latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

11.03.2020.

Народна банка Србије смањила референтну каматну стопу за 0,50 п.п. на 1,75%

Извршни одбор Народне банке Србије на данашњој ванредној седници одлучио је да референтну каматну стопу смањи за 50 базних поена, на ниво од 1,75%. Доносећи такву одлуку, Народна банка Србије благовремено и на адекватан начин реагује на појачану неизвесност у међународном окружењу изазвану ширењем вируса корона (Covid-19), што је у складу са активностима које предузимају и друге централне банке у свету.

Ова одлука је у складу и с повољним кретањима у домаћем окружењу. Смањењем референтне каматне стопе у условима ниских инфлаторних притисака, Народна банка додатно подржава кредитни и привредни раст.

Истовремено, Народна банка Србије је одлучила да сузи коридор својих основних каматних стопа, са ±1,25 процентних поена на ±1 процентни поен у односу на референтну каматну стопу. Тиме је каматна стопа на депозитне олакшице смањена за 25 базних поена, на 0,75%, a стопа на кредитне олакшице за 75 базних поена, на ниво од 2,75%.

Кретања на светском финансијском тржишту последњих дана под снажним су утицајем ширења вируса корона – светске берзе су у паду, а расту цене сигурних облика улагања, попут злата или државних хартија од вредности развијених земаља. Повећана неизвесност представља ризик по глобални привредни раст, услед чега релевантне светске институције смањују прогнозе раста светске привреде за текућу годину.

У оваквим условима, водеће централне банке у свету (Федералне резерве САД, Банка Енглеске, Банка Канаде и Банка Аустралије) претходних дана смањиле су своје основне каматне стопе и објавиле да су спремне да предузму све расположиве мере ради спречавања негативних последица ширења вируса корона по глобални привредни раст. Сличне активности у ублажавању монетарних политика очекују се и од других централних банака (пре свега Европске централне банке). То би требало да допринесе смањењу неизвесности на међународном финансијском тржишту и задржавању повољних услова финансирања у наредном периоду.

Одлуку о наставку ублажавања монетарне политике Извршни одбор је донео имајући у виду домаће факторе, појачане ризике из међународног окружења у правцу нижег глобалног раста, као и оцену да су инфлаторни притисци по том основу додатно ублажени у односу на фебруарску средњорочну пројекцију.

Народна банка Србије истиче да је домаћи економски и финансијски систем стабилан и довољно јак да се суочи с потенцијалним негативним последицама ширења вируса корона. Такође, домаћи фактори који током протеклих година доприносе расту домаће економије наставиће да имају снажан подстицајни ефекат на привредну активност у Србији, чиме ће у великој мери бити надомештен евентуални негативан ефекат из међународног окружења. И данашња одлука Народне банке Србије корак је у том смеру.

Инфлација је седму годину заредом чврсто под контролом и у јануару је, у складу сa очекивањима Народне банке Србије, износила 2,0% на међугодишњем нивоу. Базна инфлација је и даље ниска и стабилна, на нивоу од 1,0% међугодишње. На ниске инфлаторне притиске указују и инфлациона очекивања, која се и за годину и за две године унапред налазе испод централне вредности циља за инфлацију Народне банке Србије. Извршни одбор очекује да ће се међугодишња инфлација до средине 2020. године кретати око доње границе дозвољеног одступања од циља, а да ће се након тога постепено приближавати централној вредности циља, чему ће допринети постепен раст агрегатне тражње, захваљујући и ефектима досадашњег ублажавања монетарне политике Народне банке Србије. Оцењујемо да ће додатни допринос смањењу инфлаторних притисака имати и пад цена примарних производа, пре свега цене нафте, који је био изражен претходних дана.

Извршни одбор оцењује да су изгледи за привредни раст Србије остали повољни, имајући у виду инвестиције, пре свега у разменљиве секторе, као и повољне услове финансирања, који ће наставити да делују подстицајно на привредни раст. Раст у последњем тромесечју 2019. износио је 6,2% међугодишње, уз једноцифрену стопу незапослености, а расположиви показатељи с почетка ове године указују на наставак позитивних тенденција у реалном сектору. Подршку привредном расту, пре свега расту инвестиција, пружа и фискална политика, без угрожавања ценовне стабилности и уз очување фискалне равнотеже. Ипак, успоравање глобалног привредног раста, а пре свега наших важних трговинских партнера, може да се одрази и на успоравање раста у Србији. Поновићемо, у условима ниских инфлаторних притисака и изражених глобалних неизвесности, смањењем референтне каматне стопе за 50 базних поена Народна банка Србије додатно подржава кредитни и привредни раст.

Народна банка Србије свакодневно пажљиво прати кретања на међународном тржишту и процењује њихов могући утицај на домаћу економију. У складу с тим, спремни смо да и у наредном периоду благовремено реагујемо свим расположивим инструментима како би евентуални негативан утицај поменутих глобалних кретања на домаћу економију био сведен на најмању могућу меру.

Извршни одбор је истакао да ће пуна координација мера монетарне и фискалне политике бити настављена, што ће омогућити очување остварене макроекономске стабилности и смањење негативних ефеката дешавања у међународном окружењу. Народна банка Србије и даље ће пажљиво пратити глобална кретања и процењивати њихове импликације на домаћу економију и инфлацију и благовремено реаговати како би очувала постигнуту ценовну и финансијску стабилност и допринела одрживом привредном расту земље.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. априла.

Кабинет гувернера