latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

04.03.2020.

Политика – у вези с регистром новчаних дознака

Питања: Да ли ће све бити спремно до законског рока по Закону о спречавању прања новца да буде успостављен регистра свих који примају и шаљу новац из иностранства? Које су обавезе пословних банака, а које НБС? Какве су практичне последице и користи од тог регистра, ко ће све моћи да има увид у те податке?

Одговор: На основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма Народна банка Србије ће од 1. јуна 2020. године водити Јединствени регистар корисника новчане дознаке и Јединствени регистар сефова. У међувремену, на основу овлашћења из тог закона, Народна банка Србије је 10. фебруара 2020. године усвојила Одлуку о ближим условима и начину вођења Јединственог регистра корисника новчане дознаке и Одлуку о ближим условима и начину вођења Јединственог регистра сефова, којима се ближе уређују начин вођења ових регистара, начин и рокови достављања података у ове регистре, као и начин остваривања увида у те податке. Наведеним одлукама је прописано да су све банке и пружаоци платне услуге извршавања новчане дознаке дужни да до 15. априла 2020. године испуне све неопходне техничке услове за достављање података у ове регистре и да обавесте Народну банку Србије о томе, што за њих неће бити проблем, нити ће изискивати додатне трошкове, имајући у виду да се ради о субјектима надзора који са Народном банком Србије већ имају успостављене заштићене канале комуникације за достављање великог броја података и извештаја а који испуњавају највише стандарде информационе безбедности. С тим у вези, Народна банка Србије, банке и пружаоци платних услуга ће у потпуности бити спремни за испуњење свих прописаних захтева како би се од 1. јуна 2020. године успоставили у целини функционални и ажурни Јединствени регистар корисника новчане дознаке и Јединствени регистар сефова.

Циљ успостављања Јединственог регистра корисника новчане дознаке и Јединственог регистра сефова јесте унапређење ефикасности система за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма омогућавањем надлежним органима у том систему (тужилаштва, судови, полиција и Управа за спречавање прања новца) да брзо и поуздано приступе подацима о корисницима сефова и лицима која врше платне трансакције без отварања платног рачуна, будући да ће подаци сада да се воде централизовано и да ће редовно да се достављају и ажурирају. У складу с међународним стандардима ФАТФ и Националном проценом ризика, готовинске трансакције по правилу носе веће ризике, а имајући у виду примену савремених технологија и брзину извршавања платних трансакција и у међународном промету, неопходно је створити базе података које ће омогућити ефикасан и благовремен приступ надлежних органа у законом прописаним случајевима.

Обавезу редовног достављања података у Јединствени регистар корисника новчане дознаке имају сви пружаоци платне услуге извршавања новчане дознаке, тј. банке и платне институције које пружају ову платну услугу, као и ЈП Пошта Србије. Напомињемо да ће у овом регистру да се воде само подаци о корисницима платне услуге извршавања новчане дознаке, која представља платну услугу код које се средства примаоцу исплаћују у готовом новцу (кешу), а не преко платног рачуна, што је у овом тренутку услуга која се у највећој мери код прекограничних трансакција пружа преко глобалних сервиса за пренос новца као што су Western Union, Moneygram или RIA. Дакле, подаци у овом регистру односиће се на кориснике ове платне услуге, без обзира на то да ли примају или шаљу новчана средства, а не и на грађане који преко платних рачуна у банкама примају новчана средства из иностранства по основу пензија и зарада, социјалне помоћи и сл.

Ради појашњења разлике између новчаних дознака о чијим ће се корисницима водити подаци у будућем регистру и новчаних дознака које се евидентирају у складу с платнобилансном методологијом, указујемо на то да је у 2019. години укупан прилив по основу новчаних дознака из иностранства износио 3,516 млрд евра, односно око 8% БДП-а, док је удео у наведеном износу оних новчаних дознака из иностранства чији ће корисници бити предмет евидентирања у будућем регистру износио око 482 милиона евра (новчане дознаке преко платних институција, банака и јавног поштанског оператора који врше пренос новца путем глобалних сервиса где се исплаћује готов новац). Напомињемо да ће се у регистрима водити подаци о корисницима новчаних дознака, а не и о конкретним новчаним трансакцијама и износима тих трансакција.

Подаци из Јединственог регистра корисника новчане дознаке неће бити јавно доступни, већ ће се на њих примењивати одредбе Закона о платним услугама које се односе на пословну тајну, као и одредбе прописа којима се уређује заштита података о личности. С тим у вези, приступ подацима који се воде у Јединственом регистру корисника новчане дознаке моћи ће да остваре искључиво органи и лица који на основу Закона о платним услугама имају право приступа подацима који се, у складу с тим законом, сматрају пословном тајном и искључиво за сврхе које су предвиђене тим законом (нпр. орган који врши надзор над пружаоцем платних услуга – у сврху вршења надзора, надлежни суд, министарство надлежно за унутрашње послове, орган надлежан за борбу против организованог криминала и орган надлежан за спречавање прања новца – у складу с прописима).

Кабинет гувернера