Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
Primarni cilj makroprudencijalnog stres-testa jeste procena otpornosti i ranjivosti celokupnog finansijskog sistema, odnosno uticaja makroekonomskih promenljivih na stabilnost sistema, kao i na pojedinačne finansijske institucije. Pored toga, ova vrsta stres-testova može imati više specifičnih ciljeva, u zavisnosti od konteksta. Jedan od takvih ciljeva je prepoznavanje slabosti u funkcionisanju finansijskog sistema u normalnim uslovima kako bi se one otklonile. Tokom protekle dve decenije, mnoge centralne banke, pored supervizorskih, počele su da koriste i makroprudencijalne stres-testove za analizu sistemskog rizika. Rezultati makroprudencijalnih stres-testova objavljuju se u izveštajima o stabilnosti finansijskog sistema, kao i internet stranicama centralnih banaka. Počev od 1999. godine, kada je osnovan FSAP (Financial Sector Assessment Programs), Međunarodni monetarni fond redovno izvodi makroprudencijalne stres-testove u okviru svojih procena otpornosti finansijskih sistema zemalja.
Makroprudencijalni testovi služe kao osnova za makroprudencijalne preporuke i obično ne sadrže specifične mere za pojedinačne banke. Agregirani rezultati makroprudencijalnih stres-testova, bez navođenja rezultata o pojedinačnim institucijama, objavljuju se u izveštajima o stabilnosti finansijskog sistema centralnih banaka ili FSSA izveštajima Međunarodnog monetarnog fonda. Na nivou Evropske unije objavljuju se rezultati stres-testova grupacija. Takođe, mnoge centralne banke objavljuju i rezultate koji se odnose na pojedinačne finansijske institucije.
Mikroprudencijalni/supervizorski stres-testovi uglavnom se koriste za procenu otpornosti pojedinačne institucije, odnosno uticaja specifičnih rizika na stabilnost pojedinačne institucije.
Supervizorski stres-testovi predstavljaju osnovu za usmerenu supervizorsku akciju i uključuju niz aktivnosti, počev od prikupljanja detaljnijih podataka, procenu adekvatnosti kapitala za rizike koji su preuzeti i oblikovanje konkretnih mera kao što su dokapitalizacije, smanjenje određenih izloženosti, ograničavanje isplate dividendi i ažuriranje planova aktivnosti za slučaj krizne situacije.
Iako se makroprudencijalni stres-testovi mogu koristiti kao osnova za upravljanje krizom, specifični cilj je uticao na razvoj nove, specifične kategorije stres-testova. Upotreba stres-testova kao alata za upravljanje krizom je relativno novijeg datuma.
Tokom najnovije finansijske krize, stres-testovi su korišćeni kao alat za procenu neophodnih dokapitalizacija ključnih finansijskih institucija. Tako su, na primer, banke u SAD bile u obavezi da se dokapitalizuju na osnovu rezultata stres-testova koji su sprovedeni 2009. godine, a stres-testovi se danas u SAD koriste prilikom odobravanja planova kapitala banaka (isplate dividendi, bonusa, potreba za dokapitalizacijom…) od strane regulatora. Slično, banke u Evropskoj uniji bile su u obavezi da se dokapitalizuju na osnovu rezultata stres-testova koji su sprovedeni u organizaciji Evropske bankarske agencije 2010. i 2011. godine. Detaljna metodologija i rezultati za pojedinačne banke su publikovani.
U poslednjih nekoliko primera krize bankarskog sektora (Irska, Grčka i Portugal), pomoću stres-testova su procenjene neophodne dokapitalizacije banaka.
Finansijske institucije koriste interne stres-testove za merenje i upravljanje rizicima. Tako, na primer, J.P. Morgan koristi value-at-risk (VaR) za ocenu tržišnog rizika.
Top-down stres-testovi se oslanjaju na izveštaje pojedinačnih banaka, jedinstvenu metodologiju i pretpostavke. Da bi rezultati stres-testova bili pouzdani, neophodna je bliska saradnja između timova koji izvode makroprudencijalne i supervizorske stres-testove, kao i između banaka i centralne banke (supervizorskog tela).
Bottom-up stres-testove izvode ne samo pojedinačne finansijske institucije, koristeći interne podatke i modelirajući rizike koji su specifični za određenu banku, već i mikroprudencijalno telo.
Stres-testovi se oslanjaju na dve vrste ulaznih podataka. Jednu vrstu čine bilansi pojedinačnih institucija, dok druga vrsta obuhvata podatke koji se odnose na finansijska tržišta, kao što su, na primer, cene finansijskih instrumenata (akcije, obveznice ili derivati). Kako oba izvora podataka imaju prednosti i slabosti, najbolje je koristiti i jedne i druge.
Bilansni stres-testovi su zasnovani na regulatornim izveštajima finansijskih institucija, kao što su bilansi stanja, uspeha, gotovinskih tokova, izveštaji o izloženostima, o problematičnim kreditima, ali i drugim regulatornim izveštajima kao sekundarnim izvorima. Oni se centralnim bankama (nadzornom telu) dostavljaju u redovnoj dinamici (tromesečno, mesečno, dnevno). Bilansni stres-testovi su informativniji, što je prednost, ali su zbog obimnih istorijskih podataka veoma zahtevni za ažuriranje, što je slabost ovog tipa testova. Obično se koriste u centralnim bankama, u organizacionim jedinicama za finansijsku stabilnost ili superviziju.
Ovaj tip stres-testova zasniva se na podacima s finansijskih tržišta. Njihova dobra strana je što se lako ažuriraju, jer su ulazni podaci dnevno dostupni. Oblikovani su na portfolio pristupu i uglavnom se koriste za procenu solventnosti i međuzavisnosti ključnih finansijskih institucija.
Ove dve metodologije ne prenose istu vrstu informacija i treba ih posmatrati kao komplementarne, a ne kao zamena jedna drugoj.
Zajednički izazov za obe vrste stres-testova je modeliranje ponašanja finansijskih institucija pod uticajem sistemskih rizika. U kontekstu bilansnih testova to se može postići na osnovu mrežnog modeliranja, tj. praćenjem efekta uticaja propadanja jedne finansijske institucije na ostale institucije ili sistem u celini. S druge strane, u modelu zasnovanom na podacima s finansijskih tržišta, obično se bankarski sistem posmatra kao portfolio banaka i za izračunavanje sistemskih gubitaka koriste se tehnike slične onima koje se koriste za pojedinačne analize portfolija banaka.
