latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

02.03.2020.

Политика – у вези с отварањем, вођењем и гашењем рачуна у банкама

Питања: Приликом отварања текућих рачуна у банкама и потписивања уговора за неки банкарски производ шта је клијент дужан да пружи на увид? Како се идентификује? Да ли је дужан да покаже личну карту? У погледу адресе какви су прописи пошто су ми у банкама рекли да мора да се одреди званични канал комуницирања са банком, јер је банка дужна да шаље многа обавештења? Шта се дешава када неко не да адресу из личне карте, већ неку другу, колико су у том ланцу заштићени банка, клијент и непознато лице на чију адресу стижу њима непозната обавештења?

Одговор: Ближи услови под којима банка отвара, води и гаси текуће рачуне правних лица, предузетника и потрошача (потрошач - физичко лице које не обавља делатност), прописани су у Одлуци о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна, коју је Народна банка Србије донела на основу Закона о платним услугама.

У складу са том одлуком, банка отвара текуће рачуне на основу захтева за отварање тих рачуна и закљученог оквирног уговора о платним услугама којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење тих рачуна. У складу са Законом о платним услугама, обавезни елемент оквирног уговора су, између осталих, и име, презиме и пребивалиште, односно боравиште корисника платних услуга - потрошача или пословно име и седиште корисника платних услуга - предузетника или правног лица. Такође, као један од обавезних елемената оквирног уговора о платним услугама предвиђене су и информације о начину и средствима комуникације између корисника и пружаоца платних услуга, и то:

(1) о средствима комуникације за размену информација и обавештења у складу са овим законом, укључујући и техничке захтеве који се односе на опрему корисника платних услуга,

(2) о начину и учесталости пружања информација које се кориснику платних услуга достављају или чине доступним у складу са овим законом,

(3) о језику на којем се закључује оквирни уговор и на којем ће се обављати комуникација током трајања уговорног односа, ако је корисник платних услуга захтевао закључење оквирног уговора и обављање те комуникације на језику који није српски,

(4) о праву корисника платних услуга да му се током трајања уговорног односа, на његов захтев, доставе копија оквирног уговора и информације из овог члана, и то на папиру или другом трајном носачу података.

Врста документације која се прилаже банци уз подношење захтева за отварање текућег рачуна зависи од тога да ли је реч о клијенту који је потрошач, или је реч о правном лицу или предузетнику.

Ако је будући клијент банке потрошач, у захтеву за отварање рачуна посебно се наводе следећи подаци: име и презиме потрошача, адреса његовог пребивалишта, односно боравишта ако нема пребивалиште, као и јединствени матични број потрошача, односно другу одговарајућу идентификациону ознаку за потрошача који нема држављанство Републике Србије. Поред наведеног, потрошач пре закључења оквирног уговора о платним услугама подноси на увид лични документ којим се утврђује његов идентитет (лична карта, пасош или друга важећа исправа с фотографијом), као и друге документе у складу с прописима.

Ако је будући клијент банке правно лице или предузетник, поред захтева за отварање текућег рачуна, правна лица и предузетници подносе банци и следећу документацију:

1) решење о упису у регистар код надлежног органа;

2) за подносиоца захтева за ког није прописано регистровање – акт надлежног органа о оснивању ако је основан непосредно на основу закона, односно извод из закона ако је основан законом;

3) обавештење органа надлежног за послове статистике о разврставању по делатностима ако за њега разврставање врши орган надлежан за послове статистике – у случају да податак о разврставању по делатностима није садржан у решењу из одредбе под 1) овог става, односно у случају из одредбе под 2) тог става;

4) документ надлежног органа који садржи порески идентификациони број подносиоца захтева – у случају да тај податак није садржан у решењу из одредбе под 1) овог става, односно у случају из одредбе под 2) тог става;

5) картон депонованих потписа лица овлашћених за располагање средствима с рачуна или други документ којим се одређеном лицу даје овлашћење за располагање средствима на текућем рачуну. Притом, банка и корисник платних услуга могу уговорити и другачији начин провере аутентичности подносиоца платног налога, односно давања сагласности за извршење платне трансакције;

6) потпис овлашћеног лица подносиоца захтева који је оверио надлежни орган – осим ако је ово лице присутно при подношењу захтева за отварање рачуна и документа из одредбе под 5) овог става.

Захтев за отварање текућег рачуна и документ којим се одређеном лицу даје овлашћење за располагање средствима на текућем рачуну могу потписати законски заступник подносиоца захтева или друго лице које је одговарајућим актом или одлуком надлежног органа подносиоца захтева овлашћено за давање овлашћења за располагање средствима на текућем рачуну, у складу са општим условима пословања банке код које се отвара рачун. Указујемо и на то да правна лица и предузетници не морају доставити банци решење о упису у регистар код надлежног органа, обавештење органа надлежног за послове статистике о разврставању по делатностима и порески идентификациони број подносиоца захтева - и тада је банка дужна да одговарајуће податке који су садржани у овој документацији прибави непосредним увидом у регистар привредних субјеката или други јавни регистар који се у складу с прописима води у Републици Србији, односно преузимањем тих података у електронској форми од организације надлежне за вођење овог регистра.

Такође, указујемо да су банке обвезници у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма и у складу са тим законом дужне су да приликом успостављања пословног односа (а отварање текућег рачуна свакако представља успостављање пословног односа) спроведу радње и мере познавања и праћења странке, што између осталог подразумева да банке:

1) утврде идентитет странке;

2) провере идентитет странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора или путем средстава електронске идентификације у складу са законом;

3) утврде идентитет стварног власника странке и провери његов идентитет у случајевима прописаним овим законом;

4) прибаве и процене информацију о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са овим законом.

Банка је у складу са овим законом дужна да одбије понуду за успостављање пословног односа, као и извршење трансакције ако не може да изврши радње и мере познавања и праћења странке. Такође, банка је дужна да спроведе радње и мере познавања и праћења странке и када је пословни однос раније успостављен, а постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику.

Начини на којe је банка дужна да утврди и провери идентитет странке, као и стварног власника, детаљно су уређени у Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Када је реч о физичком лицу, банка прибавља име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште и ЈМБГ физичког лица, (односно његовог законског заступника и пуномоћника), као и предузетника који успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања. Наведено чини увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Ако из тог документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе. Подаци које, из објективних разлога није могуће прибавити на тај начин, прибављају се непосредно од странке. Приликом идентификације лица, банка је дужна да прибави копију, односно очитан извод личног документа тог лица. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом.

Изузетно од претходно наведеног, банка може да утврди и провери идентитет странке која је физичко лице, односно њеног законског заступника и на основу квалификованог електронског сертификата странке, издатог од стране сертификационог тела са седиштем у Републици Србији, односно страног електронског сертификата који је равноправан са домаћим, у складу са законом којим је уређено електронско пословање и електронски потпис.

Слично је и са утврђивањем и провером идентитета предузетника и правног лица за које банка прибавља пословно име и правну форму, адресу, седиште, матични број и порески идентификациони број (ПИБ) правног лица или предузетника које успоставља пословни однос или врши трансакцију, односно за које се успоставља пословни однос или врши трансакција. Банка наведено чини увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта странке, као и лична документа предузетника, чије копије обвезник чува у складу са законом и која не могу бити старија од три месеца од дана издавања. Банка може наведене податке прибавити и непосредним увидом у регистар који води надлежни орган државе седишта или други званични јавни регистар, у ком случају је дужна да обезбеди копију извода из тог регистра коју чува у складу са законом.

Дакле, из свега наведеног јасно се види да је банка приликом успостављања пословног односа, односно отварања текућег рачуна клијентима, дужна да прибави информације које се односе на име и презиме, односно пословно име правног лица, као и информације о адреси пребивалишта (односно боравишта) физичког лица, односно адреси седишта правног лица. У зависности од врсте клијента, информације се прибављају увидом у лични документ којим се утврђује идентитет физичког лица (лична карта, пасош или друга важећа исправа с фотографијом), односно увидом у оригинал или оверену копију документације из регистра који води надлежни орган државе седишта правног лица (или непосредним увидом у тај регистар). Притом, банке су у складу са Законом о платним услугама дужне да податке о статусним и другим променама правних лица и предузетника, а који се региструју код организације надлежне за вођење регистра привредних субјеката сваког радног дана преузима од те организације у електронској форми – на начин и под условима које та организација пропише и да усклађује податке у вези с текућим рачунима правних лица и предузетника у року од три радна дана од дана преузимања тих података. С друге стране, и правна лица и предузетници дужни су да банку код које имају отворен текући рачун обавесте о статусној и другој промени која се региструје код других органа и организација, као и да предузму правне радње потребне за усклађивање података у вези са својим текућим рачунима са овом променом – у року од три дана од дана пријема решења о упису те промене. У том смислу, банке су дужне да прибаве адресу пребивалишта (односно боравишта) физичког лица из личног документа тог лица, односно да прибаве адресу седишта правног лица или предузетника која је регистрована код надлежног органа државе у којој се налази седиште тог лица (нпр. у регистру привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре). Да ли ће банка поред наведених (обавезних) информација од клијената прибавити и неку другу, посебну адресу за достављање писмена, односно адресу коју клијент пријављује за пријем поште, зависи од процене ризика банке и њене пословне политике, при чему је у складу са Законом о привредним друштвима предвиђено да се адреса седишта привредног друштва региструје у складу са законом о регистрацији, као и да привредно друштво може да има посебну адресу за пријем поштанских пошиљки на територији Републике Србије, која се такође региструје у складу са законом о регистрацији и тада се достављање врши на ту адресу, уместо на адресу седишта друштва. Поред наведеног, привредно друштво је дужно да има и адресу за пријем електронске поште, која се такође региструје у складу са законом о регистрацији. Надзор и управни послови у вези са привредним регистрима су у надлежности Министарства привреде.

С друге стране, у Закону о пребивалишту и боравишту грађана, а не у прописима из надлежности Народне банке Србије, предвиђена је обавеза (и санкција за непоштовање исте) пунолетних грађана да пријаве и одјаве своје пребивалиште, пријаве и одјаве боравиште, као и да пријаве привремени боравак у иностранству и повратак из иностранства, када је то одређено тим законом. Надзор над правилном применом овог закона спроводи Министарство унутрашњих послова. У том смислу, грађани и привредна друштва су дужни да пријаве надлежним органима и региструју сваку промену адресе пребивалишта, односно седишта, а санкције за непоштовање те обавезе предвиђене су прописима за чију правилну примену није надлежна Народна банка Србије.

Ипак, банке као обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма у случају да је успостављен пословни однос са клијентом за који посумњају да је дошло до промене података на основу којих је тај пословни однос успостављен, или да је реч о неистинитим подацима, дужне су да спроведу радње и мере праћења странке, те уколико нису у могућности да их спроведу (на претходно наведени начин), дужне су да раскину пословни однос са том странком. Поред тога, обавезни елемент оквирног уговора о платним услугама су и услови за једнострани раскид оквирног уговора, односно ништавост одредаба тог уговора, којим може бити утврђено да банка има право да раскине оквирни уговор у случају да нпр. корисник не обавести банку о промени података о адреси свог пребивалишта.

Кабинет гувернера