Narodna banka Srbije
 
Kontrola banaka | Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji

Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Republici Srbiji

U Republici Srbiji se dugi niz godina kontinuirano sprovodi borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Intenzivno se prate i dešavanja na međunarodnom planu i primenjuju najbolja regulatorna rešenja.

Krivično delo pranja novca propisano je članom 245. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09111/09, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), a krivično delo finansiranja terorizma članom 393. Krivičnog zakonika.

Važeći  Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji se primenjuje od 1. aprila 2018. godine, predstavlja dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva s međunarodnim  standardima iz ove oblasti, a pre svega s propisima i standardima Evropske unije, u skladu s naporima koji se čine u procesu pridruživanja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Zakon, kao i na osnovu njega doneti podzakonski akti, treba da unapredi postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma afirmacijom pristupa zasnovanog na proceni rizika od nastanka tih pojava.

Radi unapređenja sprečavanja pranja novca, Vlada Republike Srbije usvojila je Nacionalnu strategiju za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koja ima za cilj da se, na osnovu opisa i analize zakonodavnog, institucionalnog i operativnog okvira borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, daju preporuke za unapređenje postojećeg sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

U borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma od izuzetnog je značaja učešće svih zainteresovanih strana, koje mogu da se uvrste u tri grupe:

Prvu grupu čine obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (član 4):

  • banke;
  • ovlašćeni menjači;
  • društva za upravljanje investicionim fondovima;
  • društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;
  • davaoci finansijskog lizinga;
  • društva za osiguranje, društva za posredovanje u osiguranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;
  • brokersko-dilerska društva;
  • priređivači posebnih igara na sreću u igračnicama i priređivači igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije;
  • društva za reviziju i samostalni revizori;
  • institucije elektronskog novca;
  • platne institucije;
  • posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti;
  • faktoring društva;
  • preduzetnici i pravna lica koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga;
  • poreski savetnici;
  • javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;
  • lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga.

Obveznici su i advokati kada:

  1. pomažu u planiranju ili izvršavanju transakcija za stranku u vezi sa:
    (1) kupovinom ili prodajom nepokretnosti ili privrednog društva,
    (2) upravljanjem imovinom stranke,
    (3) otvaranjem ili raspolaganjem računom kod banke (bankarskim računom, štednim ulogom ili računom za poslovanje s hartijama od vrednosti),
    (4) prikupljanjem sredstava neophodnih za osnivanje, obavljanje delatnosti i upravljanje privrednim društvima,
    (5) osnivanjem, poslovanjem ili upravljanjem privrednog društva ili lica stranog prava;
  2. u ime i za račun stranke vrše finansijsku transakciju ili transakciju u vezi s nepokretnošću.

Obveznici su i javni beležnici, u skladu s posebnim odredbama Zakona.

Drugu grupu čine organi nadležni za vršenje nadzora nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (član 104):

  • Uprava za sprečavanje pranja novca,
  • Narodna banka Srbije,
  • Komisija za hartije od vrednosti,
  • državni organ nadležan za inspekcijski nadzor u oblasti deviznih i menjačkih poslova i igara na sreću, ministarstvo nadležno za inspekcijski nadzor u oblasti trgovine,
  • ministarstvo nadležno za poslove poštanskog saobraćaja,
  • Advokatska komora Srbije i
  • Javnobeležnička komora.

Treću grupu čine pravosudni i policijski organi:

  • Republičko javno tužilaštvo,
  • sudovi i
  • Ministarstvo unutrašnjih poslova.