odluci saopštenoj prvog dana – da se neću lažno predstavljati kao guverner, a prepustiti da se odluke o monetarnoj politici, kursu i upravljanju deviznim rezervama donose na nekom drugom mestu. Isto važi i za IT, bezbednost platnih sistema i infrastrukturu Narodne banke Srbije.

Sve javne nabavke sprovedene su u otvorenim postupcima, s javno objavljenim uslovima, a na njima su radile nadležne stručne komisije. Broj formalno zaposlenih nije isto što i stručni kapacitet: stručnjaci su zakonito angažovani korišćenjem kapaciteta grupa ponuđača, a Narodna banka Srbije je ugovorno zaštitila svoja prava nad intelektualnom svojinom.

Sve nove tehnologije razvijene su na Open Source platformama radi tehnološke nezavisnosti i značajnih ušteda. Svi ovi sistemi rezultat su srpske pameti, znanja i iskustva, a Narodna banka Srbije je vlasnik aplikacija i programskog koda, čime čuva suverenitet kritične finansijske infrastrukture.

Modernizovana Dina kartice – beskontaktno plaćanje, DinaCard Secure, DinaCard Switch, Directory Server i Access Control Server; u toku su tokenizacija i omogućavanje plaćanja Dina karticom širom sveta. Izgrađen je IPS NBS sa NBS IPS QR kodom, IPS Skeniraj, IPS Pokaži i Prenesi, kao i elektronsko ugovaranje i video-identifikacija.

Razvijeni su CREM, kontrola deviznog poslovanja i registar zaduženja građana, završen AnaCredit, a Srbija je ušla u područje SEPA. Interni procesi su digitalizovani: ERP, ePisarnica, delovodnik, eArhiva i DMS.

Izgrađen je i značajno unapređen Data centar Narodne banke Srbije.

Koliko je sve ovo važno, pokazalo se i u vreme sankcija, kada su Dina kartica i IPS NBS omogućili nastavak bezgotovinskog plaćanja na pumpama NIS-a.

12. Očuvan je investicioni rejting, znatno je veća zaposlenost i životni standard građana, koji je i nominalno i realno povećan. Gde se Srbija nalazi kada je u ovim segmentima poredimo sa zemljama u regionu, a i šire?

Vi kažete da je očuvan investicioni rejting, a ja dodajem da smo Srbiju uveli u grupu zemalja sa investicionim rejtingom – i danas je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja ga ima. Standard & Poor's nam je ocenu BBB− dodelio u oktobru 2024, a potvrdio je u oktobru 2025. i u martu ove godine, sa stabilnim izgledima, iako su i energetski sektor i geopolitika nosili rizike.

Za centralnu banku Standard & Poor's ističe kredibilnu monetarnu politiku, operativnu nezavisnost, korišćenje tržišnih instrumenata i očuvanje niske inflacije unazad pet godina (to je period na koji se osvrću). Danas kada se preispituje nezavisnost velikih centralnih banaka, rejting agencije ocenjuju da Narodna banka Srbije ima i operativnu nezavisnost, pored zakonske, što znači da i one prepoznaju i uvažavaju našu samostalnost i u izboru mera i instrumenata. Ističu i rekord centralne banke u održavanju relativne stabilnosti kursa, podržan adekvatnim rezervama i aktivnim intervencijama na deviznom tržištu.

Šta ističu rejting agencije:

Srbija danas

A ono što građani osećaju:

Zbog svega toga smo u istoj rejting kategoriji s pojedinim članicama Evropske unije, jedini među zemljama Zapadnog Balkana. I to ne sme da se podrazumeva, jer politike koje su tako ocenjene moraju i da se nastave.

13. Kolike su zlatne i devizne rezerve Srbije trenutno?

Krajem avgusta bruto devizne rezerve iznosile su rekordnih 30,8 milijardi evra. Samo ove godine povećane su za 1,8 milijardi, a od 2018. za gotovo 21 milijardu evra. Najveći deo tog rasta potiče od naših neto kupovina deviza na domaćem tržištu, a to je najzdraviji način, jer ne stvara nikakvu obavezu u budućnosti. Kako rekoh, rezerve su danas tri puta veće nego 2012, ali je ceo pregled još jasniji.

Zlato smo povećavali na dva načina:

Od sredine 2021. gotovo sve naše zlato, osim pet tona kupljenih 2024, čuva se u trezorima Narodne banke Srbije, u Srbiji.

14. Da li je pametno povećavati raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima globalne krize i neizvesnosti ili takva strategija nosi sopstvene rizike?

Ne samo da je pametno nego se pokazalo ispravnim upravo onda kada je bilo najpotrebnije. Zlato smo kupovali, kako rekoh, po prosečnoj ceni od 1.824 dolara po unci, a ne kada je cena već skočila. Samo od početka 2024. udvostručena je, sa oko 2.060 na 4.141 dolar.

Rizici postoje: zlato ne donosi kamatu i cena mu je promenljiva. Zato ono čini oko petine naših rezervi, a ne celinu, a ostatak je raspoređen tako da pad vrednosti jednog dela nadoknađuje rast drugog. Ali u vremenu kada mnoge zemlje vraćaju zlato u sopstvene trezore, zlato koje je već kod kuće predstavlja sigurnost koja se ne meri kamatom.

I da budem jasna: ne nameravamo da ga prodajemo. Srbija danas ima najveće zlatne rezerve među zemljama bivše Jugoslavije i među najvećim u regionu.

15. Kakve su projekcije Narodne banke Srbije za kretanje ključnih makroekonomskih pokazatelja u narednom periodu, posebno kada je reč o inflaciji, privrednom rastu i kamatnim stopama? Kako će situacija s NIS-om uticati?

Ključno – očekujemo inflaciju koja je u granicama našeg ciljanog koridora i privredni rast od 4,5% sledeće godine.

Danas, kada su vodeće centralne banke u uslovima energetskog šoka počele da podižu stope, jer je, na primer, inflacija u zoni evra u septembru ubrzala na 3,8%, mi smo kreirali prostor da ostanemo oprezni.

Kada je reč o NIS-u, Vlada je učinila sve da ispregovara najbolje moguće uslove za poziciju Srbije prilikom očekivane promene vlasništva, tj. da rafinerija u Pančevu nastavi da radi istim kapacitetom kao i do sada i da imamo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata.

16. Kakva su očekivanja u pogledu stabilnosti kursa dinara u narednoj godini dana?

Imam običaj da kažem: nemojte da nam verujete na reč, verujte nam na rezultate. A mi smo naš odnos prema jednom od ključnih stubova monetarne i finansijske stabilnosti – stabilnosti kursa – dokazivali u kontinuitetu, već četrnaest godina. Zato su i moja očekivanja nepromenjena.

Stabilan ne znači fiksan. Kurs formira tržište, a mi delujemo u oba smera: kupujemo devize kada dinar previše jača, a prodajemo kada su pritisci ka slabljenju. Tako ćemo raditi i ubuduće. Zato građani i privreda danas planiraju u dinarima. To je rezultat, a ne obećanje.

Kabinet guvernera