| Spoljni rizici |
- eskalacija sukoba na Bliskom istoku i uticaj na snabdevanje energentima i njihove cene, a time i na intenzitet inflatornih pritisaka, koji bi mogli da produže period restriktivne monetarne politike i povišenih kamatnih stopa;
- potencijalno dalje intenziviranje i širenje postojećih i novih geopolitičkih tenzija na globalnom nivou;
- rast fiskalnih deficita i javnog duga u ključnim evropskim ekonomijama usled povećanih izdataka za nacionalnu bezbednost, energetiku i starenje stanovništva;
- zaoštravanje globalnih uslova finansiranja i rast averzije prema riziku na međunarodnom tržištu kapitala, i potencijalno smanjenje priliva kapitala ka zemljama u usponu;
- usporavanje globalnog privrednog rasta, uključujući i usporavanje privredne aktivnosti u zoni evra, kao i u drugim zemljama koje su ključni trgovinski partneri Republike Srbije;
- fragmentacija globalnih lanaca snabdevanja usled jačanja protekcionizma, rastućih trgovinskih barijera i geopolitičkih tenzija;
- izazovi u poslovanju u međunarodnom nebankarskom finansijskom sektoru i njihov prenos na globalni bankarski sistem kroz kanale međusobne povezanosti, uz potencijalno slabljenje poverenja korisnika finansijskih usluga;
- rastuća učestalost i sofisticiranost sajber pretnji, s potencijalom da ugroze neprekidnost poslovanja, infrastrukturu, kao i da naruše stabilnost funkcionisanja i poverenje u finansijski sistem;
- strukturni poremećaji na tržištu rada usled ubrzane digitalizacije i integracije veštačke inteligencije, s potencijalnim uticajem na stabilnost dohotka stanovništva.
|
- podrška likvidnosti domaćem finansijskom sistemu radi ublažavanja posledica eksternih šokova, uz stalnu saradnju s međunarodnim finansijskim institucijama;
- jačanje rezervi energenata, energetska diversifikacija izgradnjom dodatnih skladišnih kapaciteta, uz ubrzanje tranzicije na zelene i obnovljive izvore energije, kao i sprovođenje ciljanih mera podrške najranjivijim kategorijama privrede i stanovništva;
- očuvanje makroekonomske stabilnosti primenom fiskalnih pravila, uz jačanje strukturne konkurencije i diversifikaciju kanala za pristup međunarodnim izvorima finansiranja;
- vođenje fleksibilne monetarne politike usmerene na cenovnu stabilnost i usidrenost inflacionih očekivanja, uz podršku stabilnom privrednom rastu;
- očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa prema evru, uz istovremeno održavanje deviznih rezervi na visokom i adekvatnom nivou radi jačanja otpornosti na potencijalne eksterne šokove;
- adekvatno sprovođenje mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike, primenom relevantnih instrumenata s ciljem pravovremenog prepoznavanja sistemskih rizika i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema;
- očuvanje domaće depozitne baze banaka, uz održavanje visoke pokrivenosti kredita stabilnim domaćim izvorima finansiranja;
- nastavak aktivne saradnje s međunarodnim finansijskim institucijama i supervizorima matičnih bankarskih grupa, uz kontinuirano usklađivanje domaćeg regulatornog okvira radi sprečavanja prekograničnog prelivanja rizika;
- stalno unapređenje informacionih sistema svih učesnika na finansijskom tržištu, opreznom primenom inovativnih alata i tehnologija u finansijskim institucijama i stalnim jačanjem bezbednosti i otpornosti informacionih sistema;
- podrška tehnološkog sektora podsticanjem investicija u digitalne tehnologije i veštačku inteligenciju radi rasta produktivnosti privrede i otpornosti domaćeg tržišta rada.
|
| Unutrašnji rizici |
- narušavanje makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta, kao i povećanje domaće inflacije usled prelivanja globalnih rizika i destabilizacije globalnih tržišta robe i kapitala na domaće cene preko inflacionih očekivanja;
|
- oprezno vođenje monetarne politike radi amortizacije eksternih šokova na cene energenata, primarnih proizvoda, lance snabdevanja i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Republiku Srbiju;
- jačanje efikasnosti kamatnog kanala transmisionog mehanizma monetarne politike, i transparentna i odgovorna komunikacija s javnošću s ciljem očuvanja usidrenosti inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede;
- očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa i povoljnog investicionog ambijenta;
- primena drugih mera usmerenih ka očuvanju investicionog i potrošačkog poverenja, kao i tokova kapitala;
- sprovođenje ciljanih fiskalnih mera podrške najugroženijim kategorijama privrede i stanovništva, bez stvaranja većih inflatornih pritisaka;
|
- rast cena sirove nafte i naftnih derivata na tržištu, s posledičnim pritiskom na troškove poslovanja;
|
- sprovođenje privremenih regulatornih mera kako bi se ograničili sekundarni efekti prelivanja troškovnih pritisaka na ostale cene, uz vođenje računa da se ne naruši održivost javnih finansija;
- korišćenje državnih rezervi naftnih derivata radi sprečavanja poremećaja u snabdevanju, uz obnavljanje i očuvanje adekvatnog nivoa tih rezervi;
|
- visok nivo evroizacije domaćeg finansijskog sistema;
|
- očuvanje opšte makroekonomske i finansijske stabilnosti, kao i relativne stabilnosti deviznog kursa, radi jačanja poverenja u domaću valutu;
- nastavak sprovođenja mera i aktivnosti predviđenih Strategijom dinarizacije finansijskog sistema Republike Srbije;
- primena propisa i mera iz oblasti monetarne, mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike s ciljem podsticanja korišćenja dinarskih izvora finansiranja;
- podsticanje veće isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju, kao i finansijskih instrumenata u domaćoj valuti;
- jačanje primene instrumenata zaštite od deviznog rizika;
- dalji razvoj tržišta kapitala i porast obima emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, uz produženje njihove ročnosti radi smanjenja valutnog rizika u upravljanju javnim dugom;
- nastavak emitovanja dinarskih mini obveznica za finansiranje malih i srednjih preduzeća kao ključnog segmenta privrede, radi obezbeđivanja alternativnih dinarskih izvora finansiranja i razvoja domaćeg tržišta kapitala;
|
- uticaj produženog perioda povišenih kamatnih stopa na pristup izvorima finansiranja i sposobnost izmirivanja kreditnih obaveza dužnika, kvalitet aktive i dugoročnu profitabilnost banaka;
|
- adekvatna primena prudencijalnih instrumenata i zaštitnih slojeva kapitala radi očuvanja održivog kreditiranja privrede i stanovništva;
- donošenje pravovremenih i adekvatnih mera podrške pogođenim segmentima privrede i stanovništva s ciljem sprečavanja potencijalnog rasta problematičnih kredita;
- pojačano praćenje kvaliteta aktive banaka;
- korišćenje ostvarene dobiti banaka za izgradnju dodatnih rezervi kapitala;
- unapređenje sistema za upravljanje kreditnim rizicima i jačanje internih kontrola banaka u pogledu pravovremene identifikacije potencijalnog pogoršanja kvaliteta aktive;
- dalje jačanje i unapređenje regulatornog i institucionalnog okvira u delu nesolventnosti dužnika i postupka restrukturiranja duga;
|
- neizvesnost u pogledu kretanja cena stambenih i komercijalnih nepokretnosti i njihov uticaj na vrednost sredstava obezbeđenja i kvalitet bankarskih plasmana.
|
- pojačano praćenje i analiza kretanja na tržištu nepokretnosti, uz unapređenje prikupljanja, distribucije i alata za analizu podataka s tržišta hipotekarnih nepokretnosti;
- nastavak praćenja kvaliteta sredstava obezbeđenja u bankarskom sektoru putem adekvatne procene vrednosti nepokretnosti;
- adekvatna primena makroprudencijalnih instrumenata usmerenih na dužnike i kreditne institucije, kojima se povećava otpornost na rizike koji proizlaze s tržišta nepokretnosti.
|
