latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

27.08.2020.

Корпоративне обвезнице у оквиру монетарних операција – истине и заблуде

Поводом низа нетачних тврдњи изнетих у јавности претходних дана на тему корпоративних обвезница, а након објаве да компанија „Телеком Србија” планира емисију ових хартија од вредности, Народна банка Србије жели да укаже јавности на следеће чињенице.

Народна банка Србије је у мају ове године још једном показала спремност за преузимање улоге иноватора у даљем развоју домаћег тржишта капитала. Као једну у низу мера којима се домаћем финансијском сектору олакшава пословање током пандемије и подстиче се његов бржи опоравак од кризе – Народна банка Србије је у своје монетарне операције укључила и корпоративне обвезнице које издаје домаће привредно друштво са одговарајућим бонитетом. У складу с тим, корпоративне обвезнице моћи ће да буду предмет куповине од стране Народне банке Србије искључиво на секундарном тржишту (од банака које послују у Републици Србији), а моћи ће да се користе и као средства финансијског обезбеђења (финансијски колатерал) ради добијања кредита за одржавање дневне ликвидности банака и краткорочних кредита за ликвидност на основу залоге хартија од вредности и прибављања динарске ликвидности банака путем репо операција.

С тим у вези, желимо да укажемо на нетачност тврдње да је идеја о укључивању крпоративних обвезница у монетарне операције Народне банке Србије „теоријски прекопирана из Европске уније, где већ неколико година Европска централна банка купује корпоративне обвезнице”. Ширење инструментаријума монетарне политике препознавањем корпоративних обвезница као квалификованих хартија од вредности у операцијама на отвореном тржишту представља стандардну праксу у данашњем свету централног банкарства. Оваква мера није ограничена на водеће централне банке, као ни на најразвијеније светске економије, већ представља праксу која се све чешће примењује и међу земљама у развоју. У амбијенту веома ниских каматних стопа на међународним финансијским тржиштима, централне банке су у претходним годинама значајно прошириле сет инструмената монетарне политике ради додатног подстицаја ублажавања финансијских услова, посебно у условима кризе с којом се тренутно суочавамо.

Један од циљева Народне банке Србије приликом увођења ове мере био је и давање иницијалног подстицаја даљем развоју домаћег тржишта капитала, и то нарочито у сегменту корпоративних обвезница њиховим масовнијим издавањем.

Тиме се:

  • пословне банке подстичу на улагање у корпоративне обвезнице квалитетних привредних друштава;
  • дају веће могућности банкама за учешће у монетарним операцијама;
  • доприноси повећању ефикасности монетарне политике Народне банке Србије.

Научна истраживања међународних финансијских институција показују да је подстицање развоја тржишта корпоративних обвезница од стране централних банака у претходним годинама утицало на повећање обима финансирања компанија овим путем. На овај начин се постиже позитиван ефекат диверсификације финансирања на више нивоа:

  • најпре, оптималнији распоред извора финансирања (као алтернатива и допуна банкарским кредитима, што поспешује конкуренцију међу финансијским производима и омогућава јефтинија финансијска средства), а
  • затим и валутна диверсификација (што смањује изложеност компаније валутном/девизном/курсном ризику).

Наведено може бити кључно у условима деловања непредвиђених шокова, попут актуелне кризе изазване пандемијом вируса корона.

Наведеним је уједно одговорено и на погрешне констатације да се „пренебрегава чињеница да у Србији не постоји тржиште корпоративних обвезница”. Ни на који начин она се „не пренебрегава”, већ се управо подстиче развој овог сегмента тржишта капитала. Поред тога што указују на опасности с којима се суочавају економски актери (држава, привреда, грађани, финансијске институције), периоди кризе представљају и прави тренутак да се започне и подстакне развој сегмената који нису довољно заживели. Стога укључивање поменутих обвезница у монетарне операције Народне банке Србије управо има за циљ да искористи прилику да, у актуелним околностима, подржи развој тржишта корпоративних обвезница, што се већ показало успешним. Резултати оваквих намера већ су видљиви у плановима појединих привредних друштава и из јавног, и из приватног сектора да на овом сегменту тржишта капитала искористе све предности које нуди финансирање емисијом корпоративних обвезница. Актуелни амбијент историјски ниских каматних стопа на динарском тржишту новца омогућава домаћим компанијама да диверсификују своје изворе финансирања, да по најповољнијим условима финансирају своје пројекте и потенцијално нова улагања, као и да искористе прилику да у динарима, дакле без девизног ризика, рефинансирају постојеће обавезе.

Чињеница да је компанија „Телеком Србија” већ предузела неопходне кораке –испитала тржиште, разговарала с потенцијалним инвеститорима (који су, колико смо упознати – квалификовани инвеститори, односно реномиране финансијске институције, што указује на професионалне инвеститоре упознате с пословањем компаније и са свим предностима и ризицима оваквог вида улагања), донела одлуку о емисији по тржишним условима – може само да укаже на то да је сигнал Народне банке Србије послат привредном сектору већ почео да даје резултате и да је приступ наведене компаније био озбиљан и детаљан. Уверени смо, а за то постоје и најаве, да ће и друга домаћа привредна друштва у наредном периоду пратити праксу компаније „Телеком Србија” и емитовати корпоративне обвезнице, чиме се остварује двоструки циљ Народне банке Србије – допринос развоју тржишта корпоративних обвезница и пружање подршке домаћој привреди да се што лакше суочи са изазовима у условима актуелне кризе.

Компанија „Телеком Србија” донела је одлуку о емисији корпоративних обвезница законски препознатим моделом понуде квалификованим инвеститорима. Иако ова емисија није везана за олакшице које је Влада Републике Србије донела у оквиру Уредбе о поступку за издавање дужничких хартија од вредности (опет погрешно протумачено од стране економских саговорника појединих медија), јер се те мере односе на јавну понуду дужничких хартија од вредности у складу с проспектом, доношење ових мера Владе потпуно је комплементарно одлукама Народне банке Србије да укључи корпоративне обвезнице у листу хартија које су предмет монетарних операција и веома су значајне јер додатно подстичу будући развој тржишта корпоративних обвезница. На још један начин указано је на то како Влада и Народна банка Србије делују усклађено и са истим циљем – подржавају домаћу привреду и грађане.

Изјаве да се овим емисијама „подрива заинтересованост компанија за боље пословање”, поред тога што су неистините, овако уопштено изречене потцењују интерес власника за успешно пословање, јер управо највећи интерес, подстицај, али и одговорност за успешност компаније имају сами власници.
Једна од предности емисије корпоративних обвезница, поред већ наведене диверсификације, јесте и већа флексибилност периодичних новчаних токова – за разлику од већине кредитних аранжмана који обично обухватају периодичне исплате и камате и дела главнице, током трајања (живота) неамортизујуће обвезнице периодично (месечно/квартално/полугодишње/годишње – у зависности од договора) се исплаћује само купонска камата, док се главница плаћа по доспећу обвезнице. То компанији даје потребну флексибилност у управљању финансијском ситуацијом, инвестиционим циклусом и новчаним токовима. Зато је поред кредита корисно имати и алтернативни извор финансирања у виду корпоративних обвезница. Присуство квалификованих инвеститора, који познају компанију и спремни су да уложе у њене хартије од вредности указује на наставак њиховог поверења у пословање те компаније.

Посебно истичемо то да Народна банка Србије никада не доноси одлуке исхитрено и без претходно обављених детаљних анализа активности које предузима. Стога су потпуно неосновани наводи да „ако се овакви послови Народне банке Србије омасове и спроведу у пракси, добићемо реинкарнацију примарне емисије”. У намери да пружи иницијални импулс развоју овог сегмента тржишта, не доводећи у питање очување стабилности домаћег монетарног и финансијског система, Народна банка Србије је утврдила низ ограничења у смислу прихватања корпоративних обвезница у монетарним операцијама, који поред квалитативних (најмање „прихватљив бонитет” емитента и временски хоризонт у којем су обвезнице емитоване), укључују и квантитативне критеријуме:

  • Највиши укупни номинални износ корпоративних обвезница које могу бити прихваћене у монетарним операцијама (55 милијарди динара), што ограничава вредност програма и утицај на укупне новчане токове;
  • Највиши укупни номинални износ појединачне емисије или транше корпоративних обвезница које могу бити прихваћене у монетарним операцијама (70% укупне номиналне вредности емисије једног издаваоца);
  • Највиши укупни номинални износ корпоративних обвезница једног издаваоца које могу бити прихваћене у монетарним операцијама (11 милијарди динара).

Имајући у виду претходно наведене критеријуме, потенцијални портфолио корпоративних обвезница код Народне банке Србије истовремено је:

  • Адекватан, са аспекта пружања подршке развоју овог сегмента тржишта капитала, али и у смислу обима подршке домаћој економији;
  • Ограничен, и по питању обима (као резултат квантитативних ограничења), и у смислу квалитета корпоративних обвезница у портфолију.

Народна банка Србије је на овај начин још једном показала висок степен одговорности приликом доношења одлуке о прихватању корпоративних обвезница у монетарним операцијама, указујући на то да очување стабилности домаћег финансијског система нема алтернативу.

Кабинет гувернера