| Спољни ризици |
- ескалација сукоба на Блиском истоку и утицај на снабдевање енергентима и њихове цене, а тиме и на интензитет инфлаторних притисака, који би могли да продуже период рестриктивне монетарне политике и повишених каматних стопа;
- потенцијално даље интензивирање и ширење постојећих и нових геополитичких тензија на глобалном нивоу;
- раст фискалних дефицита и јавног дуга у кључним европским економијама услед повећаних издатака за националну безбедност, енергетику и старење становништва;
- заоштравање глобалних услова финансирања и раст аверзије према ризику на међународном тржишту капитала, и потенцијално смањење прилива капитала ка земљама у успону;
- успоравање глобалног привредног раста, укључујући и успоравање привредне активности у зони евра, као и у другим земљама које су кључни трговински партнери Републике Србије;
- фрагментација глобалних ланаца снабдевања услед јачања протекционизма, растућих трговинских баријера и геополитичких тензија;
- изазови у пословању у међународном небанкарском финансијском сектору и њихов пренос на глобални банкарски систем кроз канале међусобне повезаности, уз потенцијално слабљење поверења корисника финансијских услуга;
- растућа учесталост и софистицираност сајбер претњи, с потенцијалом да угрозе непрекидност пословања, инфраструктуру, као и да наруше стабилност функционисања и поверење у финансијски систем;
- структурни поремећаји на тржишту рада услед убрзане дигитализације и интеграције вештачке интелигенције, с потенцијалним утицајем на стабилност дохотка становништва.
|
- подршка ликвидности домаћем финансијском систему ради ублажавања последица екстерних шокова, уз сталну сарадњу с међународним финансијским институцијама;
- јачање резерви енергената, енергетска диверсификација изградњом додатних складишних капацитета, уз убрзање транзиције на зелене и обновљиве изворе енергије, као и спровођење циљаних мера подршке најрањивијим категоријама привреде и становништва;
- очување макроекономске стабилности применом фискалних правила, уз јачање структурне конкуренције и диверсификацију канала за приступ међународним изворима финансирања;
- вођење флексибилне монетарне политике усмерене на ценовну стабилност и усидренoст инфлационих очекивања, уз подршку стабилном привредном расту;
- очување релативне стабилности девизног курса према евру, уз истовремено одржавање девизних резерви на високом и адекватном нивоу ради јачања отпорности на потенцијалне екстерне шокове;
- адекватно спровођење микропруденцијалне и макропруденцијалне политике, применом релевантних инструмената с циљем правовременог препознавања системских ризика и очувања стабилности финансијског система;
- очување домаће депозитне базе банака, уз одржавање високе покривености кредита стабилним домаћим изворима финансирања;
- наставак активне сарадње с међународним финансијским институцијама и супервизорима матичних банкарских група, уз континуирано усклађивање домаћег регулаторног оквира ради спречавања прекограничног преливања ризика;
- стално унапређење информационих система свих учесника на финансијском тржишту, опрезном применом иновативних алата и технологија у финансијским институцијама и сталним јачањем безбедности и отпорности информационих система;
- подршка технолошког сектора подстицањем инвестиција у дигиталне технологије и вештачку интелигенцију ради раста продуктивности привреде и отпорности домаћег тржишта рада.
|
| Унутрашњи ризици |
- нарушавање макроекономске стабилности и привредног раста, као и повећање домаће инфлације услед преливања глобалних ризика и дестабилизације глобалних тржишта робе и капитала на домаће цене преко инфлационих очекивања;
|
- опрезно вођење монетарне политике ради амортизације екстерних шокова на цене енергената, примарних производа, ланце снабдевања и токове капитала према земљама у успону, укључујући Републику Србију;
- јачање ефикасности каматног канала трансмисионог механизма монетарне политике, и транспарентна и одговорна комуникација с јавношћу с циљем очувања усидрености инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде;
- очување релативне стабилности девизног курса и повољног инвестиционог амбијента;
- примена других мера усмерених ка очувању инвестиционог и потрошачког поверења, као и токова капитала;
- спровођење циљаних фискалних мера подршке најугроженијим категоријама привреде и становништва, без стварања већих инфлаторних притисака;
|
- раст цена сирове нафте и нафтних деривата на тржишту, с последичним притиском на трошкове пословања;
|
- спровођење привремених регулаторних мера како би се ограничили секундарни ефекти преливања трошковних притисака на остале цене, уз вођење рачуна да се не наруши одрживост јавних финансија;
- коришћење државних резерви нафтних деривата ради спречавања поремећаја у снабдевању, уз обнављање и очување адекватног нивоа тих резерви;
|
- висок ниво евроизације домаћег финансијског система;
|
- очување опште макроекономске и финансијске стабилности, као и релативне стабилности девизног курса, ради јачања поверења у домаћу валуту;
- наставак спровођења мера и активности предвиђених Стратегијом динаризације финансијског система Републике Србије;
- примена прописа и мера из области монетарне, микропруденцијалне и макропруденцијалне политике с циљем подстицања коришћења динарских извора финансирања;
- подстицање веће исплативости динарске у односу на девизну штедњу, као и финансијских инструмената у домаћој валути;
- јачање примене инструмената заштите од девизног ризика;
- даљи развој тржишта капитала и пораст обима емисија динарских државних хартија од вредности на домаћем тржишту, уз продужење њихове рочности ради смањења валутног ризика у управљању јавним дугом;
- наставак емитовања динарских мини обвезница за финансирање малих и средњих предузећа као кључног сегмента привреде, ради обезбеђивања алтернативних динарских извора финансирања и развоја домаћег тржишта капитала;
|
- утицај продуженог периода повишених каматних стопа на приступ изворима финансирања и способност измиривања кредитних обавеза дужника, квалитет активе и дугорочну профитабилност банака;
|
- адекватна примена пруденцијалних инструмената и заштитних слојева капитала ради очувања одрживог кредитирања привреде и становништва;
- доношење правовремених и адекватних мера подршке погођеним сегментима привреде и становништва с циљем спречавања потенцијалног раста проблематичних кредита;
- појачано праћење квалитета активе банака;
- коришћење остварене добити банака за изградњу додатних резерви капитала;
- унапређење система за управљање кредитним ризицима и јачање интерних контрола банака у погледу правовремене идентификације потенцијалног погоршања квалитета активе;
- даље јачање и унапређење регулаторног и институционалног оквира у делу несолвентности дужника и поступка реструктурирања дуга;
|
- неизвесност у погледу кретања цена стамбених и комерцијалних непокретности и њихов утицај на вредност средстава обезбеђења и квалитет банкарских пласмана.
|
- појачано праћење и анализа кретања на тржишту непокретности, уз унапређење прикупљања, дистрибуције и алата за анализу података с тржишта хипотекарних непокретности;
- наставак праћења квалитета средстава обезбеђења у банкарском сектору путем адекватне процене вредности непокретности;
- адекватна примена макропруденцијалних инструмената усмерених на дужнике и кредитне институције, којима се повећава отпорност на ризике који произлазе с тржишта непокретности.
|
