31.03.2020.
Имајући у виду актуелну ситуацију због коронавируса и уведен мораторијум за грађане и привреду на отплату кредита од, за сада, три месеца, хоће ли банке на домаћем тржишту бити у потешкоћама након истека овог периода јер ће остати без доброг дела наплате потраживања због тога у поменутом периоду?
- Банке су добро капитализоване и ликвидне, тако да одлагање наплате потраживања за најмање три месеца неће довести до потешкоћа у њиховом пословању. Оне неће остати без наплате потраживања јер се мораторијумом померају рокови за њихову наплату, а не укида се обавеза дужника. То значи да ће наплата потраживања од клијената који прихвате мораторијум бити одложена, камате равномерно распоређене на рате које ће дужници отплатити у периоду након мораторијума, а период отплате је продужен.
Да ли, с обзиром на најаве да би ванредно стање могло бити и дуже од три месеца, постоји могућност да се тај мораторијум, након истека три месеца, продужи?
- Као што знате, Одлуком о привременим мерама за очување стабилности финансијског система прописано је да мораторијум не може бити краћи од 90 дана, односно од трајања ванредног стања које је уведено због пандемије. То значи да је пропис Народне банке Србије којим је уведен мораторијум уважио могућност да ванредне околности услед здравствене ситуације трају и дуже од три месеца.
Поједини економисти већ оцењују да ће, управо због губитака у овом периоду, када се ситуација стабилизује, банке поскупети своје услуге. Шта ви на то кажете?
- Ова ситуација је нова и потпуно другачија у односу на све што се икада дешавало. Због тога све оцене и предвиђања треба узимати са резервом. Сви треба да се понашамо одговорно и разумно – како носиоци власти и доносиоци одлука, тако и они који износе своја виђења и мишљења. И у стабилним и у кризним временима банке могу да опстану једино заједно са својим клијентима. Зато очекујем да и у наредном периоду своје пословање конципирају тако да буде одрживо и засновано на принципима који јачају финансијску стабилност економије у којој послују.
Може ли се, управо због свега, након проласка ове ситуације изазване коронавирусом очекивати раст каматних стопа на банкарске проиводе, како код нас тако и на светском нивоу? Је ли ово значи крај периода ниских каматних стопа?
- Мере предузете у нашој земљи, као и глобално, стварају окружење у коме не би требало да дође до раста каматних стопа након завршетка кризе. Бројне централне банке у свету, укључујући и водеће – ФЕД и ЕЦБ, реаговале су да би ублажиле последице кризе. Поред смањивања референтних каматних стопа, централне банке и другим мерама покушавају да обезбеде ликвидност банкама, а тиме омогуће и веће кредитирање приватног сектора и спрече могуће пооштравање услова финансирања. Поред тога, обимним пакетима фискалне помоћи приватном сектору деловале су и владе бројних земаља. Овакве мере економске политике, које су без преседана, јер је и криза са којом се свет тренутно суочава без преседана, треба да допринесу повољним условима финансирања и опоравку приватног сектора. На домаћем тржишту, каматне стопе на кредите приватном сектору биле су претходних месеци на минимуму, јер су макроекономски изгледи били веома повољни. Народна банка Србије је међу првим централним банкама у региону реаговала смањењем референтне каматне стопе на 1,75 одсто. Ми ћемо и у наредном периоду пратити дешавања у домаћем и међународном окружењу и предузимати координиране акције са Владом да би услови финансирања привреде и грађана остали повољни и да би се у што већој мери ублажили негативни ефекти кризе изазване вирусом.
Постоји ли бојазан да стране банке на домаћем тржишту свој капитал преусмере у матичне земље због ове ситуације, односно да на тај начин извуку новац из Србије?
- Постојећи регулаторни механизми за банкарски сектор обезбеђују стабилност финансијског система, између осталог, и због постојећих ограничења у погледу располагања капиталом. Са њима су банке већ добро упознате. Због тога не постоје могућности за повлачење капитала банака које су у власништву лица из иностранства. Очекујем да матичне банке обезбеде стабилно пословање својих испостава у Србији. То је заједнички интерес усмерен, пре свега, ка превазилажењу потешкоћа за које се надамо да ће бити краткотрајне.
Како ви свеукупно гледате на период који је пред нама?
- Ни у претходном периоду, ни током ове кризе, али ни након ње – стабилност није и неће бити доведена у питање. Народна банка Србије је током протеклих седам и по година постала чврст ослонац грађанима и привреди и финансијском сектору, и то ће бити и у наредном периоду. Сведоци сте да Србија чак ни у периоду кризе не осећа притиске ка слабљењу домаће валуте, што имају друге земље. То је зато што нисмо изложени изласку инвеститора који имају поверење у носиоце економске политике у Србији – Председника, НБС и Владу. У прилог томе иде и задржавање кредитног рејтинга Србије од стране рејтинг агенције Фич, упркос тренутној кризи изазваној пандемијом. То је потврда повољне економске перспективе Србије у средњем року.
Кабинет гувернера
