Trinaest godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković na čelu Narodne banke Srbije – kontinuitet i doslednost u ispunjavanju ciljeva i modernizaciji usluga u korist građana, privrede i države

„Tokom prethodnih trinaest godina poslovni ambijent i ekonomska slika Srbije znatno su unapređeni. Obezbedili smo inflaciju uporedivu s drugim zemljama srednje Evrope, investicioni rejting zemlje, rekordne devizne rezerve, relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, znatno niže kamatne stope, drastično veću zaposlenost i bolje pokazatelje životnog standarda građana. To je samo mali deo ukupnih rezultata koji je postignut radom i saradnjom svih nosilaca ekonomskog života u Srbiji – građana, privrede, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije. Za svaku odluku koju smo doneli rukovodili smo se stabilnošću sistema i to će ostati naš vodič i za naredni period! Od stabilnosti, kojoj trinaest godina doprinosimo, direktnu korist imaju svi – građani i privreda, izvoznici i uvoznici, investitori i potrošači. Naš sistem se meri pokazateljima stabilnosti, ali i stepenom poverenja koji građani imaju u naše institucije, a poverenje koje vidimo i kroz rekordnu dinarsku štednju i u narednom periodu ćemo opravdati rezultatima u korist naših građana”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

REZULTATI

1. U oktobru 2024. godine Srbiji je dodeljen kreditni rejting investicionog ranga, što je prvi put da je jedna zemlja jugoistočne Evrope koja nije članica Evropske unije dobila rejting investicionog ranga. Time je ispunjen jedan od strateških ciljeva Srbije, a međunarodni investitori ističu da Srbiju odavno smatraju zemljom investicionog ranga.
2. Nasleđenu visoku i volatilnu inflaciju u Srbiji smo za manje od godinu dana spustili za čak 10 procentnih poena – sa 12,2% krajem 2012. na 2,2% u oktobru 2013. godine.
3. U periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila je za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama srednje Evrope, a u periodu od kraja 2013. godine prosečna inflacija u Srbiji i zemljama srednje Evrope je na gotovo istom nivou.
4. Dinar je nominalno ojačao za 1,2% prema evru, a Narodna banka Srbije je u uslovima preovlađujućih pritisaka ka jačanju domaće valute, na deviznom tržištu neto kupila 10,9 milijardi evra. To je bio najznačajniji faktor rasta deviznih rezervi.
5. Bruto devizne rezerve povećane su gotovo tri puta, na 28,3 milijarde evra krajem jula 2025, što je za 18,2 milijarde evra, odnosno 2,8 puta više nego krajem istog meseca 2012. godine, uprkos izraženim turbulencijama na svetskom nivou.
6. Neto devizne rezerve su u istom periodu povećane preko četiri puta (sa 5,5 milijardi evra na 24,1 milijardu evra).
7. Znatno smo povećali i količinu, vrednost i učešće zlata u deviznim rezervama u odnosu na avgust 2012. godine:
   - količinski, zlato je uvećano preko tri puta (sa 14,8 tona na rekordnih 50,8 tona);
   - vrednost zlatnih rezervi povećana je skoro osam puta (sa 0,6 milijardi evra na 4,7 milijardi evra);
   - učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 17%.
8. U Srbiju je u periodu od 2013. do 2024. godine putem stranih direktnih investicija investirano 38 milijardi evra, uz rekordan priliv od 5,2 milijarde evra u 2024. godini.
9. Štednja građana beleži rekordne nivoe – dinarska je premašila 200 milijardi dinara, a devizna je dostigla skoro 16 milijardi evra. Dok je devizna štednja u poslednjih trinaest godina povećana za 90%, dinarska štednja je povećana čak jedanaest puta.

U prethodnih trinaest godina:

• Broj izdatih Dina kartica je tri puta veći.
• Pet do šest puta su snižene međubankarske naknade – s prosečnih oko 1% na 0,2% iznosa transakcije.
• Prepolovljene su trgovačke naknade – s prosečnih preko 2% na oko 1% iznosa transakcije.
• Broj transakcija izvršenih elektronskim bankarstvom udvostručen je – sa 72,8 miliona na 142,5 miliona.
• Broj transakcija izvršenih mobilnim bankarstvom povećan je s pola miliona na 109,3 miliona.
• Broj transakcija platnim karticama na fizičkim prodajnim mestima domaćih trgovaca povećan je sa 81,5 miliona na 628,8 miliona.
• Ograničili smo najniži kupovni / najviši prodajni kurs koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da primenjuju prilikom otkupa/prodaje efektivnog stranog novca – evra, i to na ± 1,25% u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan, a menjačka provizija je ograničena na 1%.
• Rešili smo i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019. godine, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu primenjuje se zvanični srednji kurs dinara.
• Na svečanoj ceremoniji povodom Sretenja – Dana državnosti, u Palati Srbija, 16. februara 2025. godine, Narodnoj banci Srbije dodeljen je orden za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, povodom 140 godina rada. Orden je guverneru Jorgovanki Tabaković uručio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
• U januaru 2020. godine londonski mesečnik The Banker proglasio je guvernera Jorgovanku Tabaković za najboljeg guvernera na svetskom nivou i za najboljeg evropskog guvernera. „Iako je lično, to priznanje smatram priznanjem za promene u Srbiji, na kojima radim od druge polovine 2012. godine sa svojim saradnicima, kao i za promene na kojima radi predsednik Srbije sa svojim saradnicima, a samo priznanje najviše pripada Srbiji i njenim građanima”, rekla je tim povodom guverner Jorgovanka Tabaković.
• Narodna banka Srbije je u vreme pandemije dobila i nagradu Grada Beograda „Heroj Beograda”, zbog besprekornog funkcionisanja i tokom virusa korona, čime je sačuvala finansijsku stabilnost u Srbiji i u najizazovnijem periodu. „Heroji su svi oni koji iza svake odluke, procedure vide ljude zbog kojih postojimo. Radili smo kao naš platni sistem – neprekidno, kao i bolnice, apoteke, prodavnice, komunalni radnici, policajci, vojnici, jer je naš moto: s ljudima, za ljude, za Srbiju, čije smo ogledalo”, izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković.

ISTORIJSKI USPEH SRBIJE – KREDITNI REJTING INVESTICIONOG RANGA

• U oktobru 2024. godine Srbiji je dodeljen kreditni rejting investicionog ranga. To je prvi put da je jedna zemlja jugoistočne Evrope koja nije članica Evropske unije dobila rejting investicionog ranga. Time je ispunjen jedan od strateških ciljeva Srbije, s tim da bi to priznanje verovatno stiglo i ranije da nije bilo potresa iz međunarodnog okruženja.
• Rejting agencija Standard & Poor’s duži niz godina navodi da je Narodna banka Srbije kontinuitetom rezultata zaradila kredibilitet i dokazala svoju operativnu nezavisnost. Ocenjuje i da režim deviznog kursa doprinosi uspešnom prilagođavanju ekonomije na kretanja u međunarodnom okruženju, kao i da intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tržištu doprinose očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti, rastu deviznih rezervi zemlje na rekordni nivo, kao i znatnom produženju ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednost.

REŠENO PITANjE VISOKE INFLACIJE

• Pravovremenim i adekvatnim merama monetarne politike, uz obezbeđenu i očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, nasleđenu visoku i volatilnu inflaciju u Srbiji za manje od godinu dana spustili smo za 10 procentnih poena – sa 12,2% krajem 2012. na 2,2% u oktobru 2013. godine.
• Narednih osam godina, sve do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka, inflacija se kretala oko nivoa od 2,0% u proseku. Pri tom nivou bila je uporediva s prosečnom inflacijom u Evropskoj uniji.
• Od 2017. godine cilj za inflaciju spustili smo sa 4% na 3%, uz nepromenjeno dozvoljeno odstupanje od cilja od ± 1,5 procentnih poena. I odluka da cilj za inflaciju postavimo na nižem nivou potvrđuje našu nameru da, zajedno s Vladom Republike Srbije, inflaciju u srednjem roku očuvamo na niskom nivou.
• Od sredine 2021. godine intenzivirani su globalni troškovni pritisci, što se preko kanala uvozne inflacije odrazilo i na više cene na domaćem tržištu. U takvim uslovima donosili smo odluke koje su obezbedile silaznu putanju inflacije, a nisu usporile privredni rast. Kao rezultat preduzetih mera, inflacija je od aprila 2023. bila na opadajućoj putanji, vrativši se u granice cilja od 3 ± 1,5% u maju 2024. godine.

RAST ŽIVOTNOG STANDARDA GRAĐANA

• Uz visok privredni rast i visok a održiv realni rast zarada, životni standard građana je povećan.
• O tome govore i podaci o rekordnoj pokrivenosti potrošačke korpe zaradom:
  • Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom od 99,8% veća je za 33,8 procentnih poena u odnosu na 2013;
  • Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom od 95% veća je za 36 procentnih poena u odnosu na 2013.

RELATIVNA STABILNOST KURSA DINARA PREMA EVRU VAŽAN JE FAKTOR IZVESNOSTI POSLOVANjA I PLANIRANjA

• Relativna stabilnost kursa dinara prema evru, postignuta i očuvana tokom poslednjih trinaest godina, rezultat je posvećenosti Narodne banke Srbije i pažljivog i predanog praćenja kretanja na deviznom tržištu.
• U periodu od uvođenja rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa 2001. godine do avgusta 2012. godine, u deviznim intervencijama neto je prodato preko 14 milijardi evra (trošene su devizne rezerve), a dinar je i pored toga prema evru oslabio preko 50%. Nasuprot tome, od avgusta 2012. godine do danas Narodna banka Srbije je putem intervencija neto kupila čak 10,9 milijardi evra, a dinar je prema evru nominalno ojačao za 1,2%.
• Osim što čuva relativnu stabilnost kursa dinara, Narodna banka Srbije neto kupovinom deviza doprinosi rastu deviznih rezervi, dodatno jačajući otpornost domaće ekonomije i njenu finansijsku stabilnost, što posebno dolazi do izražaja u uslovima različitih globalnih neizvesnosti i kriza.

DEVIZNE REZERVE VEĆE SU SKORO TRI PUTA, A NjIHOVA STRUKTURA JE ZNATNO POBOLjŠANA

• Bruto devizne rezerve, koje su krajem jula godine iznosile 28,3 milijarde evra, za 18,2 milijarde evra (179%) više su nego krajem jula 2012. godine. Neto devizne rezerve u istom periodu povećane su preko četiri puta (sa 5,5 milijardi evra na 24,1 milijardu evra).
• Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – znatno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata.
  • Od avgusta 2012. godine do danas zlato je količinski uvećano preko tri puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 50,8 tona) kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019, 2020. i 2024. ukupno 17 tona), kao i redovnom kupovinom iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5%).
  • Vrednost je povećana skoro osam puta (sa 0,6 milijardi evra na 4,7 milijardi evra).
  • Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 17%.
  • Od jula 2021. godine, nakon što smo iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (1 tonu preostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), najveći deo zlatnih rezervi (45,6 tona) nalazi se u trezorima Narodne banke Srbije, dok se 5 tona kupljenih u inostranstvu početkom jula 2024. trenutno nalazi na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu.

FLEKSIBILNIJI I EFIKASNIJI MONETARNI OKVIR

• U decembru 2012. godine uveli smo model varijabilne višestruke kamatne stope u sprovođenju osnovnih operacija na otvorenom tržištu, kojima na nedeljnom nivou povlačimo viškove dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora.
• Ovakav sistem je monetarni okvir Narodne banke Srbije učinio fleksibilnijim i efikasnijim, što je bilo od posebnog značaja u ambijentu delovanja višestrukih globalnih kriza – pandemije, energetske krize, izbijanja sukoba u Ukrajini, a zatim i naglog povećanja globalne inflacije.
• Svim izazovima Narodna banka Srbije se suprotstavila primenom široke lepeze mera iz svog monetarnog instrumentarijuma, uvek reagujući blagovremeno, odmereno, ali i postepeno, kako bi građanima i privredi ostavila više prostora za prilagođavanje na promene finansijskih uslova.

DINAR SE SVE VIŠE UPOTREBLjAVA U DOMAĆEM FINANSIJSKOM SISTEMU, A DINARSKA ŠTEDNjA BELEŽI REKORDNO VISOKE NIVOE

1. Dinarska štednja je u poređenju s krajem 2012. uvećana jedanaest puta, pri čemu je u 2023. i 2024. godini zabeležila najveći godišnji rast do sada (od 2001, od kada se prate podaci):
   - u 2023. za 41,6 milijardi dinara (43%),
   - u 2024. za još 53,3 milijarde dinara (39%),
   - rast je nastavljen i u 2025. i krajem jula dinarska štednja je premašila 200 milijardi dinara.
2. Stabilan ambijent je doprineo i rastu dinarizacije depozita stanovništva i privrede u odnosu na kraj 2012. godine – sa 19,3% na 45,5%.
3. Sve zajedno jeste konkretna potvrda rastućeg poverenja građana u nacionalnu valutu i centralnu banku.

ZNATNO POVOLjNIJI USLOVI FINANSIRANjA ZA PRIVREDU I GRAĐANE NEGO PRE TRINAEST GODINA

• Kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za 10 procentnih poena i 11 procentnih poena niže nego u maju 2013. godine, kada smo započeli ciklus monetarnog ublažavanja, koji je trajao sve do intenziviranja globalnih inflatornih pritisaka 2021. godine.
  • Znatno niže kamatne stope obezbeđene su uprkos zaoštravanju monetarnih uslova (oktobar 2021 – jul 2023), a kao odgovor na globalne inflatorne pritiske.
• I smanjenje premije rizika zemlje, zahvaljujući jačanju domaćih makroekonomskih fundamenata, doprinelo je smanjenju kamatnih stopa.
• Za građane pad kamatnih stopa je značio veću dostupnost novih izvora finansiranja i veći raspoloživi dohodak po osnovu nižih postojećih obaveza.
• Za privredu pad kamatnih stopa je značio veću dostupnost sredstava za nove investicije.
• Išli smo i korak dalje. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničili smo kamatne stope i na ostale kredite fizičkim licima, na način da se ne naruši princip njihovog tržišnog formiranja, i po ovom osnovu kamatne stope su znatno snižene:
  • na dug po kreditnoj kartici za 7,2 procentna poena – sa 22,3% u decembru 2024. na 15,1% u junu ove godine;
  • na prekoračenja po tekućem računu za 10 procentnih poena – sa 27,9% u decembru 2024. na 17,9% u junu ove godine.

STABILAN I PREDVIDIV PRIVREDNI AMBIJENT PODRŽAVA INVESTICIONU AKTIVNOST

• U periodu od 2013. do 2024. u Srbiju je investirano 38 milijardi evra putem stranih direktnih investicija.
• U 2024. godini zabeležen je rekordan priliv od 5,2 milijarde evra.
• Strane direktne investicije su uglavnom bile usmerene ka izvozno orijentisanim sektorima, što je doprinelo i:
  • širenju i diversifikaciji izvozne baze Srbije i povećanju učešća izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu sa 40% u 2014. na 54% u 2024. godini;
  • rastu zaposlenosti – za oko 400 hiljada od 2014. godine;
  • prenosu znanja i tehnologija.
• Visoka projektna i geografska diversifikacija stranih direktnih investicija povećala je i otpornost našeg izvoza na smanjenu eksternu tražnju i u najizazovnijim globalnim uslovima.

USPEŠNO PARTNERSTVO REPUBLIKE SRBIJE I MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA

U svojim izveštajima Međunarodni monetarni fond ocenjuje da je tokom prethodnih trinaest godina, i to uprkos spoljnim šokovima, Srbija postigla impresivne ekonomske rezultate, koji odražavaju dobru ekonomsku politiku.

Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva u aprilu 2024. godine pohvalila je snažan napredak Srbije, uz sledeće ocene:

1. Srbija je svetla tačka u Evropi.
2. Fundamenti zemlje su jaki.
3. Veliko poverenje u Srbiju zasluženo je radom i rezultatima, novim radnim mestima i boljim standardom. Kredibilitet se stiče delima, a ne rečima.
4. Srbija je primer zemlje koja se zalaže za regionalnu saradnju.
5. Srbija je i specijalizovanom izložbom „Ekspo” jasno pokazala da želi da se ubrzano razvija.

Zamenik generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Bo Li u aprilu 2025. godine čestitao je na snažnom rastu srpske ekonomije:

1. Pokazana otpornost srpske ekonomije je impresivna!
2. Srbija je jedna od najbrže rastućih zemalja u Evropi, uprkos brojnim izazovima iz globalnog okruženja.
3. Srbija je izgradila snažne bafere i važno je da se oni očuvaju, jer ih mnoge zemlje nemaju.
4. Sa Srbijom nastavljamo da radimo produktivno i u okviru novog nefinansijskog savetodavnog Instrumenta za koordinaciju politika.

OČUVANA I OJAČANA STABILNOST FINANSIJSKOG SEKTORA

• Radi jačanja stabilnosti bankarskog sektora, u periodu 2012–2014. godine zatvorene su četiri banke koje su poslovale uz ozbiljne propuste u upravljanju pre 2012. godine. Ovim merama uspostavljeno je poverenje u finansijski sistem, koji je danas stabilan, visoko likvidan i adekvatno kapitalizovan. Odgovoran pristup Narodne banke Srbije dodatno je potvrđen 2022. godine efikasnim postupanjem u slučaju Sberbanke, bez angažovanja javnih sredstava.
• Poverenje investitora i regulatorna kredibilnost potvrđeni su i kroz grinfild investicije u bankarski sektor (Mirabank 2014. i Bank of China Srbija 2016).
• Broj banaka je sa 33 postepeno smanjen na 19, pri čemu su kvalitet i raspon usluga za građane i privredu povećani. Konsolidacija bankarskog sektora sprovodi se kontrolisano, što potvrđuju 32 prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva i jedanaest saglasnosti za pripajanja jedne banke drugoj u poslednjih trinaest godina.
• Zahvaljujući međuinstitucionalnoj saradnji na rešavanju problematičnih kredita i obezbeđenom povoljnom poslovnom ambijentu, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spušteno je sa zatečenih oko 20% na 2,3%.
• Tokom 2020. godine građanima i privredi omogućili smo moratorijum na otplatu kredita i lizinga u dva navrata (mart i jul), koje je iskoristilo preko 90%, odnosno 80% dužnika. Omogućen je i reprogram i refinansiranje obaveza dužnika banaka i davalaca lizinga koji su posebno bili pogođeni pandemijom. Olakšice u ukupnom iznosu od 111 milijardi dinara odobrene su za preko 50.000 klijenata.
• I poljoprivrednicima je, uključujući i kredite odobrene licima koja se bave otkupom i skladištenjem voća u hladnjačama, omogućen reprogram obaveza kod banaka i davalaca lizinga. Zaključno s junom 2023. godine merom je obuhvaćeno 6.238 kreditnih partija poljoprivrednih kredita, u ukupnom iznosu od 24,2 milijarde dinara. Na inicijativu Narodne banke Srbije, banke su i nakon isteka ove mere nastavile da poljoprivrednicima odobravaju olakšice u otplati kredita, po kom osnovu se oko 5,4 milijarde dinara (na kraju juna 2025) poljoprivrednih kredita otplaćuje pod olakšanim uslovima.
• Zaključno s junom 2025. godine, preko 5.800 dužnika iskoristilo je ustupak restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita, u ukupnom iznosu od 4,4 milijarde dinara.
• U uslovima naglog i znatnog rasta stopa EURIBOR, u septembru 2023. privremeno smo ograničili kamatne stope na stambene kredite u evrima. Po tom osnovu kamatne stope na stambene kredite u proseku su bile spuštene za 2 procentna poena u odnosu na nivo na koji su povećane, a rate kredita su smanjene od 10% do više od 25%. Ovo pitanje je 2025. godine sistemski i trajno rešeno izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, obezbeđujući građanima sigurnost u pogledu maksimalne visine kamatnih stopa ne samo na stambene kredite već i na ostale kreditne proizvode (gotovinske i potrošačke kredite, kreditne kartice i minuse po tekućim računima).
• Podržali smo i državni program stambenih kredita za mlade, koji je već do kraja juna 2025. godine zabeležio iskorišćenost od preko 36%, što potvrđuje značaj programa za rešavanje stambenog pitanja mladih.

PREPOZNAVANjE ZNAČAJA USLUGA OSIGURANjA KOJE SU BOLjE PRILAGOĐENE POTREBAMA KORISNIKA

Kao rezultat odlučnih i odgovornih nadzornih aktivnosti, pre svega u delu ispunjenosti uslova koji se odnose na adekvatnost kapitala, obrazovanja propisanih tehničkih rezervi, sprovođenja politike osiguranja i reosiguranja, investiranja sredstava osiguranja i sprovođenja mera nadzora koje smo naložili, danas imamo sektor koji je stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan.

U brojkama:

• Ukupna premija je sa 61,5 milijardi dinara u 2012. godini povećana na 177,4 milijarde dinara u 2024. godini;
• Premija po stanovniku povećana je više od tri puta u poslednjih trinaest godina (sa 75 evra na 230 evra);
• Rast premije u životnom osiguranju potvrđuje spremnost sve većeg broja ljudi da osiguranju dugoročno ukažu poverenje – sa 11,9 8 milijardi dinara na 32,8 milijardi dinara.
• Iznosi naknada osiguranicima, odnosno građanima i pravnim licima, beležili su veći rast od rasta premije osiguranja (rešene štete za 3,4 puta, a premija za 2,9 puta);
• Broj godišnjih prigovora podnetih društvima za osiguranje smanjen je (sa 18.814 u 2016. na 18.098 u 2024), i pored činjenice da je broj osiguranja znatno porastao (sa 5.909.031 u 2016. na 9.104.591 u 2024), što je još jedna potvrda poverenja i prepoznavanja značaja usluge osiguranja.

SIGURNI PLATNI SISTEMI, INOVATIVNI SERVISI I LAKŠE, BRŽE I JEFTINIJE USLUGE

Narodna banka Srbije kontinuirano sprovodi aktivnosti usmerene na unapređenje platnih sistema i modernizaciji bezgotovinskih plaćanja u Srbiji. Uspostavili smo savremen pravni okvir za platne usluge koji podstiče inovacije i konkurentnost na tržištu, u skladu s najboljom evropskom i svetskom praksom.

• Srbija je 22. maja ove godine zvanično postala članica Jedinstvenog područja za plaćanje u evrima – SEPA.
  • ispunjenje ovog formalnog uslova otvara vrata za unapređenje obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, kao i da plaćanja naših građana i privrede ka subjektima iz zemalja Evropske unije i drugih članica SEPA budu povoljnija – da provizije budu niže, a vreme potrebno za realizaciju plaćanja kraće.
• Izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama usvojenim 2024. godine stvoreni su uslovi za razvoj otvorenog bankarstva (engl. open banking), koji se zasniva na uspostavljanju dve nove usluge:
  • iniciranje plaćanja s platnog računa korisnika i
  • pružanje informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod jednog ili više pružalaca platnih usluga.
• Razvili smo sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije – IPS NBS sistem, kojim je građanima i privredi omogućeno da plaćaju bilo gde i bilo kada, uz prenos novca na račun primaoca u svega nekoliko sekundi, a među retkim zemljama smo koje su omogućile i instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima po modelu četvorostrane platne šeme.
• Građanima i privredi pružili smo izuzetno jednostavan model plaćanja računa za mesečne obaveze skeniranjem NBS IPS QR koda aplikacijama mobilnog bankarstva, na računima koje izdaju pružaoci komunalnih i drugih usluga.
  • u 2024. godini izvršeno je 20,8 miliona plaćanja skeniranjem NBS IPS QR koda.
• Podržali smo projekat „e-Plati”, kojim je građanima Srbije omogućeno da usluge koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova u vezi sa izdavanjem ličnih dokumenata plate elektronski, instant plaćanjem jednostavnim skeniranjem NBS IPS QR koda, koji se prikazuje na kreiranoj jedinstvenoj uplatnici na portalu „e-Plati”.
• U saradnji s bankama omogućeno je i da se sva plaćanja ka „državnim” računima izvršavaju kao instant plaćanja, čime se eliminiše potreba dostavljanja papirnih dokaza o uplati.
• Uvedena je usluga „Prenesi”, koja građanima daje mogućnost da jednostavno, putem aplikacija za mobilno bankarstvo, izvršavaju instant plaćanja unošenjem samo broja mobilnog telefona registrovanog primaoca plaćanja ili odabirom iz imenika, bez potrebe da pamte šablone, zapisuju ili unose broj računa primaoca plaćanja.
• Omogućili smo da se instant plaćanja na prodajnim mestima obavljaju putem različitih metoda (IPS pokaži, IPS skeniraj), uključujući i putem deep-link tehnologije za jednostavno instant plaćanje na internet prodajnom mestu upotrebom samo jednog uređaja, na primer mobilnog telefona, uz potpunu bezbednost.
• Omogućeno je da platne institucije, institucije elektronskog novca i javni poštanski operator – JP Pošta Srbije učestvuju kao indirektni učesnici u IPS NBS sistemu.
  • po tom osnovu, pored banaka, imamo i jednu platnu instituciju koja je indirektni učesnik s direktnim pristupom IPS NBS sistemu, kao i jednu platnu instituciju, tri institucije elektronskog novca i JP Pošta Srbije koje pružaju usluge instant transfera odobrenja kao lica s posrednim pristupom IPS NBS sistemu.
• U prethodnih trinaest godina korišćenje elektronskih servisa i bezgotovinskih načina plaćanja znatno je povećano:
  • broj izdatih Dina kartica je tri puta veći;
  • pet do šest puta su snižene međubankarske naknade (naknada koja se plaća za platnu transakciju na osnovu platne kartice između izdavaoca i prihvatioca koji učestvuju u izvršenju te transakcije) – s prosečnih oko 1% na 0,2% iznosa transakcije;
  • prepolovljene su trgovačke naknade (naknade koje trgovac plaća banci za prihvatanje platne kartice) – s prosečnih preko 2% na oko 1% iznosa transakcije.
• Unapredili smo nacionalni kartični sistem DinaCard uvođenjem:
  • nove tehnologije (od 1. juna 2024. sve kartice izdaju se s beskontaktnom tehnologijom). Zaključno sa 30. junom 2025. godine ukupno je izdato 1,9 miliona beskontaktnih Dina kartica;
  • nove funkcionalnosti kartice – plaćanje na rate debitnom karticom kao zamena za ček i podizanje gotovog novca uz kupovinu na svim benzinskim stanicama NIS Petrola i Gasproma, kao i na svim Merkator, Roda, Idea, Maksi i Tempo prodajnim mestima u našoj zemlji.
• Svakodnevno se povećava broj trgovaca koji omogućavaju plaćanje Dina karticom na svojim internet prodajnim mestima (trenutno oko 3.000 trgovaca), a svakog meseca broj korisnika koji obavljaju plaćanja domaćom karticom na internetu konstantno raste.
  • u 2024. godini Dina karticom ostvareno je preko 12,6 miliona plaćanja na internetu, što je rast za 30% u odnosu na 2023. godinu.
• Omogućili smo izdavanje internacionalne Dina kartice koja se može koristiti i u inostranstvu.
  • trenutno je izdato oko 720.000 DinaCard–Discover kartica s čip tehnologijom, koje se u Srbiji koriste kao domaće kartice, a u inostranstvu se mogu koristiti na globalnoj prihvatnoj mreži Discover u preko 200 zemalja i teritorija širom sveta.
  • u okviru aktivnosti na proširenju saradnje Narodne banke Srbije s kompanijom Discover Financial Services, aktuelan je projekat omogućavanja prihvatanja Discover kartica u Srbiji.
• S kineskim nacionalnim kartičnim sistemom UnionPay zaključili smo Ugovor o saradnji, koji reguliše prihvatanje UnionPay kartica na DinaCard prihvatnoj mreži, kao i izdavanje zajedničke DinaCard–UnionPay kartice.
  • DinaCard–UnionPay je beskontaktna kartica koja se koristi i prihvatnoj mreži DinaCard sistema i u inostranstvu na prihvatnoj mreži UnionPay-a u više od 180 država i teritorija u svetu.
  • trenutno se UnionPay kartice u DinaCard prihvatnoj mreži prihvataju na 72% POS terminala i 94% bankomata.
  • na mesečnom nivou obavi se oko 40.000 transakcija UnionPay karticama u Srbiji.
  • započeto je i izdavanje zajedničke DinaCard–UnionPay kartice.
• Banke prepoznaju prednosti koje korisnicima pružaju Međubankarski i Međunarodni kliring sistemi u devizama Narodne banke Srbije:
  • u ovim sistemima trenutno učestvuje trinaest banaka sa sedištem u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije, šest banaka iz Bosne i Hercegovine i jedna banka iz Crne Gore.
• U šest sistema čiji je operator Narodna banka Srbije (platni sistemi i DinaCard sistem) u 2024. godini realizovano je ukupno 423,6 miliona plaćanja, što je porast za 91,2% u odnosu na ukupan broj transakcija izvršen u platnim sistemima 2012. godine, kada je realizovano 221,6 miliona plaćanja.
  • u sistemu za instant plaćanja tokom 2024. godine izvršeno je 87.198.135 transakcija, čime se potvrđuje poverenje građana u inovativna rešenja Narodne banke Srbije na tržištu platnih usluga.
  • prosečan dnevni broj transakcija koji se obradi u IPS NBS sistemu u 2024. godini iznosio je 238.246 plaćanja, što je za 30% više u odnosu na 2023. godinu.
  • Od početka rada IPS NBS sistema do 5. avgusta 2025. godine ukupno je izvršeno 343,8 miliona transakcija, ukupne vrednosti preko 3.738,7  milijardi dinara.
  • prosečno vreme izvršavanja transakcije u IPS NBS sistemu u 2024. godini iznosilo je 1,2 sekunde.
• Omogućili smo zaključivanje ugovora na daljinu i uz pomoć video-identifikacije korisnika u 2018. godini, a od tada broj ugovora raste svake godine.
  • u 2024. godini zaključeno je 323.899 ugovora na daljinu, što je 7,3 puta više nego u 2019. godini, kada je zaključeno 44.295 ugovora.
  • u 2024. godini 28% ugovora je zaključeno putem video-identifikacije korisnika, a 72% na drugi elektronski način.
  • počev od 2025. godine, uslugu zaključivanja finansijskih ugovora na daljinu, pored banaka, počeli su da pružaju i nebankarski pružaoci platnih usluga.

PODIGNUTA FUNKCIJA ZAŠTITE KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA DONELA JE VELIKE POZITIVNE MATERIJALNE EFEKTE

U prethodnih trinaest godina preduzeli smo veliki broj aktivnosti u okviru svoje funkcije zaštite korisnika finansijskih usluga. Sve zakonske instrumente i mehanizme zaštite korisnika redovno smo primenjivali i dodatno ih unapređivali u praksi, što je dovelo do značajnih, direktnih pozitivnih materijalnih efekata po korisnike.

1. Na predlog Narodne banke Srbije, 2025. godine usvojen je novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim su, između ostalog, propisana ograničenja kamatnih stopa na sve vrste kredita građanima. Istovremeno, banke su obavezane da građanima nude olakšice u otplati kredita u određenim situacijama.
2. Jedna smo od malobrojnih zemalja koja je još od 2019. godine detaljno regulisala oglašavanje finansijskih usluga i uvela potpun red u ovoj oblasti, na način da su danas svi podaci u reklami tačni, nedvosmisleni i potpuni.
3. U poslednje tri godine rešili smo više od 6.000 pritužbi korisnika finansijskih usluga. Svakoj od njih poklonili smo dužnu pažnju, a dokaz za to je da je čak 37% pritužbi protiv banaka rešeno u korist korisnika, dok je 22% pritužbi protiv društva za osiguranje bilo osnovano:
   - pozitivan efekat za korisnike čije su pritužbe u te tri godine rešene u njihovu korist iznosi preko 203 miliona dinara.
4. Na osnovu mera Narodne banke Srbije banke su otpisale 2,94 milijarde duga korisnika po osnovu neaktivnih tekućih računa.
5. U prethodne tri godine, samo na osnovu supervizorskih mera u vezi sa zloupotrebom platnih instrumenata, 996 korisnika obeštećeno je za više od 111 miliona dinara.
6. Na osnovu mišljenja Narodna banke Srbije banke od 2020/2021. godine, prilikom prevremene otplate kredita korisnicima se vraća (umanjuje dug za otplatu) i do 5 miliona evra godišnje.
7. Aktivno smo pratili postupanje banka na tržištu, pa smo zbog nepoštene prakse odnosno zbog postupanja suprotno propisima nekim bankama zabranili da naplaćuju određene naknade, gde je efekat do nekoliko miliona evra godišnje.
8. Aktivno smo podsticali konkurenciju i mobilnost klijenata – refinansiranje kredita i uopšte promena banke su maksimalno pojednostavljeni.

OBEZBEĐENI SU SIGURNOST I ZAŠTITA GRAĐANA NA DEVIZNOM I MENjAČKOM TRŽIŠTU

• Kao regulator i supervizor deviznog i menjačkog poslovanja u zemlji od 1. januara 2019. godine, Narodna banka Srbije je proaktivnim pristupom obezbedila sigurnost i zaštitu građana Srbije na deviznom i menjačkom tržištu.
• Sproveli smo veliki broj kontrola deviznog i menjačkog poslovanja, i donosili mere u slučaju postupanja suprotno propisima, štiteći time javni interes sprečavanjem zloupotreba i sprečavanjem prelivanja efekata svetske ekonomske krize na poslovni ambijent u Republici Srbiji.
• Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju iz marta 2025. godine regulatorna i kontrolna funkcija Narodne banke Srbije u oblasti menjačkog poslovanja unapređena je tako što je omogućeno da se u postupku izdavanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova spreči ulazak na menjačko tržište onim pravnim subjektima koji bi svojim ponašanjem narušili njegovu stabilnost.
• U postupcima kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, Narodnoj banci Srbije omogućeno je i izricanje novčanih kazni subjektima kontrole koji otežavaju odnosno onemogućavaju sprovođenje kontrole ili odbijaju da postupe u skladu s nalozima Narodne banke Srbije.

SAVREMENI REFORMSKI ZAKONI I REGULATORNA REŠENjA U KORIST SU GRAĐANA I PRIVREDE

Brojnim regulatornim aktivnostima omogućili smo:

• savremen pravni okvir, koji Narodnoj banci Srbije garantuje nezavisnost i daje adekvatne instrumente radi sprovođenja monetarne i devizne politike (izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije iz 2012, 2015, 2018. i 2025. godine);
• veću zaštitu i poboljšanje položaja korisnika finansijskih usluga (izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga), posebno u uslovima sve većeg korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija (Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu);
• modernizaciju u pružanju platnih usluga u zemlji i sa inostranstvom, kao i veću konkurenciju na tržištu platnih usluga (Zakon o platnim uslugama i njegove izmene i dopune u 2018. i 2024. godini);
• stvaranje ekosistema za inovativna rešenja na tržištu digitalne imovine i njegov održiv razvoj (Zakon o digitalnoj imovini i kompletni podzakonski akti za primenu tog zakona);
• ujednačavanje, snižavanje i veću transparentnost troškova u vezi s plaćanjima građana i privrede (Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Odluka o platnom računu sa osnovnim uslugama);
• uvođenje na domaće finansijsko tržište finansijskih kolaterala po međunarodnim standardima, kojima se unapređuje pravna sigurnost i efikasnost u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu, smanjuje kreditni i sistemski rizik (Zakon o finansijskom obezbeđenju) i doprinosi razvoju finansijskog tržišta;
• uvođenje okvira za restrukturiranje banaka koji obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija banke, uz potpunu zaštitu deponenata i najmanji trošak za državu (izmene i dopune Zakona o bankama iz 2015. i 2025. godine). Kvalitet okvira potvrđen je u slučaju Sberbanke;
• unapređenje nadzora Narodne banke Srbije nad menjačkim poslovima i deviznim poslovanjem, uvođenje strožih mera i dodatnih obaveza menjača radi zaštite građana koji obavljaju menjačke poslove i njihovog transparentnog i sigurnog poslovanja (izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju iz 2025. godine).

SAMOSTALNOST NARODNE BANKE SRBIJE KAO INSTRUMENT U SLUŽBI OSTVARIVANjA CILjEVA GRAĐANA, PRIVREDE I JAVNOG INTERESA

U martu 2025. godine izmenjene su odredbe Zakona o Narodnoj banci Srbije s ciljem daljeg jačanja samostalnosti i osavremenjivanja funkcija u savremenim oblastima poslovanja.

Zakonski smo utemeljili:

• čuvanje domaćih resursa zlata i drugih plemenitih metala i upravljanje tim resursima u okviru deviznih rezervi zemlje i obavljanje drugih poslova iz nadležnosti Narodne banke Srbije, preciziranjem ovlašćenja Narodne banke Srbije u vezi sa zakonskim pravom preče kupovine svih vrsta plemenitih metala, pored zlata (na koje Narodna banka Srbije ima pravo preče kupovine i u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima), koji su dobijeni eksploatacijom, pripremom ili preradom mineralnih sirovina u Republici Srbiji. Time se obezbeđuje da ovi potencijali ostanu u zemlji, što će doprineti očuvanju i jačanju deviznih rezervi.
• pretpostavke za izdavanje digitalnog dinara – Zakonom se utvrđuje pravni osnov za izdavanje digitalne valute centralne banke ako se steknu uslovi za ovu aktivnost, a uz sva potrebna prethodna istraživanja, analize, kao i razmenu iskustava i saradnju s drugim centralnim bankama.

NARODNA BANKA SRBIJE I PROCES EVROPSKIH INTEGRACIJA – OTVORENA SVA POGLAVLjA KOJIMA RUKOVODIMO

U grupi smo centralnih banaka s najvećim brojem nadležnosti u okviru procesa evropskih integracija – čak jedanaest pregovaračkih oblasti.

1. Rukovodimo radom dve važne pregovaračke grupe – Finansijske usluge (poglavlje 9) i Ekonomska i monetarna politika (poglavlje 17).
2. Imamo aktivnu ulogu u poglavlju 4 – Slobodno kretanje kapitala, gde smo drugonadležna institucija.
3. Sva tri poglavlja su otvorena.

ZNAČAJAN NAPREDAK U BORBI PROTIV PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA

• Značajne zakonodavne aktivnosti Narodne banke Srbije koje u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje realizujemo s drugim nadležnim organima omogućile su unapređenje pravnog okvira kojim se uređuje ova oblast, a uz uvažavanje upotrebe savremenih tehnoloških sredstava u finansijskom sektoru, na primer uređenje postupka video-identifikacije klijenata među prvima u Evropi, što je usluga koja je naišla na veliku praktičnu primenu.
• Značajna uloga Narodne banke Srbije u ovoj oblasti prepoznata je i u najvišim ocenama usklađenosti s međunarodnim standardima koje su relevantne međunarodne institucije (FATF i Manival) dale ne samo propisima kojima se uređuje poslovanje finansijskih institucija koje nadzire Narodna banka Srbije već i efikasnosti njihove primene.
• Zahvaljujući tome, povećanjem rejtinga na decembarskom zasedanju Manivala u 2023. godini za Preporuku br. 15 FATF-a (Savremene tehnologije i virtuelna imovina), Republika Srbija je postigla usaglašenost sa svih 40 preporuka FATF-a. Time smo ušli u grupu jedne od desetak jurisdikcija u svetu koje imaju taj stepen usaglašenosti.

MLADI U NARODNOJ BANCI SRBIJE – PRVI IZBOR ZA NAJBOLjE

Aktivno radimo na kreiranju i očuvanju pozicije najpoželjnijeg poslodavca za mlade, kao institucija u kojoj se stiču jedinstvena znanja iz oblasti ekonomije i finansija.

• U prethodnih trinaest godina redovno smo organizovali prakse za studente završnih godina fakulteta u Republici Srbiji i srpske studente na inostranim univerzitetima. Unapredili smo i saradnju s fakultetskim ustanovama u Republici Srpskoj učešćem najboljih studenata sa ovih fakulteta na letnjim praksama.
• Preko 850 studenata imalo je priliku da se putem stručne prakse upozna s ključnim poslovnim procesima centralne banke, dok je najboljim polaznicima omogućeno da postanu deo tima Narodne banke Srbije.
• Sve zajedno dovelo je do toga da je učešće zaposlenih starosti do 30 godina u ukupnom broju zaposlenih povećano sa 5,7% u 2012. godini na 11,3% u 2025. godini.

„I u narednom periodu nastavićemo da pažljivo pratimo sve kreativnosti novog doba i da reagujemo oprezno. Kurs ne menjamo, već nastavljamo da radimo u opštem interesu svih naših građana, a Srbija će ostati sigurno mesto za sve investitore. Nastavićemo da se borimo da Srbija ostane na putu održivog privrednog rasta koji nas približava dohotku razvijenih tržišnih privreda”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.