03.07.2020.
Pitanja : Molimo vas da za agenciju Beta dostavite odgovor Narodne banke Srbije na plitanje da li su tačne informacije da je novčana masa M1 značanije povećana u prviih pet meseci ove godine i šta su razlozi ako se to dogodilo? Prema informacijama ekonomista koje su dostavljene Beti, novčana masa M1 samo u maju je povećana 9,3 odsto, a od početka godine 18 odsto, i da je samo 2013. godine u prvih pet meseci rast M1 bio tri odsto, iako je uobičjeno da u tom periodu pada količina novca u opticaju…
Odgovor : Od samog početka krize izazvane virusom Covid-19, Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije delovale su blagovremenim i adekvatnim merama kako bi obezbedile što manji uticaj krize na domaću ekonomiju, odnosno kako bi omogućile njen što brži oporavak.
Najvažnije, sve donete mere, prethodno su veoma pažljivo analizirane i odmerene tako da ni u jednom trenutku ne budu dovedeni u pitanje - održanje stabilnosti cena, domaćeg finansijskog sistema i ekonomije u celini.
U ambijentu krize koja primorava sve svetske ekonomije da se na određeni period zatvore i koja dovodi do smanjenja tokova novca u privredi, Narodna banka i Vlada Republike Srbije uspeli su da ostvare dva osnovna cilja. Prvo, očuvali smo stabilnost, uveravajući sve ekonomske aktere da nećemo dozvoliti da je bilo šta ugrozi i drugo, odmah smo omogućili priliv neophodne likvidnost finansijskom i realnom sektoru.
Inicijalni korak ka pospešivanju likvidnosti, dala je upravo Narodna banka Srbije – u bankarski sistem smo, putem monetarnih operacija, ubacili značajan iznos i dinarske i devizne likvidnost, sa ciljem da obezbedimo kontinuitet poslovanja privrednog i finansijskog sektora. Jedan od ključnih principa, na kojem je NBS istrajavala sve vreme, jeste adekvatna reakcija. U ambijentu postojećih viškova likvidnosti u bankarskom sektoru, na pojavu privremenog šoka, reagovali smo merama koje imaju privremeno dejstvo, a ne trajno obezbeđujući sredstva. To smo učinili upravo kako ne bi došlo do prekomernog rasta novčane mase. Bankama koje su i pre krize imale dovoljne viškove likvidnosti, nije bila potrebna likvidnost u dugom roku, već sigurnost da centralna banka vodi računa i ima dovoljno načina da tu likvidnost, kada zatreba, dodatno podstakne. To smo i uradili. U poslednja četiri meseca (mart – jun 2020), likvidnost bankarskog sektora povećana je za 117,8 mlrd. dinara, pri čemu se u celini to može pripisati faktorima van uticaja monetarne politike NBS. Slika je ipak drugačija kada se detaljnije analiziraju tokovi. Inicijalni impuls, tokom prva dva meseca krize, onda kada je neizvesnost od potpunog zastoja ekonomije bila visoka, dala je upravo NBS svojim monetarnim operacijama. Paralelno sa time, radilo se na merama države za pomoć i podršku građanima i privredi. Kada su ove mere države počele da se realizuju kroz direktna davanja privredi i stanovništvu, Narodna banka Srbije je putem deviznih operacija, osim održanja stabilnosti na deviznom tržištu, postigla i efekat uravnoteženja likvidnosne situacije. Gotovo u potpunosti je neutralisan inicijalni uticaj monetarnih operacija, tako da je posmatrano na nivou čitavog perioda od marta do kraja juna uticaj NBS na likvidnost bio potpuno uravnotežen (smanjenje od svega 3,4 mlrd. dinara).
Sredstva koja je država dala kao podršku građanima i privredi dovela su do povećanja likvidnosti banaka (od marta do juna taj efekat iznosi oko 140 mlrd. dinara), koja bi u normalnim okolnostima bila povučena, da je izmirivanje obaveza prema državi teklo uobičajenim tokom. Međutim, mogućnost odloženog plaćanja poreskih obaveza, koju su iskoristile brojne kompanije i građani, uticala je na to da likvidnost ostane u bankarskom sistemu (delom i van njega – za iznos povučene gotovine od strane građana, a koja još uvek nije vraćena u realne tokove). Sa vraćanjem privrednih tokova u normalnije okolnosti, izmirivanje odloženih poreskih obaveza imaće restriktivan efekat na likvidnost - značajna sredstva će biti uplaćena državi, što će voditi smanjenju novčane mase. Takođe, tokom prethodna tri meseca, na snazi je bio i zastoj u otplati kredita (tzv. moratorijum) koji je iskoristilo više od 90% građana i privrede. U ambijentu u kojem je nastavljen dvocifreni rast kreditne aktivnosti, sa ciljem podrške privredi, neplaćanje rata kredita vodilo je povećanju rasta novčane mase.
Veoma je važna činjenica da su od početka krize, tokovi likvidnosti funkcionisali u značajnoj meri u jednom smeru – smeru podrške građanima i privredi. Sa druge strane, smanjena potrošnja, pojačani strah i shodno tome čuvanje novca kod kuća ili na računima građana, zatim zastoj u otplati i kreditnih obaveza (moratorijum) i poreskih obaveza, smanjili su tokove likvidnosti u suprotnom smeru. Ti tokovi će se polako vraćati, što bi u narednom periodu trebalo da ima efekat ka smanjenju likvidnosti i uravnoteženju novčane mase.
Novčana masa M1, kao osnovni monetarni agregat, koji uključuje kratkoročna dinarska sredstva – gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva povećani su u prvih pet meseci 2020. godine za 17,8%, odnosno za 160,5 mlrd. dinara. Od naznačenog iznosa, oko jedne petine se odnosi na povećanje gotovog novca u opticaju, dok se najveći deo odnosi na povećanje depozita nefinansijskog sektora. Ono što je pomenuto, da se sa normalizacijom kretanja u privredi očekuje i uravnoteženje novčanih tokova, već je počelo da daje rezultate. Smanjena je tražnja stanovništva za gotovinom, tako da se već u junu beleže uravnotežena kretanja – sredstva se više ne drže u kućama i “slamaricama” već se kroz potrošnju uključuju u redovne tokove i obavljaju se plaćanja. To bi trebalo da se prenese i na postepeno izvršavanje odloženih fiskalnih obaveza.
Da rast novčane mase nije specifičnost Srbije, već da je prirodna, normalna i očekivana reakcija odgovorne države na krizu, ukazuje i to da ona beleži pojačani rast u gotovo svim zemljama sveta, usled mera koje države i centralne banke preduzimaju kako bi zaštitile svoje ekonomije od krize.
Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo analizirati sva kretanja, odnosno neće dozvoliti da bilo šta ugrozi stabilnost domaćeg monetarnog i finansijskog sistema.
Kabinet guvernera
