02.10.2020.
Pitanje: Kako se kriza izazvana pandemijom odrazila na kretanja cene investicionih jedinica penzijskih fondova u Srbiji, šta pokazuje FONDex? Koliko je porasla u proseku vrednost od početka godine, odnosno u poređenju sa prošlom godinom?
Odgovor: U prvoj polovini 2020. godine vrednosti investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova bile su, u proseku, za oko 0,41% niže nego na kraju prethodne godine. Negativne ekonomske posledice pandemije virusa korona reflektovale su se najviše kroz cenovnu volatilnost akcija listiranih na Beogradskoj berzi u koje su fondovi plasirali sredstva, kao i kroz cenovne korekcije državnih hartija od vrednosti, s obzirom na to da je najveći udeo imovine dobrovoljnih penzijskih fondova uložen upravo u ove finansijske instrumente.
Na dan 30. juna 2020. godine, FONDex, kao indeks koji predstavlja kretanje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova na tržištu, dostigao je vrednost od 3.009,03 dinara. Rast FONDex-a predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova i za poslednju godinu dana iznosio je 2,9%, dok je na dan 30. juna 2019. godine iznosio 4,8%, takođe na godišnjem nivou, što ukazuje na smanjenje ovog pokazatelja prinosnih performansi fondova usled dešavanja na finansijskom tržištu.
Pitanje: Kako biste prokomentarisali taj podatak?
Odgovor: Prinosne performanse dobrovoljnih penzijskih fondova posledica su reakcije investitora i finansijskog tržišta na neizvesnost izazvanu pandemijom virusa korona. Ekonomski ambijent u kom posluju doborovoljni penzijski fondovi u prvoj polovini godine odlikuje povećana cenovna volatilnost finansijskih instrumenata, što je uticalo na ostvareni rezultat sektora dobrovoljnih penzijskih fondova.
Pitanje: Šta sve utiče na prinos?
Odgovor: S obzirom na strukturu ulaganja imovine fondova, na prinos utiču: promena krive prinosa na državne dužničke instrumente, promena vrednosti akcija, visina referentne kamatne stope, visine kamatnih stopa banaka i promena kursa dinara prema evru.
Pitanje: Koliko dobrovoljnih penzijskih fondova posluje u Srbiji?
Odgovor: Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova posluju četiri društva, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova.
Pitanje: Kakve su projekcije kako će se dalje kretati FONDex?
Odgovor: U narednom periodu očekuje se nastavak sprovođenja uobičajene politike ulaganja fondova kako u pogledu strukture, tako i u pogledu vremenskog horizonta i ciljeva ulaganja, uz potencijalna rebalansiranja po pojedinim segmentima portfolija, u skladu s projekcijama kretanja globalnih i lokalnih ekonomskih indikatora. S tim u vezi, može se očekivati i nastavak trenda kretanja indeksa FONDex kao i u prethodnom periodu, uz prilagođavanje stanju i dešavanjima, i na nacionalnom i na globalnom nivou.
Pitanje: Da li ima neka specifičnost koju biste izdvojili a karakteristična je za ovaj period od kako je pandemija (da li je porastao broj korisnika penzionih fondova, promena strukture ulaganja penzijskih fondova… sve što je osobenost poslovanja u pandemiji)?
Odgovor: Struktura imovine dobrovoljnih penzijskih fondova ostala je gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine. Portfolio državnih hartija od vrednosti i dalje zauzima dominantnu poziciju u imovini fondova, što se očekuje da će biti slučaj i u narednom periodu. Tokom posmatranog perioda uočen je trend rasta ukupnog broja korisnika, pa je tako broj korisnika u fazi akumulacije veći za 1.452 nego u decembru 2019. godine. Sve to ukazuje na stabilnost poslovanja sektora dobrovoljnih penzijskih fondova i u uslovima globalne pandemije virusa korona.
Narodna banka Srbije nastaviće da prati uticaj pandemije na sektor dobrovoljnih penzijskih fondova i na poštovanje prava i interesa članova fonda i preduzimaće sve potrebne aktivnosti radi zaštite korisnika i očuvanja stabilnosti i sigurnosti tržišta dobrovoljnih penzijskih fondova značajnog za ekonomiju i društvo naše zemlje.
Pitanje: Da li imate podatak o tome kako se kretala investiciona jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova u regionu i svetu? Kakva su predviđanja za dalje?
Odgovor: Ako se imaju u vidu različitosti i osobenosti privatnih penzijskih sistema na međunarodnom nivou, ne samo po osnovu regulatornih okvira i modela po kojima posluju, već i po osnovu strukture ulaganja imovine i vrste rizika kojima je ta imovina izložena, nije moguće dati uporednu analizu uspešnosti ulaganja i reakcija na negativne ekonomske posledice globalne pandemije, ali je kretanje ostvarenih stopa prinosa, kao i vrednosti investicionih jedinica privatnih penzijskih fondova u regionu i svetu, svakako odražavalo dešavanja na svetskom finansijskom tržištu, a koja su imala značajan uticaj na sve finansijske institucije.
Kabinet guvernera
