latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

16.03.2020.

Курир – у вези са злоупотребом Дина картице

Питања: Молим вас да нам доставите коментар поводом тврдњи појединих грађана да им је у протеклих недељу дана неко неовлашћено скидао новац са Дина картице, личне и пословне. Наиме, радакцији нашег листа јавили су се грађани који тврде да су на банкоматима по Београду постављени такозвани скимери за крађу података са банкарских картица, те да су на удару пре свега Дина картице због слабије заштите. Интересује нас: Шта НБС предузима да унапреди сигурност података на Дина картици и спречи крађу података, а тиме и новца корисника картице? Колико је корисника Дина картице од почетка године пријавило неовлашћено скидање новца са рачуна? Колика сума новца је на тај начин неовлашћено скинута? Колико је учестала крађа података и новца са рачуна корисника Vize и Masterkard картица? Ко је дужан да грађанима надокнади средства која су им неовлашћено скинута са рачуна? Како грађани да поступе када уоче да им је неко неовлашћено скинуо новац са рачуна?

Одговор: У вези са вашим питањима која се односе на злоупотребу националне платне картице, обавештавамо вас да корисници платних картица у складу са установљеним процедурама, које важе за све системе, пријављују злоупотребе банкама које су издале картицу, а банке на месечном нивоу извештавају Народну банку Србије о пријављеним случајевима злоупотребе. На основу података које су банке доставиле за јануар и фебруар текуће године, није примећен раст злоупотреба трансакција и оне и даље чине симболичан проценат у односу на укупан број трансакција у DinaCard систему (мање од 0,001%). Више од половине пријављених злоупотреба односи се на трансакције на банкоматима, што практично значи да је ПИН био доступан уз картицу, при чему треба имати у виду  да, у оваквим случајевима, чип на платној картици не пружа додатну заштиту у односу на картице са магнетним записом.

DinaCard систем подржава издавање и прихватање чип картица још од 2012. године, али због скоро потпуног одсуства злоупотреба (које су се, као што смо навели, углавном сводиле на изгубљене картице са ПИН-ом), банке које издају DinaCard картице нису одмах покренуле издавање картица са чипом. Иако су национални картични системи врло ретко мета организованих злоупотреба, са којима се суочавају интернационални системи, јер се злоупотребе углавном обављају у иностранству, Народна банка Србије је предузела мере којима се од банака захтева да подрже прихватање DinaCard чип картица на свим својим терминалима (што је и омогућено у 2019. години), као и да од марта 2020. године нове DinaCard картице издају са чип технологијом (што је велики број банака већ омогућио и на чему банке интензивно раде).

Ако корисник примети да је платну картицу изгубио или посумња да му је украдена, или је уочио да су му средства неовлашћено скинута са рачуна, потребно је да о томе одмах обавести банку која му је издала картицу. Ако се губитак деси током нерадног дана или ноћу, сви издаваоци платних картица су дужни да имају кориснички сервис који је корисницима картица на располагању 24 часа дневно у складу са обавезом коју банке имају од 2014. по Закону о платним услугама. На полеђини сваке DinaCard картице налази се број корисничког сервиса издаваоца, који треба након добијања картице да се запише или сачува на неки други начин, како би се губитак картице могао одмах пријавити.

У складу са Законом о платни услугама, платилац сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција до износа 3.000 динара, ако су те трансакције извршене услед коришћења изгубљеног или украденог платног инструмента, или платног инструмента који је био злоупотребљен јер платилац није успео да заштити његове персонализоване сигурносне елементе. У складу са наведеним, пружаоци платних услуга дужни су да корисницима платних картица надокнаде износе изнад 3.000, осим у случају који је наведен у наведеном Закону, а који предвиђа да платилац сноси све губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција, ако су те трансакције извршене због преварних радњи платиоца или неиспуњења његове обавезе из члана 47. овог закона (тј. aко платилац  не користи платни инструмент у складу са закљученим уговором, не предузима све разумне и одговарајуће мере заштите персонализованих сигурносних елемената као што је лични идентификациони број, или ако не достави обавештавање о губитку, крађи или злоупотреби), и то услед његове намере или крајње непажње. Терет доказивања је на банци, тј. банка је та која мора да докаже да је неодобрена платна трансакција настала као последица извршене преварне радње платиоца или неиспуњења његових обавезе из члана 47. овог закона услед његове намере или крајње непажње.

Поред наведеног, платилац неће сносити губитке (дакле ни у износу од 3.000 динара) ако му пружалац платних услуга није обезбедио одговарајући начин обавештавања о изгубљеном, украденом или злоупотребљеном платном инструменту (тј. да га корисник може у сваком тренутку на одговарајући начин обавестити о уоченој злоупотреби), осим ако су ти губици настали услед преварних радњи платиоца. Платилац неће сносити ни губитке настале због неодобрених платних трансакција које су извршене након што је обавестио пружаоца платних услуга да је платни инструмент изгубљен, украден или злоупотребљен, осим ако су ти губици настали услед преварних радњи платиоца.

Такође, желели бисмо да истакнемо да када се скимер уређај постави на банкомат, тај уређај не селектује картице чије податке прикупља, већ прикупља податке са магнетних трака свих картица које су у датом временском периоду коришћене на конкретном банкомату, независно од бренда картице и чињенице да ли картица на себи има чип или не.

Према подацима које Народна банка Србије прикупља од пружалаца платних услуга на кварталном нивоу, од свих пријављених случајева неодобрених платних трансакција u 2019. години (трансакција злоупотреба) преко 85% тих трансакција извршено је у иностранству. Злоупотребе DinaCard картицама у укупним злоупотребама свих картица издатим у Републици Србији, у 2019. години, учествују са само 5,03% у броју трансакција и само 4,37% у промету, док се све остале злоупотребе односе на картице иностраних брендова издате у нашој земљи.

На крају истичемо да је према прописаном поступку за заштиту права корисника финансијских услуга, који се спроводи пред Народном банком Србије, потребно да корисник прво поднесе писани приговор банци у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга. Наиме, уколико корисник не успе у непосредној комуникацији са банком да реши проблематичну ситуацију у вези са неодобреном трансакцијом, тј. ако као клијент банке по конкретном питању буде имао тешкоћа у пословању с банком или сматра да се банка не придржава прописа, општих услова пословања или добрих пословних обичаја који се односе на платне услуге, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, односно у складу са Одлуком о поступку по приговору и притужби корисника финансијских услуга, може банци уложити приговор у писменој форми.

Ако корисник платних услуга не буде задовољан одговором који му банка достави или му одговор не достави у року од 15 дана од дана пријема приговора, може се притужбом обратити Нaродној банци Србије, односно попунити формулар који се налази на сајту Народне банке Србије - https://www.nbs.rs/internet/cirilica/63/63_10/prituzba1.html.

Уз притужбу, потребно је да Народној банци Србије – Сектору за заштиту корисника финансијских услуга, преко наведеног формулара, или на адресу Немањина 17, Поштански фах 712, 11 000 Београд или на имејл адресу: zastita.korisnika@nbs.rs   достави приговор који је упутио банци, одговор те банке, уколико га је доставила, као и сву расположиву документацију која се односи на конкретан спорни однос, а на основу које се могу ценити наводи из притужбе.

Кабинет гувернера