latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

04.03.2020.

Танјуг – у вези с банкарским сектором Србије

Питањa: Колико банака послује у Србији? Колико их је било пре десет година? Колико је српских, а колико страних банака? Каква је власничка структура у њима и колико је она промењена у последњих десет година? Колики је удео банака на тржишту у Србији?

Одговор: У банкарском сектору Републике Србије, закључно са децембром 2019. године, пословало је 26 банака, док је у децембру 2009. године пословало 34 банке. Од 26 банака које послују у Републици Србији, седам банака је у власништву домаћих правних и физичких лица, укључујући и Републику Србију, док је 19 у већинском власништву страних лица, тј. са већинским страним капиталом, чланице банкарских група из 13 различитих држава. Од банака у власништву Републике Србије и домаћих приватних лица, четири банке су власништву Републике Србије, а три у власништву приватних домаћих лица. Банкарски сектор у финансијском тржишту Србије карактерише изразита банкоцентричност. Пословне банке су доминантни тржишни учесници са уделом од преко 90% у финансијском сектору Србије. Детаљнији подаци о банкарском сектору у Србији доступни су у кварталним извештајима на сајту НБС под називом Банкарски сектор у Србији (https://www.nbs.rs/internet/cirilica/55/55_4/index.html).

Питање: Шта укрупњавање банкарског тржишта значи за клијенте?

Одговор: Статусне промене у банкама које послују у Републици Србији одвијају се по тржишним принципима између заинтересованих актера, а у претходном периоду биле су резултат, пре свега, дешавања на тржишту матичних банкарских група, односно глобалних процеса укрупњавања у оквиру банкарских групација.

Промене власничке структуре у банкарском сектору Србије у претходном периоду имале су позитивне последице за грађане и привреду, као и на стабилност банкарског система. Промене у власничкој структури су, такође, одраз повећане стабилности и атрактивности домаћег банкарског тржишта, са једне стране, и транспарентно дефинисаних услова за улазак на банкарско тржиште Републике Србије које Народна банка прописује, са друге стране, што представља још једну потврду остварених резултата и кредибилитета банкарског система Републике Србије и Народне банке Србије као супервизора и регулатора тог система.

Питање: Какав тренд се може очекивати у будућности на банкарском тржишту?

Одговор: Промене власничких структура банака које послују на територији Европске уније су проузроковале промене власничких структура, односно консолидацију и на домаћем тржишту. Конкурентски односи између тржишних учесника добијају нове обрисе услед све веће употребе информационо-комуникационих технологија у свим сферама пословања. Банке теже да повећање сопственог нивоа конкурентности заснивају на прилагођавању захтевима модерног пословања, а све у складу са принципима слободног тржишта. Пратећи трендове у информационо-комуникационим технологијама Народна банка Србије је пустила у рад систем за инстант плаћање – ИПС НБС система у октобру 2018. године, месец дана пре почетка рада система за инстант плаћања Европске централне банке. Народна банка Србије као оператор ИПС НБС система управља инфраструктуром која на најсавременији начин омогућава поуздано и ефикасно извршавање новчаних трансакција у режиму 24/7/365, при чему се пренос новчаних средстава обавља у готово реалном времену. Поред тога што подстиче пораст безготовинских плаћања, ИПС НБС систем доприноси и бољем управљању ликвидношћу корисника платних услуга. У току 2019. године заокружен је процес прикључења свих банака у ИПС НБС систем, а и приведене су крају многобројне активности које су биле усмерене на омогућавање инстант плаћања и на продајном месту трговаца. С тим у вези, крајем фебруара 2020. године Народна банка Србије је омогућила плаћања на продајним местима, тј. инстант плаћање на продајном месту које се иницира путем унапређене апликације за мобилно банкарство једноставним скенирањем QР кода. Нови начин плаћања је бржи (пренос новца у року од свега неколико секунди), ефикаснији (средства одмах одобрена на рачуну трговца), једноставнији (коришћењем мобилног телефона), јефтинији (с обзиром на вишеструко ниже накнаде које Народна банка Србије као оператор система наплаћује банкама учесницима, у поређењу са интернационалним картичним системима) и сврстава Републику Србију и Народну банку Србије на место лидера у Европи и свету у делу унапређења платне инфраструктуре. На овај начин банкама и другим платним институцијама је омогућено да наставе и даље да унапређују услуге које пружају својим клијентима и понуде најмодерније сервисе и услуге грађанима и привреди.

Кабинет гувернера