27.04.2020.

Intervju guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković za dnevni list „Politika“ od 27. aprila 2020. godine

Naša projekcija za ovu godinu je da će pad bruto domaćeg proizvoda biti i manji nego što projektuje MMF, što je, u ovakvim okolnostima, odličan rezultat. To potvrđuju i oni kroz prognozu da će ekonomija Srbije imati bolji rezultat od susednih ekonomija. Projekcija MMF za 2021. godinu suštinski ne odudara od naše projekcije i ukazuje na isto – sledeće godine imaćemo potpuni oporavak od posledica pandemije i nastavak dinamičnog rasta iz prethodnih godina, kaže u intervjuu za „Politku“ Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije,odgovarajući na pitanje da li deli optimizam MMF-a da će BDP da padne samo tri odsto u ovoj godini i da nas naredne godine očekuje rast.

- Vi projekciju MMF-a nazivate optimizmom, ja bih rekla da su oni realni, često i konzervativni u ocenama. Podudarnost projekcija sa MMF-om, u uslovima kada i mi i oni projekcije radimo nezavisno,  smatram dokazom objektivnosti, pouzdanosti na kojoj je izgrađen naš partnerski odnos. I sada kretanja suštinski vidimo na isti način. NBS procene bazira na sopstvenim modelima, koje stalno unapređuje. Naše projekcije uključuju veliki broj pokazatelja, a cilj nam je i da u njih uvedemo što više inovativnih pristupa, kao što smo učinili uključivanjem proizvodnje struje i potrošnje nafte, gasa i naftnih derivata.

Ipak, sa kojim tačno projekcijama BDP-a računate za ovu godinu?

- Raditi projekcije u ovom trenutku nije nemoguće, ali jeste izuzetno teško, posebno u ambijentu u kojem analitičari na globalnom nivou teže da, radi sigurnosti, potcene globalni rast. U Srbiji smo nakon dve godine rasta po prosečnoj stopi od 4,3%, i ovu godinu počeli snažno, a onda je pandemija paralisala globalnu ekonomiju. Najteži će nam biti drugi kvartal, pre svega u turizmu, ugostiteljstvu i saobraćaju. Nakon toga očekujemo brz oporavak zahvaljujući paketu mera monetarne i fiskalne politike, i rast od najmanje 6% sledeće godine. Sada je možda i najjasnije koliko je važno što smo u prethodnih osam godina stabilizovali našu ekonomiju, jer je to stvorilo prostor da donosimo mere za podršku građanima i privredi. Bez naših mera imali bismo snažan pad u 2020. godini i sporiji rast u srednjem roku.

Predsednik Srbije je izjavio da nam najverovatnije neće trebati aranžman s MMF-om. S obzirom na to da je NBS bila potpisnica ranijih aranžamana i da su se sredstva mahom povlačila za devizne rezerve NBS, šta Vi mislite o tome?

- Predsednik je s punim  pravom izneo ocenu da nam postojeći oblik saradnje, bez korišćenja finansijskih sredstava, sasvim odgovara. Ja sam guverner Republike Srbije u MMF-u, a NBS nije samo potpisnica aranžmana, već ravnopravan partner Vladi u definisanju i sprovođenju svakog oblika saradnje sa njima. Kao što znate, naše devizne rezerve su na najvišim nivoima - dvostruko veće nego što je definisano međunarodnim kriterijumima. Znate i da su se MMF-u u prethodnim danima obraćale zemlje sa zahtevom za tzv. brze finansijske instrumente. Ako pogledate namenu tih sredstava – a to je značajniji rast platnobilansnih neravnoteža ili problemi u njegovom finansiranju zbog otežanog pristupa finansijskom tržištu, jasno je da Srbiji takva vrsta aranžmana nije potrebna. Sigurna sam da biste isti odgovor dobili i od predstavnika MMF-a. Od svih evropskih zemalja u razvoju MMF jedino za Srbiju prognozira da će se platnobilansna pozicija i ove i sledeće godine popraviti. Zato smatram da je za Srbiju postojeći oblik saradnje sa MMF-om, bez korišćenja finansijskih sredstava, odgovarajući.

NBS je veoma brzo reagovala i bankama naložila da klijentima ponude moratorijum na otplatu zajmova. Zbog toga ste dobili pohvale stručne javnosti. Kako ste zadovoljni učinkom te mere i da li ste očekivali da će preko 90 odsto klijenata da se odluči za moratorijum?

- Cilj nam je bio da građanima i privredi omogućimo finansijski predah, da tokom vanrednog stanja ne moraju da razmišljaju o izmirenju svojih kreditnih obaveza. Podatak da je moratorijum prihvatilo 93% pravnih lica i 94% građana, govori da smo meru doneli s razlogom i u pravom trenutku. Reakcije građana i privrede su nam najvrednija pohvala. Istovremeno, NBS je, u saradnji sa  Ministarstvom finansija, zaključila sa bankama i pisani sporazum, kao okvir saradnje u kriznim vremenima, da bismo u vanrednim okolnostima imali zajednički odgovor na moguće izazove. Cilj svih ovih mera je sačuvati ljude, ali i institucije i saradnju, da bi trajale i postojale i kad sve ovo prođe.

Promptno ste smanjili i referentnu kamatu. Sada je samo 1,5 odsto. To znači da će zaduživanje biti još jeftinije. Ipak da li će jeftin novac biti dovoljan „mamac“ da se preduzeća zaduže po garantnoj šemi  koju je Ministarstvo finansija dogovorilo s bankama?

- Naš bankarski sektor je visoko likvidan i pravi je trenutak da se ta sredstva iz banaka preliju u privredu. Povoljni uslovi ne mogu biti mamac, niti su ovo okolnosti u kojima bilo ko treba da lovi. Svi smo deo jedinstvenog ekosistema i samo uspeh i zdrav rast svakog pojedinca, preduzeća, kompanije i sistema, jesu garancija napretka društva. Jasno definisani uslovi koje predviđa garantna šema za sve učesnike pravi su okvir za privredni rast, a niske kamatne stope su samo dodatni impuls za sprovođenje ove mere.

Da li ćete nadalje snižavati referentnu kamatu. Mnogi bi želeli da ona i kod nas bude na nuli ili oko nule kakva je već poduže u razvijenijim ekonomijama?

- Od početka krize referentnu kamatnu stopu smanjili smo za 0,75 procentnih poena na rekordno niskih 1,50%. U smanjenje smo krenuli na samom početku krize, pre mnogih centralnih banaka u svetu. Međutim, to je samo jedan od instrumenata koje smo koristili sagledavajući sve specifičnosti međunarodne situacije, ali i domaćeg okruženja. Kada želite da se ugledate na nekoga, prvo ocenjujete da li ta mera daje rezultate uopšte, a onda i da li bi davala rezultate u našim okolnostima. Mi primenjujemo postepen i oprezan pristup, a o njegovoj adekvatnosti govore rezultati koji su nesporni. Svođenje kamatnih stopa na nulu ili čak u negativnu teritoriju dovodi u pitanje osnove ekonomske prakse i predmet je brojnih diskusija, a i vodeće centralne banke bi volele da su izbegle tu situaciju. Ne smete zaboraviti da kada novac ne donosi prinos na štednju, on odlazi u nekretnine, što umanjuje potencijal za rast.

U više navrata ste kroz više vrsta operacija obezbeđivali likvidnost bankarskom sektoru od početka krize. Pratite to na dnevnom nivou pa pitam kako se banke nose s tim?

- Deo našeg odgovora na krizu čini i niz operacija kojima smo obezbedili i dinarsku i deviznu likvidnost bankama. Cilj nam je da sredstva obezbeđena na taj način budu što povoljnija, kako bi se niske stope prenele i na privredu i stanovništvo. Ovakve odgovore na tržišna kretanja smo sprovodili i ranije, u periodima kada je postojala opasnost od segmentacije novčanog tržišta, jer smo uvek bili korak ispred problema. Sagledavamo likvidnost celog sistema, ali pratimo i likvidnost pojedinačnih banaka jer finansijski sistem mora da funkcioniše nesmetano u svakom pojedinačnom delu. Jedino tako je efikasna i celina.

Likvidnost je samo jedna komponenta stabilnosti bankarskog sektora. NBS je supervizor  banaka, pa zato pitam  da li one mogu da odgovore izazovima? Da li imaju dovoljno para da plasiraju dve milijarde povoljnih kredita kroz garantnu šemu? Uprkos tome što su za vreme vanrednog stanja ostale bez prihoda, kako se procenjuje, od  dve milijarde evra?

- Zahvaljujući delovanju NBS u prethodnom periodu, bankarski sektor je u vanredne uslove ušao visoko likvidan, dobro kapitalizovan i sa najnižim nivoom problematičnih kredita. To znači da je spreman da se suoči sa izazovima i da pruži punu podršku našim ekonomskim merama. Primena moratorijuma ne znači da će banke ostati bez prihoda, već da su ti prihodi odloženi za period nakon isteka predaha u otplati obaveza koji je omogućen našim građanima i privredi. Garantna šema jeste prilika da banke, uz garanciju države, i dodatno podrže privrednu aktivnost. Mi ćemo banke koje budu učestvovale u garantnoj šemi podržati kroz obezbeđenje povoljnijeg regulatornog tretmana.

Da li planirate da smanjite obavezne rezerve bankama zbog aktuelne situacije?

- U Srbiji obavezna rezerva nije samo monetarni instrument, ona ima važnu ulogu i u očuvanju finansijske stabilnosti. Zato eventualno popuštanje obavezne rezerve analiziramo pažljivo, sa svih aspekata. Jedan od njih jeste i procena da li instrument koji ima trajne efekte treba koristiti za privremene uslove. Ako bi tržišni uslovi to nalagali, mi bismo reagovali i ovim instrumentima, ali tek nakon što bismo iskoristili sve druge instrumente, a njih nije malo. Redosled u primeni mera je izuzetno važan, da bi pozitivni efekti nadmašili eventualne rizike.

Da li će se država na bilo koji način zaduživati kod NBS? Znam da nije posao Narodne banke da finansira državu. Međutim, u stručnoj javnosti ima i takvih mišljenja  s obzirom da državi treba ove godine da se zaduži najmanje sedam milijardi evra, a NBS ima nikad veće rezerve u istoriji, plus uvećane rezerve u zlatu?

- Zakon je jasan, i prema njemu NBS ne može da ulaže direktno u hartije od vrednosti koje emituje država, što znači da ne može ni da direktno finansira državu. I to nije slučaj samo u Srbiji, to je generalno opredeljenje. Međutim, NBS je nezaobilazni partner države u definisanju okvira finansijskog računa u skladu za zakonom. Devizne rezerve su stub sigurnosti zemlje u svim, a posebno u ovakvim vremenima. Rezerve su po definiciji rezerve, i jedna od njihovih funkcija je podrška nesmetanom izmirivanju obaveza države prema inostranstvu. Samo u proteklih godinu dana uvećali smo devizne rezerve za oko 15%, na 13,1 milijardu evra na kraju marta. Savet predsednika Vučića za kupovinu zlata, i na međunarodnom tržištu dokazao se kao dobar i pravovremen. I tokom ove krize cena zlata kao sigurnog utočišta je rasla, što povećava i vrednost naših rezervi.

Jednostavna procedura za elektronsko bankarstvo

Na koje još načine NBS pomaže građanima i privredi u toku vanrednog stanja?

- Od trenutka uvođenja vanrednog stanja preduzeli smo niz aktivnosti da građanima pomognemo da nesmetano raspolažu sredstvima na računu i da obavljaju sva uobičajena plaćanja. Doneli smo instrukcije kojima smo omogućili da stariji od 65 godina koji ne mogu lično da odu do banke, mogu da raspolažu svojom penzijom. Na isti način omogućeno je i izdavanje platnih kartica, kao i isplata novčanih doznaka, a banke imaju obavezu da omoguće i aktiviranje usluga elektronskog i mobilnog bankarstva po pojednostavljenoj proceduri. Sa Vladom radimo intenzivno da bi procedure otvaranja posebnih namenskih računa privrednih subjekata za prenos bespovratnih novčanih sredstava bile jednostavne, kao i na realizaciji isplate jednokratne pomoći u dinarskoj protivvrednosti od 100 evra.

Autor: Jovana Rabrenović

Kabinet guvernera