06.09.2020.
Pitanja : Koliko NBS ima rezervi u zlatu? Koji je to procenat ukupnih rezervi? Koliko su povećane u poslednje vreme? Kako procenjujete da li je to dovoljno da NBS ima toliki procenat rezervi u zlatu ili treba više? Sada je kriza, ali da li ste nameravali još da kupujete? Koliko se sada pokazala ispravna vaša politika kupovine žutog metala? Sve što mislite da treba reći na tu temu…
Odgovor : Krajem jula 2020. godine bruto devizne rezerve su iznosile 13,5 mlrd. evra. Od toga, oko 12,5% deviznih rezervi činile su rezerve u zlatu (31,75 tona zlata ukupne vrednosti 1,7 mlrd. evra). U istom periodu prethodne godine NBS je raspolagala sa 12,8 mlrd evra deviznih rezervi, od čega sa 20,16 tona zlata vrednosti 870,6 mln evra, što je bilo oko 6,8% deviznih rezervi. U tom periodu devizne rezerve su povećane za oko 6%, dok je udeo zlata u deviznim rezervama skoro udvostručen.
Kupovinom zlata na međunarodnom i domaćem tržištu u proteklih godinu dana količina zlata je uvećana za oko 50% (povećanje od 10,59 tona zlata), dok je vrednost zlata u okviru deviznih rezervi u istom periodu porasla za oko 94%. To samo pokazuje koliko je bila ispravna prošlogodišnja odluka da se povećaju devizne rezerve u zlatu, u najvećoj meri kupovinom na međunarodnom tržištu uz kontinuirano povećanje kroz kupovinu na domaćem tržištu.
Narodna banka Srbije je početkom oktobra prošle godine na međunarodnom tržištu preko renomirane međunarodne finansijske institucije BIS kupila devet tona zlata najvišeg kvaliteta. Kupovina je izvršena radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi i na taj način još više je povećana otpornost domaćeg finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja.
Prosečna cena po kojoj je prošle godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503,16 dolara po finoj unci. Cena zlata je od trenutka kupovine do kraja jula ove godine porasla za trećinu (oko 32%, na 1.973,23 dolara po finoj unci), pa je rast cene kada je u pitanju pomenutih devet tona kupljenih na međunarodnom tržištu uticao na povećanje deviznih rezervi za oko 135 miliona evra.
Pored pomenute kupovine na međunarodnom tržištu, NBS vrši otkup poluga zlata iz domaće proizvodnje od kompanije Serbia Zijin Copper doo Bor, a aktivnosti kupovine zlata na domaćem tržištu se obavljaju redovnom dinamikom. NBS nije prodavala zlato od 2005. godine.
Osnovna karakteristika zlata kao oblika aktive je očuvanje vrednosti i zaštita od inflacije i kao takvo ima značajnu ulogu u diversifikaciji ulaganja, naročito u kriznim vremenima. Cena zlata je volatilna kategorija koja se menja u skladu sa povećanjem ili smanjenjem neizvesnosti u međunarodnom okruženju i sklonosti investitora ka preuzimanju rizika. Snažan rast cene zlata je prisutan od početka 2019. godine a dodatno je intenziviran tokom 2020. godine usled krize izazvane korona virusom i rastom tražnje za zlatom kao sigurnom aktivom. Istorijski maksimalna cena zlata od 2.075,47 USD/Oz zabeležena je početkom avgusta i u tom trenutku je rast cene zlata od početka godine bio nešto iznad 36%.
NBS kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i na tržištu zlata kao jedne od vrsta aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donosiće se kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i s aspekta celokupnih deviznih rezervi imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije.
Kabinet guvernera
