Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
30.06.2023.
Према подацима Републичког завода за статистику, индустријска производња је у мају 2023. повећана за 1,5% међугодишње, чему је допринела већа производња електричне енергије (17,2% међугодишње). С друге стране, активност у прерађивачкој индустрији у мају је била нижа за 0,6% међугодишње, а у рударству за 3,3% међугодишње. У оквиру прерађивачке индустрије, раст је забележен у 13 од 24 гране, а највећи допринос расту потекао је од производње основних метала, рачунара и електронских производа и моторних возила, док је највећи негативан допринос потекао од производње нафтних деривата, металних производа и грађевинског материјала.
Посматрано у периоду јануар–мај 2023. године, индустрија је забележила међугодишњи раст од 2,0%, вођена растом сектора енергетике (17,5%) и рударства (2,1%), док је у прерађивачкој индустрији активност смањена за 1,3%.
Промет у трговини на мало у мају 2023, у односу на исти месец претходне године, био је реално нижи за 6,2%, док је у периоду јануар–мај реално нижи за 4,9% међугодишње. Укупан број долазака туриста у мају виши је за 8,0% међугодишње, а укупан број ноћења туриста за 3,8%. У периоду јануар–мај 2023, укупан број долазака туриста већи је за 16,5% међугодишње, а број ноћења туриста за 13,2% међугодишње.
Када је реч о спољнотрговинским кретањима, робни извоз је у мају забележио међугодишњи раст од 0,9%, док је у периоду јануар–мај био виши за 10,5% у односу на исти период претходне године. Робни увоз је у мају био нижи за 11,6% на међугодишњем нивоу, а посматрано од почетка године смањен је за 5,0% међугодишње. У оквиру робног извоза, у мају je настављен раст извоза прерађивачке индустрије и електричне енергије, док је, с друге стране, нижи робни увоз резултат пре свега смањеног увоза енергената.
Кабинет гувернера